Roditelji učenika i učenica iz opštine Bački Petrovac koji su završni ispit iz matematike na kraju osnovnoškolskog školovanja polagali na slovačkom jeziku ukazali su na mogući problem u prevodu jednog zadatka. Kako tvrde, zbog nejasne i nedosledne formulacije deca koja su test radila na slovačkom bila su u nepovoljnijem položaju u odnosu na vršnjake koji su rešavali test na srpskom jeziku. Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (NSSNM) potvrđuje da je upoznat sa ovom situacijom i navodi da je Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja predložio da se svakom učeniku koji je imao slovački prevod testa prizna jedan bod.
Reč je o zadatku broj 16, u kojem su učenici na osnovu cenovnika Pošte Srbije trebalo da izračunaju cenu slanja paketa. U srpskoj verziji zadatka naveden je termin „Izdvojeno rukovanje”, dok se u tabeli nalazi stavka „Rukovanje izdvojenim (lomljivim) ili glomaznim paketom”. Roditelji tvrde da je u srpskoj verziji veza između označene usluge i stavke u tabeli jasna, dok je u slovačkoj verziji isti pojam preveden na dva različita načina.
U slovačkoj verziji testa termin „Izdvojeno rukovanje” preveden je kao „Vyhradené vedenie”, dok se u tabeli pojavljuje formulacija „Spravovanie vymedzeným (krehkým) alebo nadmerným balíkom”.
Danijela Čelovski, majka osmaka koja se zbog ovog problema obratila institucijama i redakciji Storyteller, smatra da problem nije bio u težini matematičkog zadatka, već u njegovoj formulaciji.
„Prema mom mišljenju, učenici su oštećeni time što formulacija zadatka broj 16 u slovačkoj verziji nije bila dovoljno jasna. Sam zadatak nije bio težak, ali način na koji je preveden i formulisan izazivao je nesigurnost prilikom rešavanja”, navodi Čelovski.
Kako kaže, kasnije je saznala da se sa istim problemom susrelo više dece, zbog čega smatra da nije reč o pojedinačnom nerazumevanju zadatka.
„Deca su razumela da nakon izračunavanja nešto treba dodatno zaokružiti, ali iz formulacije zadatka nisu mogla precizno da zaključe šta treba da zaokruže. Zbog toga nisu mogla da povežu svoj izračunati rezultat sa ponuđenim odgovorima. Mnogi učenici su gubili vreme ponovo čitajući zadatak i pokušavajući da pronađu vezu između rezultata i ponuđenih mogućnosti, dok je u srpskoj verziji formulacija bila razumljivija”, dodaje ona.
Danijela Čelovski kaže da joj je na problem najpre ukazala prijateljica, čije dete nije razumelo šta se u zadatku traži. Nakon toga je, kaže, i sama pogledala slovačku verziju testa.
„Ni meni samoj nije bilo jasno koji odgovor bi trebalo izabrati. Pošto sam najpre pomislila da možda ja nisam dobro razumela zadatak, obratila sam se i osobama koje su završile studije slovačkog jezika. Svi koje sam kontaktirala složili su se da formulacija deluje kao doslovan prevod srpske reči ‘rukovanje’ i da upravo to može izazvati nejasnoće. Tek kada sam otvorila srpsku verziju istog zadatka, postalo mi je jasno šta se od učenika očekivalo”, kaže Čelovski.
Ona se, kako navodi, obratila Nacionalnom savetu slovačke nacionalne manjine, Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i drugim nadležnim institucijama.
„Ako se pokaže da je prevod zadatka bio nejasan ili pogrešan, pravednim rešenjem bih smatrala da se ovaj zadatak ne uzima u obzir pri ocenjivanju i da se maksimalan broj bodova računa na osnovu preostalih 19 zadataka. Svaki tačno rešen zadatak nosi 0,7 bodova, a za neke učenike upravo tih 0,7 bodova može odlučivati o upisu u željenu srednju školu”, kaže Čelovski.
Nacionalni savet Slovaka predložio rešenje sporne situacije
Iz Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine za Storyteller potvrđuju da su upoznati sa situacijom u vezi sa prevodom testa iz matematike.
Svetlana Zolnjan, koordinatorka Odbora za obrazovanje NSSNM navodi da Savet svake godine predlaže tim prevodilaca i autora testova za završne ispite, kao i lektora, ali da se njihova imena, prema pravilima Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ne objavljuju.
„Informisani smo o grešci u prevodu testa iz matematike. Prevod smo videli, urađen je u duhu slovačkog jezika. Budući da se kod nas u pošti nigde ne koristi slovačka terminologija, našim učenicima prevod obrasca na slovački jezik i data stručna terminologija nisu poznati, pa razumemo da se učenici nisu snašli prilikom rešavanja zadatka”, navodi Zolnjan.
Zbog toga su, kako dodaje, članovi tima za završne ispite predložili Zavodu da se svakom učeniku koji je imao slovački prevod testa, uz takvo obrazloženje, prizna jedan bod.
Storyteller je pitanja o tome ko je prevodio test iz matematike na slovački jezik, ko je izvršio jezičku i stručnu proveru prevoda i da li će se razmatrati primedbe roditelja uputio Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao.
Pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka: Roditelji prvo da se obrate Zavodu
Ukoliko roditelji smatraju da su deca zbog prevoda zadatka bila dovedena u nepovoljniji položaj, pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka Dragana Ćorić upućuje ih da se najpre obrate Zavodu, a ukoliko ne budu zadovoljni odgovorom, republičkom Zaštitniku građana.
U odgovoru za Storyteller, Ćorić navodi da je za pripremu testova, njihovu štampu, sadržinu i prevod odgovoran Zavod. Budući da je reč o republičkom organu, nadzor nad njegovim radom izlazi iz nadležnosti Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Ombudsmanka dodaje da je važno da roditelji o ovom slučaju obaveste i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, kao i da zvanično podnesu pritužbu Pokrajinskom ombudsmanu.
„Pritužbu našoj instituciji moguće je podneti na jeziku nacionalne manjine, u ovom slučaju slovačkom, te pritužioci mogu dobiti i odgovor na tom jeziku”, navodi se u odgovoru Pokrajinske zaštitnice građana – ombudsmanke.
| Kome roditelji mogu još da se obrate? Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman upućuje roditelje da se najpre obrate nadležnom Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja. Ukoliko ne budu zadovoljni odgovorom, mogu se obratiti republičkom Zaštitniku građana. Zaštitnik građana Republike Srbije Adresa: Deligradska 16, Beograd Prijem stranaka: svakog radnog dana od 9.00 do 16.00 Radno vreme: ponedeljak–petak, od 8.30 do 16.30Telefoni: 011/2068-100, radnim danima od 8.00 do 16.00 064/8768-505, radnim danima od 16.00 do 22.00 064/8768-505, vikendom i praznicima od 9.00 do 20.00 Pritužbe i pitanja mogu se poslati i mejlom na: [email protected] Roditelji bi trebalo da o ovom slučaju obaveste Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad. Roditelji mogu zvanično da podnesu pritužbu i Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu, mejlom ili popunjavanjem forme na sajtu: https://www.ombudsmanapv.org/riv/ |
Roditelji, međutim, smatraju da ovaj slučaj otvara i šire pitanje kvaliteta prevoda testova na jezike nacionalnih manjina.
„Bez obzira na ishod ove situacije, očekujem da se slične greške u budućnosti ne ponavljaju i da naredne generacije učenika ne budu dovedene u nepovoljan položaj zbog nepreciznog ili nejasnog prevoda testova. Očekujem da nadležne institucije detaljno provere proces prevođenja i kontrole materijala i preduzmu mere koje će obezbediti njihovu jezičku i stručnu tačnost”, kaže Danijela Čelovski.
PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!
Prema njenim rečima, cilj bi trebalo da bude da rezultati testova pokažu znanje i sposobnosti učenika, a ne eventualne nedostatke u prevodu zadataka.
„Svako dete bi trebalo da ima jednaku šansu za uspeh. Ako učenici rešavaju isti test u različitim jezičkim verzijama, sve verzije moraju biti jednako jasne, precizne i razumljive, kako niko ne bi bio doveden u nepovoljniji položaj samo zbog jezika na kojem polaže test”, zaključuje Čelovski.
