Svake godine, sa početkom letnje turističke sezone, sezonski rad u Hrvatskoj privlači hiljade građana iz Srbije. Neki žele da zarade novac, drugi da steknu radno iskustvo ili izađu iz zone komfora, dok su mnogima sezonski poslovi jedina prilika da obezbede egzistenciju. Međutim, iza primamljivih oglasa često se kriju brojni izazovi, od napornog tempa rada i dugih smena do administrativnih procedura i pitanja zaštite radničkih prava.
U prvih šest meseci 2026. godine najveća potražnja za radnicima zabeležena je u delatnostima smeštaja, pripreme i usluživanja hrane, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, kao i u trgovini, podaci su Hrvatskog zavoda za zapošljavanje. Poslodavci su u tim sektorima tražili više od 8.100 radnika, među kojima su najpotrebniji bili konobari, kuvari, pomoćni kuvari, čistači, sobarice, recepcioneri, pomoćni konobari, kuhinjski radnici, prodavci i skladištari.
Najviše sezonskih radnika zaposleno je u Splitsko-dalmatinskoj, Dubrovačko-neretvanskoj i Primorsko-goranskoj županiji. Najveći broj sezonaca, prema podacima Hrvatskog ministarstva unutrašnjih poslova, prethodne godine bili su državljani Bosne i Hercegovine, Nepala i Srbije, a sezona najčešće traje od sredine maja do druge polovine septembra.
Prošle godine je od ukupnog broja izdatih dozvola za boravak i rad izdato preko 17.000 za sezonske radnike, govore podaci hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Istovremeno, pregled oglasa na raznim sajtovima pokazuje da značajan broj poslodavaca i dalje ne objavljuje visinu zarade, pa kandidati često tek tokom razgovora za posao saznaju koliku platu mogu da očekuju.
Iako je potreba za radnicima velika, tržište sezonskog rada poslednjih godina značajno se promenilo. Kandidati danas više ne biraju posao samo na osnovu ponuđene plate, već sve više obraćaju pažnju na uslove rada, smeštaj i odnos poslodavca prema zaposlenima.
David Antonijević, stručnjak za zapošljavanje i osnivač platforme za zapošljavanje u ugostiteljstvu Friendly HR, kaže da interesovanje mladih iz Srbije za sezonski rad nije opalo, ali da su radnici postali mnogo oprezniji prilikom izbora posla.
„Pre nekoliko godina gotovo svako ko je želeo mogao je relativno lako da pronađe sezonski posao, dok danas kandidati mnogo pažljivije upoređuju ponude i odlučuju se za poslodavce koji nude kvalitetnije uslove rada. Visina zarade više nije jedini kriterijum. Sve više pažnje posvećuje se smeštaju, radnom vremenu, broju slobodnih dana i reputaciji poslodavca“, kaže Antonijević.
Sezona kao prilika za iskustvo, ali i test samostalnosti
Da motiv za odlazak na sezonu nije uvek isključivo finansijski potvrđuje i Filip Todorović iz Bačkog Petrovca, koji je jednu sezonu proveo radeći u novom resortu u Istri, nedaleko od Umaga, na poziciji restoranskog konobara za doručak.
„Kao najveći razlog za odlazak na sezonu bila je neka promena koju sam osetio da mi je potrebna, izlazak iz zone komfora i unapređivanje u poslu u kom već imam početnog iskustva. Bila mi je ukazana odlična prilika i lokacija koju bi retko ko odbio“, priča Filip.
On se zaposlio u resortu koji je u trenutku njegovog dolaska poslovao tek godinu dana, a posao mu je omogućio da proširi iskustvo u ugostiteljstvu. Njegov radni dan uglavnom je počinjao rano, ali kaže da posao nije bio preterano zahtevan.
„Bio sam konobar tokom doručka, tako da sam uglavnom radio prve smene. Od postavljanja švedskog stola, preko dopune tokom trajanja doručka, pa sve do spremanja sale za sledeći dan, svakodnevno sam imao iste zadatke koji nisu bili preterano zahtevni. Smena se završavala oko 15 časova, pa sam imao dovoljno vremena za aktivnosti van posla“, kaže Filip.
Ipak, kada govori o zaradi, ističe da plata sama po sebi ne bi bila dovoljna za život u Hrvatskoj.
„U mom slučaju imali smo obezbeđen smeštaj i dva obroka dnevno, što je meni bilo sasvim dovoljno za normalan život tamo, ali moja plata sigurno ne bi pokrila jedan običan mesec da nisam imao sve to obezbeđeno“, pojašnjava svoju situaciju.
David Antonijević zato savetuje kandidatima da pre odlaska dobro provere sve uslove. Ne treba donositi odluku isključivo na osnovu oglasa ili usmenog dogovora, kaže, već insistirati da svi ključni uslovi budu navedeni u ugovoru ili drugoj pisanoj komunikaciji. Takođe, kako ističe, korisno je proveriti iskustva drugih radnika i reputaciju poslodavca.
On dodaje da bi radnici pre odlaska trebalo da obrate pažnju na visinu zarade, radno vreme, način obračuna i isplate prekovremenih sati, trajanje ugovora, uslove smeštaja i ishrane, kao i na to ko snosi troškove prevoza.
„Sve što nije jasno definisano može kasnije postati predmet različitog tumačenja“, upozorava Antonijević.
Između očekivanja i stvarnosti sezonskog rada
Za razliku od Filipa, koji je sezonu video kao priliku za profesionalni razvoj, Denisa Đemrovski iz Bačkog Petrovca na hrvatsko primorje otišla je kao studentkinja sa željom da stekne prvo radno iskustvo kao konobarica u kafiću na plaži.
„Hrvatska mi je odgovarala jer je u Evropskoj uniji, a i zbog jezika koji poznajem. Posao sam pronašla preko oglasa na internetu i to mi je bilo prvo konobarisanje u životu“ kaže Denisa.
Međutim, vrlo brzo se susrela sa zahtevnim tempom rada.
„Radni dan je počinjao u devet ujutru i trajao do četiri popodne ili sam radila drugu smenu od četiri popodne do ponoći. Stalno je bila gužva, stalno si morao da žuriš, često ne stigneš ni normalno da jedeš. Posao je veoma naporan“, dodaje.
Iako smatra da plata nije u potpunosti odgovarala količini rada, obezbeđeni smeštaj i prevoz bili su joj značajna olakšica.
„Ne mislim da je plata bila srazmerna obimu posla, ali sam bila zadovoljna s obzirom na to da nisam imala iskustva“, kaže Denisa Đemrovski.
Ono što je na nju ostavilo najdublji utisak, kako kaže, jeste činjenica što je ona na sezonski rad otišla iz radoznalosti i u potrazi za iskustvom, dok je u toku boravka tamo srela ljude koji su bili prinuđeni da rade duge i naporne smene prosto da bi preživeli.
Najveći problem za nju, ipak, nije bila sama priroda posla, već fizički napor.
„Najteže mi je pala ogromna gužva. Tacna je teška, bole leđa i stopala, često sam morala da mažem razne kreme zbog bolova u zglobovima. Gosti su često bili veoma zahtevni, a znali su i da jednostavno odu i ne plate ništa“, približava svoj radni dan.
Osim fizičkog opterećenja, dodatni stres predstavljale su administrativne procedure.
„Veliki problem bile su radne dozvole, na koje se prilično dugo čekalo, što je bilo veoma stresno. Takođe, stres su predstavljale i inspekcije. Bili smo prinuđeni da tražimo od gostiju da odmah plate račun, jer ako nemaš tačan iznos novca u novčaniku u trenutku kada dođe inspekcija, lokal može da dobije kaznu. Bakšiš je takođe morao da se odvaja u zasebnu teglicu. Iznos u novčaniku je morao da bude u cent tačan“ dodaje Denisa.
Upravo ovakva iskustva pokazuju koliko je važno da radnici unapred znaju svoja prava i obaveze. David Antonijević kaže da ugovor predstavlja osnovnu zaštitu radnika i zato je izuzetno važno da bude precizan. Kako kaže, veliki hotelski sistemi uglavnom imaju standardizovane procedure, jasnije definisane uslove rada i veću sigurnost da će dogovoreno biti ispunjeno, a manji objekti, s druge strane, ponekad nude nešto više zarade ili fleksibilnije uslove, ali i veći obim posla i odgovornosti.
„Zato je važno procenjivati konkretnog poslodavca, a ne donositi zaključke samo na osnovu veličine kompanije“, ističe Antonijević.
„Potrebe turističkog sektora rastu brže od raspoložive domaće radne snage. Istovremeno, očekujem da će poslodavci nastaviti da unapređuju uslove rada, posebno kada je reč o smeštaju, organizaciji rada i benefitima”, zaključuje David Antonijević.
Iskustva mladih koji su sezonu proveli na hrvatskom primorju pokazuju da sezonski rad nema samo jedno lice. Za nekoga je to prilika za profesionalni razvoj, samostalnost i upoznavanje novih ljudi, dok je za druge fizički i psihički zahtevno iskustvo koje nije dovoljno plaćeno.
Ipak, svi sagovornici slažu se u jednom – odluka o odlasku ne bi trebalo da se zasniva samo na visini plate. Smeštaj, radno vreme, broj slobodnih dana, ugovor i odnos poslodavca prema radnicima postaju jednako važni faktori, a upravo će kvalitet uslova rada u budućnosti odlučivati ko će uspeti da privuče sezonske radnike.
Naslovna fotografija kreirana je u Canvi.
