Seksualno obrazovanje još uvek nije deo obrazovnog sistema u Srbiji, čak ni kao izborni predmet, uprkos inicijativama i apelima stručne javnosti Istovremeno mladi o seksualnom i reproduktivnom zdravlju uče jedni od drugih i informišu se iz često neproverenih sadržaja na društvenim mrežama. Izmenjeni stilovi života, ranije stupanje u pubertet i seksualne odnose mogu imati neželjene posledice, ali i izazvati zdravstvene probleme u odraslom dobu, kaže ginekološkinja Bojana Tomić u intervjuu za Storyteller.
Pregled, razgovor i savetovanje sa ginekologom i urologom devojčicama i dečacima se savetuje kao deo prevencije i odgovornog postupanja prema svom zdravlju. U tom uzrastu uloga roditelja je da inicira posete doktoru i utiče na razvijanje navike redovnih pregleda.
Kada je vreme za prvu posetu ginekologu?
Uvek je pravo vreme kada devojčica ili adolescentkinja ima određene tegobe. U zavisnosti od uzrasta, tegobe se razlikuju, ali u predpubertetskom, dečjem uzrast, to su problemi vezani za sekret, regiju spoljašnjih genitalija, bilo da je reč o crvenilu, svrabu, peckanju. Razlog da dete dođe doktoru je bilo kakvo krvarenje pre puberteta ili bolovi u maloj karlici, učestale urinarne infekcije. U predpubertetskom periodu imamo dosta učestale srasle male usnice kod devojčica.
Takođe, česta je pojava ranog puberteta, pre osme godine. Ako se u tom periodu primeti rast grudi, maljavost i naravno krvarenje, neophodno je obratiti se lekaru. Kod svih ovih problema jako je važno javiti se na vreme. Međutim, neretko nedostaje edukacija i roditelja, a i kolega pedijatara koji su razlozi zbog kojih dete treba uputiti dečjem ginekologu.
Šta utiče na pojavu prevremenog puberteta i kakve to posledice može da ima?
Uzroci su brojni. Smatra se da je beba, dok još raste u materici majke, izložena određenim endokrinim faktorima koji utiču na raniji ulazak dečaka i devojčica u pubertet. Neki uzroci nisu podložni promenama, ali neki jesu, poput stilova života, ishrane i izloženosti raznim edokrinim faktorima koji izazivaju raniji pubertet. Ovaj problem izražen je na globalnom nivou.
U tim situacijama neophodno je da roditelji i pedijatri prepoznaju prve znake na vreme i da se odmah reaguje, jer postoje brojne terapijske mogućnosti kako bi se pubertet odložio na neko vreme, odnosno do onog perioda kada je poželjno da se pubertet odvija.
Zašto je neophodno da se rani pubertet terapijski odloži?
Dete mora da dostigne svoju visinu i anatomsku zrelost. Kod prevremenog puberteta, onog momenta kada devojčica dobije prvu menstruaciju, linearni rast se zaustavlja. Tu su i psihičke posledice, jer je telo i dalje nezrelo, kako anatomski, tako i psihološki.
Koliko i kako izmenjeni stilovi života utiču na reproduktivno zdralje mladih?
Mogu da utiču mnogo. U faktore rizika ubraja se pušenje, ali i različite neadekvatne navike u ishrani koje se ogledaju u prejedanju ili nedovoljnom uzimanju hrane. Imamo porast devojčica koje pate od anoreksije, što ostavlja posledice i na reproduktivno zdravlje. Tu je i konzumacija alkohola, koja je danas sve više zastupljena.
Kada govorimo o pušenju, ne misli se samo na tradicionalne cigarete, već i elektronske, kao i vejpove koje deca koriste već od petog-šestog razreda razreda. Sve ove vrste eksperimentisanja i rizičnog ponašanja u ranom uzrastu ostavljaju posledice u odraslom dobu.
Često se pomeranje granice stupanja u seksualne odnose navodi kao problem i razlog zbog kojeg je neophodno da deci bude dostupno seksualno obrazovanje. Koja je to granica koja označava rano stupanje u seksualne odnose i kakve su posledice?
Nezahvalno je definisati koji je to uzrasni period, odnosno starosna dob kada je adekvatno stupiti u seksualne odnose. Kada kažemo ranije misli se na uzrast kada su fizički i psihološki razvoj još u toku.
Savremeni način života i dostupnost informacija uticao je na to da seksualne slobode budu zastupljenije. Međutim, ono što je problem, ranije stupanje u seksualne odnose ne prati i adekvatno obrazovanje i znanje o pravovremenoj i adekvatnoj kontracepciji i zaštiti reproduktivnog zdravlja. Ne možemo zabraniti te slobode, ali možemo apelovati da, ako već stupaju u seksualne odnose, to bude bezbedno i zaštićeno.
To je način da se zaštite od polno prenosivih bolesti, neželjenih trudnoća. Treba pomenuti i psihičke posledice i traume koje se mogu javiti, u zavisnosti kako taj odnos izgleda. Ukoliko se ne koriste kontracepcija, osim polno prenosivih bolesti, mogu se desiti i infekcije koje prođu neprimećeno, ali u kasnijem periodu ostave posledice u vidu steriliteta. U tom periodu postoje brojne infekcije koje nemaju simptomeme, a ostavljaju trajne posledice.
Zato je neophodna edukacija i informisanje, koji su danas prepušteni pojedinačnim slučajevima i društvenim mrežama gde nije jasno ko širi informacije i da li su tačne.
U čemu se ogleda uloga roditelja i koliko posete ginekologu u ranom uzrastu mogu izgraditi naviku redovnih preventivnih pregleda?
Prvi odlazak kod ginekologa ne mora da bude pregled kada postoje tegobe, već može biti samo razgovor ili savetovanje. Mi sa deci možemo govoriti o kontracepciji, nekim navikama vezano za menstruaciju, higijeni. Apelujemo i da taj prvi odlazak bude kod nekoga ko je sertifikovan i licenciran za rad sa decom i mladima.
Od tih prvih poseta zavisi budući pogled na redovne preglede, jer ako devojčica koja je došla na pregled ili savetovanje stekne lep utisak, verujem da će izgraditi svest prema važnosti redovnih pregleda. To je nešto što čuva glavu u budućnosti.
