Društvo Zumiranje stvarnosti

Da li je reproduktivno zdravlje i dalje tabu među mladima u Bačkom Petrovcu?

Razgovor o polnim organima, razvoju, procesima i potrebama i dalje je tabu kod mladih iako se polako otvaraju za razgovor, primećuje psihološkinja u Gimnaziji “Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu Tatiana Topoljska. Iako znaju ponešto, nemaju potpune informacije, navodi ginekološkinja u petrovačkom domu zdravlja Jarmila Šproh Beljička.

Sa samo par klika i sve znanje sveta je tu. Internet zna više nego što znaju vršnjaci i vršnjakinje. Međutim, sadržaj na internetu popunjavaju i oni koji ne znaju sve i oni koji nisu kvalifikovani da o nekoj temi pričaju. No, internet pretraživači neće dizati obrvu, osuđivati, govoriti da su previše mladi za neka pitanja. Retki su pojedinci koji imaju otvorenu komunikaciju sa roditeljima, kaže Tatiana Topoljska. 

“Moje lično iskustvo govori u prilog tome, da kada se mladi nađu u grupi vršnjaka i nastavnika u kojoj su jasno postavljena pravila i granice funkcionisanja, uspostavi se super otvorena komunikacija. Tu se stvori poverenje među članovima, postaju spontani, neposredni, otvoreni, zanimaju ih razne stvari za koje se ne ustručavaju pitati i za koje kažu da ne mogu naći na internetu,” navodi sagovornica Storyteller-a.

Poverenje je ključna reč. Topoljska dodaje da gimnazijalci dolaze kod nje i na individualne razgovore, gde pričaju i pitaju stvari, koje smatraju da su baš baš intimne i koje ne žele da pričaju pred drugima. Kaže da je dobro što dolaze i što mogu da se povere ili zatraže pomoć. 

Gimnazija “Jan Kolar” ima dobru saradnju sa Domom zdravlja “Bački Petrovac”. Ginekološkinja iz ove ustanove Jarmila Šproh Beljička dolazi u ovu školu kako bi đacima objasnila na koji način se njihovo telo menja, menstrualni ciklus, kontraceptivne metode, kao i da bi odgovorila na sva pitanja.  

“Ja sam još nova ovde. Imam još volje, vremena će se naći. Idem svaki put kad me pozovu bilo da je to osnovna ili srednja škola. Da i oni vide da mogu da dođu ovde, da imaju koga da pitaju, bez toga da ih je sram,” kaže ona. 

Šproh Beljička kaže da se sa edukacijom dece treba krenuti što ranije, naravno sa sadržajem prilagođenim njihovom uzrastu. Sa đacima u osnovnim školama razgovara o pubertetu. 

“Insistiram na tome da svaka devojčica shvati da je ona individua, da je ona posebna, da ne mora da bude ista kao drugarice. Kroz to osvešćivanje da smo svi različiti, čak i u tome, one dobiju samopouzdanje da kasnije same odlučuju o svom telu,” skreće pažnju ova ginekološkinja.

O ljudskom telu – otvoreno i bez stida

U anketi koju je redakcija Storyteller-a sprovela na društvenim mrežama, naši čitaoci su uglavnom odgovarali da otvoreno pričaju o reproduktivnom zdravlju sa svojim prijateljima i porodicom. Na Fejsbuku je od osam jedna osoba odgovorila negativno. Na Instagramu od 10, jedna osoba je odgovorila sa “ne” na srpskom, dok od 13 niko nije odgovorio negativno na slovačkom jeziku. 

Nema ničeg sramotnog u reproduktivnom zdravlju. Znanje je moć, kaže Tatiana Topoljska (foto: privatna arhiva)

Psihološkinja Tatiana Topoljska skreće pažnju da reproduktivno zdravlje, kao i zdravlje ostalih delova tela, ne sme biti tabu. Dodaje da je naše društvo konzervativno i često licemerno. 

“Kada vas boli stomak, polomite nogu ili imate grip, o tome se govori bez uvijanja, tražite savet lekara ili drugog stručnog lica. Ali kada treba kupiti prezervativ, stidimo se, kada trpimo nasilje u partnerskim odnosima, stidimo se, kada nas neko seksualno uznemirava ili ne prihvata, naše “ne” shvata se olako,” navodi ova psihološkinja. 

Dodaje da je nedopustivo da mladi ne znaju kako se zovu njihove intimne regije, jer su učeni da se o “tome” ne priča. Roditelji ih nisu naučili zbog tradicije, vere, vaspitanja, a obrazovni sistem ne prepoznaje potrebu implementacije ove teme u nastavne sadržaje. Kaže da bi seksualno obrazovanje trebalo da bude uvedeno od najnižeg nivoa vaspitanja. 

“Ako ste informisani, iz proverenih, pouzdanih  izvora, imate više mogućnosti da upoznate sebe, da se zauzmete za sebe, brinete o sebi i donosite zdrave odluke. Znanje je moć,” kaže Topoljska. 

Otvoreniji razgovori doprineli bi i tome da imaju dovoljno samopouzdanja da nauče da kažu kad i šta žele i da nauče da smeju da kažu “ne” kada nešto ne žele, kaže Jarmila Šproh Beljička. Detabuizacija bi doprinela smanjenju mitova i zabluda, “bapskih priča” i dezinformacija.  

“Što otvorenije pričamo, to smo bliže istini, da ne bi od stida, srama i neznanja pravili greške” kaže ova ginekološkinja.

Na spisak razloga zašto ne bi trebali da se stidimo reproduktivnog zdravlja dodaje i da znanje može sprečiti ozbiljne nelagodnosti, kao što su traume od neželjene trudnoće, prekida ili neželjenog nastavka trudnoće. Zato je važno edukovati mlade devojčice i dečake i uliti im samopouzdanje. 

Zašto bi i muškarci trebalo da znaju o menstrualnom ciklusu?

Psihološkinja Tatiana Topoljska ima utisak da su sadašnji dečaci više upoznati o reproduktivnom zravlju žena nego generacija pre njih. Priseća se vremena pre par godina, kada su obrađivali temu ženskih reproduktivnih organa, menstruacije, porođaja, kada  su dečaci upućivali komentare nezainteresovanosti i da se to znanje njih ne tiče. 

“Ali u zadnje dve, tri godine imam utisak, da ne samo da su zainteresovani za funkcionisanje ženskog tela, nego da dosta toga i znaju,” navodi ova psihološkinja.

Ginekološkinja Jarmila Šproh Beljička kaže da je važno da znamo kako funkcioniše telo i suprotnog pola. Različiti su razlozi, ali najvažnije je međusobno razumevanje.

Kako treba da izgleda briga o reproduktivnom zdravlju kroz životni vek jedne žene?

Edukacija treba da počne još i pre prve menstruacije, koja se javlja od 10. do 16. godine, kaže ginekološkinja Jarmila Šproh Beljička. Može se desiti da ciklus izostane i to je prihvatljivo u tom periodu. 

PAPA test traje svega pet minuta i ne boli. Treba ga raditi na godinu dana kako bi se sprečio rak grlića materice. HPV je vrlo rasrpostranjen virus, podseća ginekološkinja Jarmila Šproh Beljička © Storyteller

Prvi pregled bi devojka trebalo da uradi od 16. do 18. godine, ako je sve u redu. Ukoliko do 13. godine kod devojčice nisu krenule da se razvijaju sekundarne seksualne karakteristike, a do 16. se nije pojavila menstruacija, treba se obratiti lekaru. 

Prvi pregled podrazumeva pregled ultrazvukom, ali i objašnjavanje kako treba da se vodi menstrualni kalendar i zašto je to bitno. Šproh Beljička objašnjava i pravilnu higijenu, ali i mogućnosti kontracepcije koje se mogu naći kod nas.  

Na preglede treba dolaziti jednom godišnje, a u najgorem slučaju jednom u tri godine. Tada se radi Papanikolau (PAPA) test. Uz njega treba uraditi i ultrazvučni pregled jajnika, jer PAPA test ne može pokazati promene na njima.  

PAPA test je pozudan skrining koji može na vreme može pokazati promene. Takvog testa nema za druge organe, kaže Šproh Beljička. Promene na grliću materice mogu se otkriti i kada nije previše kasno. Čak i do 10 godina prođe od prvih promena na ćeliji do razvoja raka grlića materice. 

“Zato je nedopustivo da u 21. veku žene iz neznanja, stida, lenjosti ili nebrige o svom telu imaju karcinom materice,” navodi ova ginekološkinja.

U Srbiji godišnje od raka grlića materice oboli gotovo 1.500 žena, od kojih polovina izgubi bitku sa ovom bolešću. Od pre dve godine dečaci i devojčice od devet do 19 godina mogu besplatno da prime vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV). Više o ovoj vakcini građani mogu da saznaju na sajtu HPV NE.

Jedino trudnice u Srbiji vode dovoljno računa o svom zdravlju, pa redovno odlaze na ginekološke preglede. Pored kontrole važna je pravilna ishrana i merenje pritiska. Nakon porođaja rade se dva pregleda posle šest nedelja i šest meseci da se isprati kako napreduje oporavak.

Posle 45. godine manje su šanse za rak grlića materice ali šanse i dalje postoje, je pametno raditi PAPA test do 64. godine, pa i kasnije. Sa godinama je važnije raditi ultrazvuk, kada je češći karcinom jajnika, pa ne treba prestati sa odlaženjem na redovne kontrole. One služe i za savetovanje u vezi perimenopauze, menopauze i postmenupauze. 

O autorovi/ke & O autoru/ki

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.