Nedostatak ili nedovoljno svetla na ulicama može biti subijektivno strašno, ali i objektivno nebezbedno. Zbog toga Tamara Hansman iz Bačkog Petrovca ne čeka da neko drugi preduzme nešto povodom tog problema. U tri navrata, prijavljivala je kvarove i problem je bio rešen isti dan.
„Samo sam podnela prijavu, rekla koja je ulica u pitanju i nakon dva sata došli su da zamene sijalicu”, kaže.
PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!
Hansman je kvar prijavljivala pozivajući broj Opštine Bački Petrovac gde je preko centrale dolazila do osobe koja je zadužena za pitanja ulične rasvete. Na sajtu Opštine stoji da se mejlom može podneti prijava komunalnoj inspekciji, koja je između ostalog, zadužena i za nadzor nad održavanjem javne rasvete.
Pisali smo na navedeni mejl kako bismo od njih direktno saznali kako izgleda procedura za prijavljivanje kvara, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Za poslove održavanja 1.800 sijalica koliko ih ukupno ima u Petrovcu i u sva tri sela, u poslednje četiri godine zadužena je kompanija „Speed Trade” iz Bačke Palanke. Zadužena je da kači novogodišnju dekoraciju i održava električne instalacije, orezuje granje u blizini električnih vodova i skida sneg sa krovova javnih institucija.
Prema konkursnoj dokumentaciji „Speed Trade” je dužan da non-stop bude dostupan i da u roku od 30 minuta bude spreman za izvršenje usluga. Procenjena vrednost tendera je 4,5 miliona dinara, ali se u konkursnoj dokumentaciji navodi da će dobavljač biti plaćen u odnosu na učinak.
Kako bi ulična rasveta trebalo da izgleda?
Docentkinja Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i jedna od osnivača udruženja “Carpe Noctem” Dajana Bjelajac podseća da je funkcija uličnog osvetljenja da noću stignemo od tačke A do tačke B, uspešno i bezbedno. Ukoliko je to nemoguće, osvetljenje ne vrši svoju funkciju. Dakle, jačina sijalica ne sme biti ni previše slaba, ni previše jaka, jer i to može da napravi problem.
„Osvetljenje na pumpama na autoputevima u Srbiji ume da bude veoma agresivno, pa oči ne mogu da se prilagode kada se sa njih izlazi nazad u mrak”, navodi primer Bjelajac.
Ipak, ukoliko je u pitanju naselje, mrak na ulicama može da predstavlja veliku opasnost, jer vozači ne mogu da vide kretanje pešaka, kao što je to slučaj na ulazu u selo Maglić.
Ulično osvetljenje trebalo bi da bude usmereno direktno na površinu zemlje, pod uglom od 90 stepeni, objašnjava Bjelajac. Ne bi trebalo da se rasipa iznad linije horizonta, jer se na taj način rasipaa energija u nebo i stvara svetlosno zagađenje.
Bilo bi dobro da boja sijalica bude toplija, odnosno ispod 3.000 Kelvina. Bjelajac je primetila trend postavljanja LED osvetljenja koje je od 4.000 do 6.000 Kelvina, što nije dobro.
“Jeste možda vidljivije u večernjim satima, ali nas ostavlja slepim za sve što je mračnije”, objašnjava.
Preporuka je da se u zaštićenim prirodnim područjima koristi svetlo ćilibarske boje, oko 2.200 Kelvina, jer ono najmanje ometa živi svet. Hladna, plava svetla utiču na lučenje hormona melatonina i druge biološke procese koji su vezani za izostanak svetlosti iz životne sredine, pa sa njima san mnogo teže dolazi na oči.
Bjelajac dodaje da bi idelano rešenje bilo da se intenzitet uličnog osvetljenja prilagođava u odnosu na doba noći. Do 22 časa intentinzitet može biti najjači, dok se kroz noć on smanjuje. Na taj način se čuva energija, štiti životna sredina i daje mogućnost pogleda na zvezdano nebo.
