U toku prošle godine Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima zabeležio je 240 prijava sumnji na trgovinu ljudima u Srbiji. Od tog broja identifikovane su i potvrđene 72 žrtve. Stvarni broj je i do tri puta veći, kaže Marija Vukašinović iz organizacije „Astra” koja radi na suzbijanju svih vrsta eksploatacije i trgovine ljudima.

Nedavno su objavili istraživanje u kojem  se onlajn svet navodi kao sve češći poligon za tzv. vrbovanje potencijalnih žrtava. Odvija se uz manipulaciju, lažno predstavljanje i postepeno sticanje poverenja. Počinioci obično koriste ranjivost žrtve, vezuju je za sebe najčešće putem lažnih obećanja. Kada se poverenje uspostavi, sledi faza testiranja granica i ranjivosti žrtve, te odvajanje od porodice i prijatelja.

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

„Počinilac ume da bude veoma strpljiv i da gradi svoju priču. Često koristi rečenice poput ′samo ja te razumem′, ′ti mi najviše prijaš′, ′samo sa tobom sam iskren′. Ova vrsta vrbovanja najčešće je vezana za mlade i obično prelazi u seksualnu eksploataciju” – navodi Marija Vukašinović.

Drugi potencijalni rizik na internetu su oglasi za posao u zemlji ili inostranstvu. Pozivi za poslovne prilike koje ne treba propustiti upućuju se podjednako i mladima i starima. Ovakve ponude mogu da budu potpuno lažne ili u najvećem delu neistinite, pa se umesto osmočasovnog radnog vremena i dobre plate, žrtva nađe u vrtlogu radne eksploatacije i drugih kršenja radnih prava.

U svom istraživanju organizacija „Astra” je koristila uzorak od 123 osobe za koje je postojala sumnja da su žrtve trgovine ljudima u proteklih nekoliko godina. Sumnja je potvrđena kod 99 osoba, a među njima je bilo 26 devojčica uzrasta od 10 do 17 godina.

Najviše je bila zastupljena seksualna eksploatacije kojoj su bile izložene uglavnom devojčice i žene. U manjem broju zabeležena je višestruka eksploatacija, koja obuhvata seksualnu, ali i ostale vidove trgovine ljudima, prinudni brak, prosjačenje ili radnu eksploataciju.

„U 95% slučajeva koji su potvrđeni, digitalne tehnologije su imale nekog udela u tome šta se žrtvama dogodilo. Mi smo svesni da ih ima mnogo više, jer ne postoji jedinstvena statistika za sve moguće slučajeve trgovine ljudima kod kojih se internet koristi kao alat” – ističe Vukašinović.

Smanjuje se i starosna granica potencijalnih i identifikovanih žrtava trgovine ljudima. Marija Vukašinović ističe da su ranije podršku pružali najviše starijim maloletnicama. U poslednje vreme sve je veći broj devojčica uzrasta od 12 do 14 godina. Deca su, dodaje, uglavnom bila u kontaktu sa sistemom, bilo kroz školovanje ili evidenciju u centrima zdravstvene i socijalne zaštite. Postojali su pokazatelji da se radi o potencijalnim žrtvama trgovine ljudima, ali niko nije reagovao.

„Kada kod nas dođu, eksploatacija se već desila. Mi sa njima tada možemo da radimo na oporavku, izlasku iz situacije, na osamostaljivanju. Mi u stvari kaskamo za trgovcima ljudima i nasilnicima koji su shvatili kako da koriste digitalne tehnologije na štetu žrtava” – kaže saradnica organizacije „Astra”.

PROČITAJTE I OVU PRIČU:

Upotreba interneta u slučajevima trgovine ljudima često ostane ispod radara pravosudnog sistema, pokazuje istraživanje organizacije „Astra”. Za ove slučajeve nema dovoljno osposobljenih kadrova, a ni institucije nisu povezane kako bi zajednički delovale kada se pojavi sumnja da je neko, a posebno dete, žrtva eksploatacije, navodi naša sagovornica.

„Škola je prva koja bi trebalo da primeti i da o tome obavesti ustanove socijalne zaštite. Imali smo slučajeve gde je svaka institucije imala deo informacija. Da su te institucije bile umrežene, da su se informacije delile, možda do eksploatacije ne bi ni došlo” – kaže Marija Vukašinović.

U svim vidovima eksploatacije koje je pratila organizacija „Astra”, Fejsbuk je bio najzastupljenija platforma. Ovo se objašnjava time što su žrtve trgovine ljudima u većem broju slučajeva bile punoletne osobe koje najčešće i koriste ovu društvenu mrežu. Instagram se javlja kod slučajeva seksualne eksploatacije i češći je kod mlađih žrtava.

Jedno od rešenja je edukacija, ali ne samo dece već „kolektivno digitalno opismenjavanje”. „Ljudi moraju da budu svesni kakvi rizici postoje na internetu i šta može da im se desi” – poručuje Marija Vukašinović iz organizacije „Astra”.