Vakcina Gadasil 9 najefikasnija je zaštita protiv devet tipova humanog papiloma virusa (HPV), stav je lekarske struke. Ovi virusi izazivaju nekoliko vrsta karcinoma, od kojih je najrasprostranjeniji rak grlića materice. Unazad nekoliko godina u Srbiji je besplatna vakcinacija dostupna deci i mladima uzrasta od 9 do 26 godina. Od pre nekoliko dana imunizacija je proširena, pa, uz preporuku lekara, vakcinu protiv HPV-a mogu da prime i muškarci i žene do 45 godina. 

Lista zainteresovanih za imunizaciju pravi se i u Domu zdravlja u Bačkom Petrovcu. Dok je kod dece i mladih vakcina svima dostupna, kod starijih to nije slučaj. Mogu da je prime samo ukoliko postoje određene indikacije, objašnjava Jarmila Šproh Beljička, ginekološkinja u Domu zdravlja u Bačkom Petrovcu. Preporuku da li treba da prime vakcinu, građani i građanke mogu da dobiju od ginekologa, urologa, epidemiologa i dermatovenerologa. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

„Na prvom mestu su žene kod kojih je nekada utvrđeno prisustvo nekog tipa HPV-a ili one koje su imale neku od displazija ili atipija. To znači da im je PAPA test bio različit od PAPA II. Raspravlja se i da indikacija bude ektopija, odnosno ranica na grliću materice” – kaže Jarmila Šproh Beljička. 

Kod dece vakcina protiv HPV-a je preventivna mera, da se spreči infekcije koja može izazvati različite vrste raka. Kod odraslih žena i muškaraca kojima lekari preporuče vakcinaciju, ona nije primarna prevencija već ima terapijski efekat. Sve informacije građani i građanke mogu da dobiju i od svog izabranog lekara. 

„Ako govorimo o ženama koje su zanteresovane, prvo treba da se jave izabranom lekaru. U odnosu na broj prijavljenih se poručuju vakcine. Do 18 godine vakcinacija se vrši na pedijatriji, a stariji vakcinu primaju u ambulantama” – navodi ginekološkinja.

Vakcina nije polno opredeljena i preporučuje se podjednako i muškarcima i ženama. Zainteresovanost građana i građanki ginekološkinja opisuje kao osrednju. Poredi iskustvo sa vakcinacijom dece, koju su u početku dovodili najviše roditelji koji su bili bolje informisani o značaju i efikasnosti vakcine. Očekuje da će slično biti i sa proširenom vakcinacijom, te da će po mišljenje uglavnom dolaziti oni koji veruju lekarima i nauci. 

„Mi već sada imamo listu ljudi koji su se prijavili. Sporije ide sa onima koje treba informisati, edukovati i ubediti. I dalje veruju da vakcina nije dovoljno bezbedna i istražena, a to nije tačno. Širom sveta se daje već 20 godina” – kaže Šproh Beljička. 

Visoka vakcinacija znači manji broj obolelih

U pojedinim zemljama, poput Australije, Velike Britanije ili država Skandinavije, obuhvat vakcinacije protiv HPV-a je i preko 90%. Rezultati se ogledaju u drastično smanjenom broju obolelih od različitih vrsta raka koje izazivaju tipovi humanog papiloma virusa. U Danskoj se očekuje da će do 2040. godine rak grlića materice biti gotovo iskorenjena bolest. 

„U zemljama u kojima je visok obuhvat vakcinacije više se ne susreću sa određenim stadijumima karcinoma grlića materice koji se kod nas još svakodnevno otkrivaju” – dodaje Jarmila Šproh Beljička. 

PROČITAJTE I OVO:

Procene su da se većina ljudi tokom života bar jednom inficira humanim papiloma virusom. Najčešće se prenosi seksualnim putem, ali lako se širi, pa je nekada dovoljan i samo blizak kontakt sa osobom kod koje postoji infekcija. Postoji preko sto tipova HPV-a, ali samo neki mogu da dovedu do nastanka karcinoma. Prisustvo virusa u organizmu ne znači da će on ostaviti posledice. 

„U 90% slučajeva prođe spontano, kao i svaka virusna infekcija koja deluje intraćelijski. Ali ako taj virus opstane duže od tri godine, stalno je prisutan i još se iskombinuje sa drugim infekcijama ili lošim navikama, onda dolazi do promena na ćelijama grlića materice” – kaže ginekološkinja. 

U faktore rizika, koji uz infekciju HPV-om mogu dovesti do razvoja bolesti, ubrajaju se loši stilovi života, pušenje, češće menjanje partenera ili partnerki, kao i pad imuniteta. U većini slučajeva za razvoj bolesti potrebno je i nekoliko godina, pa se uz redovne preglede može na vreme otkriti i uspešno lečiti. 

Iako prevencija postoji, borbu protiv infekcije HPV otežavaju zablude, nepoverenje i nedostatak informacija. Uprkos dokazanim istraživanjima i primerima iz drugih država, u Srbiji je, prema podacima Instituta za javno zdravlje za četiri godine, koliko je vakcina dostupna, vakcinisano samo 8% dečaka i devojčica. 

„Potrebno je razmisliti, bolje se informisati, a ne zaključivati na osnovu neproverenih informacija. Imala sam slučajeva, kada objasnim ženama, da mi kažu kako su nešto drugačije pročitale. Još uvek smo skloni da verujemo u nepouzdane izvore” – ocenjuje Jarmila Šproh Beljička.