PRATITE STORYTELLER NA GOOGL-U

Za mnoge mlade letnji meseci nisu samo vreme odmora od škole ili fakulteta, već i prilika da zarade za putovanje, džeparac ili svakodnevne troškove. Ipak, sezonski i privremeni poslovi ne bi smeli da znače rad bez zaštite i jasnih pravila. Zakon propisuje ko od maloletnika i studenata može da radi, pod kojim uslovima i kakvu zaštitu poslodavci moraju da obezbede. Upravo zato letnji posao ne bi smeo da bude samo pitanje zarade, već i poštovanja prava onih koji rade. 

Od početka rasputa na mnogim raskrsnicama u Novom Sadu deca, obično u paru, čekaju da se upali crveno svetlo na semaforu. Sa sredstvom za čišćenje prozora u rukama prilaze automobilima nudeći vozačima pranje stakla. Za ovu uslugu, znaju, dobiće simboličnu naknadu, ali dovoljno da skupe nešto novca za svoje potrebe. 

Da zarade na ovaj način, u mnogim slučajevima, odlučuju se maloletnici, među kojima ima i učenika osnovnih škola. Iako građani imaju razumevanja, simpatije, pa čak i podržavaju njihovu volju da rade, u pravnom pogledu ovo angažovanje dece je problematično, kaže advokat Aleksandar Tijanić. To se, dodaje, ne može ni nazvati radom, ali, prema njegovom mišljenju, nije samo to sporno. Boravak maloletnika na saobraćajnicama je u prvom redu nebezbedno i u zavisnosti od situacije može se smatrati kršenjem Zakona o javnom redu i miru, kao i Zakona o bezbednosti saobraćaja. 

„Postoji i odgovornost roditelja. U nekim slučajevima može se govoriti i o eksploataciji dece, ali i o zanemarivanju od strane roditelja. Ne treba zaboraviti da je za svaki radni angažman maloletnika neophodna pisana saglasnost roditelja. Toga u ovim situacijama nema” – kaže Aleksandar Tijanić. 

Zbog opšteprihvaćenog i podržavajućeg odnosa koji društvo ima u ovakvim slučajevima, tolerancija postoji i kod nadležnih organa, pa ne pišu prekršajne prijave, što bi po zakonu trebalo, dodaje Tijanić. Podseća i da je bilo kakvo radno angažovanje maloletnika moguće tek sa navršenih 15 godina. Domaći zakoni, ali i brojne međunarodne konvencije štite prava maloletnika tokom rada, onemogućavajući eksploataciju i ekonomsko izrabljivanje. 

„Deca ne mogu da obavljaju teške fizičke poslove ili poslove u kojima mogu biti izloženi zračenju ili kontaktu sa štetnim sredstvima. Još jedno važno ograničenje je maksimum 35 radnih sati na nedeljnom nivou” – objašnjava Aleksandar Tijanić.

● Maloletnici mogu da budu radno angažovani sa navršenih minimum 15 godina
● Za zasnivanje radnog odnosa potrebna je saglasnost roditelja, a kod nekih poslova i lekarsko uverenje
● Deca ne smeju da rade fizički teške poslove ili poslove na kojima mogu doći u kontakt sa štetnim supstancama
● Radni odnos zasniva se na osnovu ugovora o privemenim i povremenim poslovima i može da traje najviše 120 radnih dana u toku godine

Dodatna zarada kao glavni motiv za zaposlenje

Iako pravo na radno angažovanje tokom raspusta imaju i srednjoškolci, za sezonski rad se mnogo češće odlučuju studenti i studentkinje. Tamara iz Novog Sada više od mesec dana radi u radnjama dva modna brenda. Posao je sama pronašla i radi kada god ima slobodnog vremena. 

„Motiv za pronalazak posla bilo mi je sticanje iskustva van struke, stvaranje radne navike i dodatna zarada. Ovo mi nije prvi put da radim i kada imam više obaveza, bolje se organizujem. Volim da su mi dani ispunjeni” – kaže Tamara. 

Mnogi studenti tokom sezone posao traže i u inostranstvu, a cilj im je da nauče ili unaprede jezik. Jelena Marković i Anja Pavlović radile su u Nemačkoj. S obzirom na to da studiraju nemački jezik, prilika da na njemu komuniciraju, čuju različite dijalekte i akcente, bila je značajnija od zarade, koja, kako kažu, nije zanemarljiva. 

„Sa mnom je bilo još pet koleginica sa fakulteta. Većini to nije bio prvi posao, ali nam je svima bio prvi put da radimo izvan Srbije. Iskustvo ne bih opisala ni kao potpuno pozitivno, ni negativno, ali je bilo više lepih momenata” – kaže Jelena. 

„Meni su jezik i boravak u Nemačkoj bili prioritet, naravno finansijski se isplati, a naučimo i da radimo. Iskustvo je lepo, ali naporno. Vidi se i nauči mnogo, ali uvek je to strani jezik i potpuno drugačije okruženje” – dodaje Anja.

Potpisivanjem ugovora mladi su zaštićeni od zloupotreba

Za koji god posao da se odluče, mladi bi trebalo da ga rade u skladu sa pravilima koje zakon propisuje, kaže advokat Aleksandar Tijanić. To se najviše odnosi na prijavu i evidentiranje njihovog rada. 

„Što je više stvari napisano u ugovoru, to imaju veću zaštitu pravnog sistema u slučaju eventualnog sudskog postupka, potraživanja ili inspekcijski prijava zbog kršenja zakona” – savetuje Tijanić.

U studentskoj omladinskoj zadruzi „Box poslovi” beleže više zahteva za poslovima, nego što ima ponuda. Mladi najčešće traže jednokratne poslove, u trajanju od nekoliko dana, a uglavnom se odlučuju za rad u ugostiteljstvu ili prodavnicama. Kao poželjan vide i rad od kuće, pa je mnogo zainteresovanih za posao u kol centrima. Koliko će da zarade zavisi od poslodavca i vrste posla, a minimalna zarada po satu je 371 dinar, kaže Jovan Vlaški, regionalni direktor studentsko omladinske zadruge „Box poslovi”. 

„Zarade mogu da budu od 400 do 800 dinara po satu. Imamo i poslove koji su fizički zahtevniji gde se po satu plaća i 1000 dinara” – kaže Jovan Vlaški. 

Prijava za posao, objašnjava on, vrši se elektronskim putem preko sajta zadruge gde mladi ostavljaju svoje podatke i imaju mogućnost da napišu biografiju. Preko omladinskih zadruga posao mogu da pronađu mladi koji su na školovanju do 25 godina i oni koji nisu na školovanju, a imaju više od 25, a manje od 30 godina. Rade u skladu sa ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, a kod istog poslodavca na jednom radnom mestu mogu da rade do 120 radnih dana. 

Jovan Vlaški objašnjava da poslodavci imaju obavezu da mladima koji rade na ovim poslovima plate doprinose na zaradu, kao i doprinose u slučaju povrede na radu ukoliko se radi o licu do 25 godina koje je na školovanju. 

„U ovom slučaju poslodavac je oslobođen plaćanja radnog staža, sve ostalo mora da plati. Ukoliko lice ima više o 25 godina starosti, poslodavac je dužan da plati i radni staž za vreme provedeno na radu, čak i ako je to samo jedan dan” – ističe Vlaški. 

Bez obzira da li mladi posao traže sami ili preko zadruga cilj bi, kaže on, trebalo da bude poštovanje obaveza koje poslodavci imaju. Nepotpisivanje ugovora i neisplaćivanje zarada su situacije sa kojima se mogu sresti mladi koji samostalno traže posao. Čak i u takvim situacijama zaštitu svojih prava mogu da potraže na sudu.

PRIKLJUČI SE VIBER GRUPI