Više od 200 stanovnika i stanovnica Slankamenačkih Vinograda jednom nedeljno okuplja se u centru sela. Nisu tu da bi uživali u kulturnim i zabavnim događajima. Do zgrade mesne zajednice, popucalim putem, nose balone. Voda za piće dostupna im je svega sat vremena nedeljno. 

Kilometar uzbrdo, sveže asfaltiranim putem, gradi se kompleks luksuznih apartmana sa helidromom. Blizu je i Atelje vina Šapat. 

„Voda na česmama je za piće, ali mi preferiramo flaširanu”, kaže osoba sa druge strane telefonske slušalice, kada smo pozvali ovaj gastronomski objekat.

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

U njihovom restoranu sa Mišelinovom zvezdicom viđani su Viktor Orban, Aleksandar Vučić, Milorad Dodik i drugi akteri visoke politike. I dok do ovog fajn dajning restorana vodi gradski vodovod više od dve godine, stanovnici sela na vodu čekaju decenijama.

^{Put u selu i put ka vikend naselju. Foto: Sanja Đorđević © Storyteller}

U prilog tome da novca za vodovod u selu ima govori činjenica da su građani i građanke u potpunosti platili dovođenje cevovoda do dela brda na kojem se nalaze luksuzni objekti. Slankamenački Vinogradi jedino su mesto u Opštini Inđija koje nemaju gradski vodovod, iako cevi prolaze pored samog sela, objašnjava novinar portala INmedia Miodrag Blečić. 

„Oko 120 miliona dinara izdvojeno je iz budžeta Inđije. Građani su, umesto svojim komšijama, obezbedili vodu jednoj privatnoj vinariji”, dodaje. 

Predsednik mesne zajednice Slankamenački Vinogradi Janko Aleksa kaže da se voda redovno kontroliše. Bunar kojim se snabdeva zgrada mesne zajednice u centru sela donacija je Slovačke, ali je omogućeno i građanima da sipaju vodu kako bi smanjili troškove kupovine flaširane vode.

Aleksa kaže da su se na sastanku mesne zajednice dogovorili da voda građanima bude dostupna dva puta nedeljeno. Čovek koji je zadužen za otključavanje je u penziji, i to radi volonterski. Pristup je, kako kaže, ograničen kako ne bi došlo do rasipanja vode. Ipak, tvrdi, ukoliko ljudi hoće da sipaju vodu van predviđenih termina, mogu se dogovoriti sa komšijom koji ima ključ. 

„Neko može ostaviti česmu uključenu. Znate kakvi su ljudi”, objašnjava Aleksa zašto je voda za piće pod ključem. 

U selu radi samo jedna prodavnica, a za sve ostalo meštani moraju da se oslanjaju na autobus koji nije pouzdan, kasni i često ga nema.  

Planovi presušili

Predsednik mesne zajednice Slankamenački Vinogradi Aleksa Janko nada se da će voda do ovog sela stići u toku ove godine. Kako objašnjava, kod spomenika Bitke kod Slankamena se gradi postrojenje koje bi trebalo da crpi vodu iz Dunava i omogući snabdevanje pijaćom vodom i za ovo naselje. Ipak, obećanja lokalnih funkcionera se nižu, ali se skoro nikad ne realizuju. 

„Slankamenački Vinogradi u opštinskom budžetu ne postoje”, kaže novinar Miodrag Blečić. 

U budžetu Opštine Inđije za ovu godinu nije planirana izgradnja vodovoda iako je opozicija predlagala izmene. Prema tom predlogu, deo sredstava namenjenih sportu – 50 miliona dinara od ukupno 175 miliona – trebalo je da bude preusmereno na izgradnju vodovodne mreže u ovom selu.  

„Naravno, naš amadman je odbijen”, kaže odbornik u lokalnoj skupštini ispred pokreta GrađanIN Strahinja Jovanović. 

Dodaje da je njegov pokret glasao protiv izgradnje vodovodne mreže u vikend naselju  ove opštine. Nije protiv razvoja turizma koji je bio obrazloženje za dovođenje vodovoda sa druge strane brda, gde se nalaze i vikendice običnih ljudi. 

„Protiv sam pravljenja podela među ljudima. Nije u redu da građani koji sebi ne mogu da priušte cisterne, ostaju bez vode, dok je dobijaju oni koji to realno sebi mogu da priušte”, kaže Jovanović.

Svuda u svetu postoje prostori namenjeni luksuznom turizmu. Problem, kaže Jovanović,  nastaje onda kad infrastrukturno opremanje takvih projekata plaćaju građani koji svega kilometar dalje nemaju pijaću vodu. 

Dugoročno rešenje ovog problema vidi se u i regionalnom vodovodu „Istočni Srem”. Projekat postoji od 1999. godine. Prema tom planu, voda koja bi se crpela iz Save kod Hrtkovaca snabdevala bi vodom za piće Inđiju, Irig, Rumu, Pećince, Staru Pazovu i deo Jarka. Ipak, s obzirom na to da ovaj projekat zahteva dosta vremena, novca i političke volje, ovaj dokument, kako sagovornici navode, s vremena na vreme se izvadi iz fioke, ažurira i vrati na čekanje.

Kap koja je prelila čašu

U vodovod i kanalizaciju nije se ozbiljno ulagalo još od osamdesetih godina prošlog veka, a oko milion ipo ljudi u Srbiji ima problem sa vodosnabdevanjem, podaci su inicijative Pravo na vodu. Potrebe građana i građanki žrtvovane su zarad potrebe kapitala, ne samo u Srbiji, već i u ostatku sveta, smatra Iskra Krstić iz ove inicijative. 

Donosioci odluka ulaganja u luksuz često pravdaju mantrom da „mora da se omogući razvoj”, posmatrajući samo kratkoročne rezultate. Iskra Krstić tvrdi da je za ekonomiju bolje da se regioni razvijaju ravnomerno i da se ne podstiče polarizacija.

U ekonomskim modelima koji su prilagođeni potrebama vlasnika finansijskog kapitala građani i građanke snose nevidljive troškove, naročito marginalizovane grupe. Porodice ulažu svoje vreme i novac kako bi sebi obezbedili ono što im po pravu pripada. Ti resursi, umesto toga, mogli bi biti usmereni na lični i profesionalni razvoj. 

„Neravnomerno ulaganje je kočnica progresa”, zaključuje Iskra Krstić iz inicijative Pravo na vodu.