PRATITE STORYTELLER NA GOOGL-U

PROTEKLOG VIKENDA LJUBITELJI ASTRONOMIJE IZ SRBIJE I SUSEDNIH ZEMALJA BORAVILI SU NA FRUŠKOJ GORI GDE JE ODRŽAN ASTRONOMSKI KAMP „POD ZVEZDAMA”. TOKOM ČETIRI DANA UČESNICI UČESNICE SU DANJU KROZ TELESKOPE POSMATRALI SUNCE, A NOĆU ISTRAŽIVALI RAZNOVRSNA NEBESKA TELA.

Iako smešteno duboko u šumama Fruške gore, tog petka na izletištu Letenka temperatura je tek za koji stepen bila niža u odnosu na gradski beton. Na vrelom julskom danu ne pomaže ni nadmorska visina od preko 450 metara, a ni blizina šumskog hlada. Zato je drugog dana Astronomskog kampa „Pod zvezdama” bilo relativno tiho. Više desetina šatora postavljenih u obližnjem šumarku bili su prazni, jer su učesnici kampa osveženje potražili na obližnjem Bešenovačkom jezeru. 

Na izletištu na kojem nema hlada postavljeno je oko petnaest teleskopa, različitog izgleda i veličina. Okrenuti su ka nebu i suncu koje neumoljivo prži. Međutim, za zaljubljenike u astronomiju to nije prepreka da i po danu uz pomoć teleskopa posmatraju ono što na nebu u o doba najjasnije može da se vidi – Sunce. 

„Za gledanje Sunca neophodni su filteri” – pokazuje Nikola Kosanović foliju koja se nalazi na objekivu teleskopa. „Bez ovoga nije moguće posmatrati ga, jer bi došlo do trenutnog slepila” – objašnjava. 

Na kamp je došao sa suprugom koja je u petom mesecu trudnoće i jednogodišnjim sinom. Planiraju da borave sva četiri dana koliko kamp traje. Nikola kaže da intersovanje za astronomiju traje još iz dečačkih dana. To je čak želeo i da studira, ali se kasnije, ipak odlučio da mu posmatranje nebeskih tela bude samo hobi. 

Na kamp je doneo svoj teleskop uz koji, ističe, zbog obaveza ne provodi onoliko vremena koliko bi želeo. Iako se nebo može posmatrati u bilo koje doba, zanimljivije je noću gledati ono što se krije u prostranstvima svemira. 

„Noću se na nebu svašta vidi. Mesec može da bude jako zanimljiv, zavisi u kojoj je fazi. Zvezde je zanimljivije gledati golim okom ili dvogledom, jer se posmatraju u sazvežđima. Teleskopi su najviše namenjeni za objekte dubokog neba. U toku dana moguće je posmatrati samo Sunce” – detaljno objašnjava Nikola i pokazuje fotografije koje je uslikao uz pomoć teleskopa i telefona. 

Kvalitet, kaže, nije najbolji, jer se vidi refleksija od okulara, ali je uspeo da uhvati jednu pegu koja se nalazi na disku Sunca i koja je nekoliko puta veća od planete Zemlje. 

Sprema se da na kampu učestvuje i u takmičenju, što je samo jedna od aktivnosti koje se organizuju tokom trajanja kampa. Učesnici takmičenja imaju zadatak da u roku od dva sata pronađu što više objekata dubokog neba koji pripadaju tzv. Mesijevom katalogu. Ima ih 110 i pronalazak ovih maglina, zvezdanih jata i galaksija pravi je izazov za ljubitelje astronomije.

Posmatranje nebeskih tela, uživanje u prirodi i druženje

Prvi Astronomski kamp na izletištu Letenka organizovan je početkom dvehiljaditih. Međutim, pre dve godine zbog nedostatka sredstava i bilo kakve podrške, organizatori su zaključili da održavanje kampa više nije moguće. Tradicija bi se verovatno i prekinula da prošle godine stvar nije preuzeo Miloš Deronjić iz Inđije. Bez mnogo iskustva u organizovanju ovakvih događaj i bez sredstava, ali uz volju i ljubav prema astronomiji, uspeo je da nastavi tradiciju i na jednom mestu okupi one koji vole prirodu i nauku. 

Pomoglo mu je, kaže skromno, i to što je imao veliku podršku ljudi koji su kamp ranije orgnizovali. Sada je ovo najveći astronomski kamp pod vedrim nebom u regionu. Prvo veče, šatore je postavilo preko sto učesnika, od najmlađih do najstarijih. 

„Imamo program za sve uzraste. Deca crtaju i prave planete. Za njih organizujemo i šetnju kroz Solarni sistem. To je divno predavanje gde se u realnoj razmeri nalazi veličina Sunca i ostalih planeta, kao i razdaljina između njih. Onda se krene od Sunca do planeta uz priču koju govori predavač” – kaže Miloš Deronjić. 

U poslepodnevnim časovima i naveče vreme je rezervisano za stručna predavanja kojima mogu prisustvovati odrasli. Sve je vezano astronomiju i namenjeno onima koji žele da čuju nešto novo i nauče nešto više. Kada padne mrak počinje elektronski asistirana astronomija. Učesnici pod vedrim nebom i zvezdama na projektoru posmatraju određena nebeska tela. 

„Imamo teleskop koji se nalazi na terenu, na njemu je kamera koja uživo na projektoru prikazuje metu koja se nalazi u vidnom polju” – navodi Miloš još jednu od aktivnosti na kampu. 

Da tokom četiri dana na kampu sve funkcioniše kako treba, brinu članovi i članice Odreda izviđača iz Sremske Mitrovice. U podnožju izletišta postavljen je veliki šator, gde se sprema hrana i gde borave organizatori i izviđači spremni da u svakom trenutku pomognu učesnicima kampa. 

Dvojica mladih izviđača sa maramama vezanim oko ruke u tišini kuvaju kafu. Jedan od njih dolazi do starešine i na papiru ispisuje pitanje „šta da spremamo za ručak”?

„Spremite pljeskavice” – odgovara Mile Kočić, starešina Odreda izviđača. Objašnjava da polažu test ćutanja i da tokom dvanaest sati ne smeju da govore, već komuniciraju gestikulacijom ili pisanjem. 

U Odredu izviđača je i Aljoša Gršić. Astronomski kamp mu je, kaže, najlepši događaj tokom godine i svaki put nauči nešto novo. 

„Ovo mi je šesta godina da dolazim na kamp. U izviđačkom odredu se bavimo astronomijom i prvi put kada sam pogledao kroz teleskop i video ono što se ne vidi golim okom, stvarno me fasciniralo i želeo sam što više da naučim. Sada učim delove teleskopa, koji modeli postoje, kako se fotografiše” – priča Aljoša.

Posmatranje prošlosti kroz teleskop

Nikada nije kasno da se počne sa upoznavanjem svemira, kaže Miloš Deronjić, organizator astronomskog kampa „Pod zvezdama”. Nebeska tela su ga oduvek interesovala, ali je svoj prvi teleskop kupio pre šest godina. Bilo je to u periodu epidemije korona virusa i naveče je posmatrao Starlink satelite koji su se nebom kretali kao svetleća prava linija. 

„Te godine mi je umro drug iz detinjstva. Shvatio sam da je život kratak i želeo sam da sebi priuštim nešto. Kupio sam teleskop i počeo vizuelno da posmatram, prvo iz svog dvorišta, a onda sam se povezao sa drugim ljubiteljima astronomije i počeli smo noću da dolazimo na Letenku i posmatramo nebo” – dodaje Miloš. 

Osim istraživanja skrivenih svemirskih tela, Miloš se bavi i astrofotografijom i uz pomoć kamere i teleskopa beleži ono što je nedostupno ljudskom oku. Ovo, kaže, nije jeftin hobi, a pored toga, mora i mnogo da se uči, jer se potpuno razlikuje od pravljenja običnih fotografija. Nekada su potrebi i dani kako bi uslikao jednu fotografiju sa noćnog neba kojom je zadovoljan. 

Baviti se astronomijom i astrofotografijom, kaže, znači, gledati u prošlost. 

„U svemiru su jako velike distance i svetlost do nas dugo putuje. Nama najbliža zvezda je Proksima Kentauri. Potrebno je četiri godine da bi svetlost, kada krene sa zvezde, došla do nas. Znači sada kada gledamo kroz teleskop, mi vidimo kako je ona izgledala pre četiri godine” – navodi ovaj mladi zaljubljenih u astronomiju. 

Tokom astronomskog kampa na izletištu Letenka ne borave samo učesnici. Mnogo je posetilaca iz obližnjih gradova koji dolaze da kroz teleskop vide sunčeve pege ili naveče istražuju lepote noćnog neba. Čak i ako ništa ne znaju, objašnjenje i pomoć dobiće od onih koji se ovim hobijem već dugo bave. 

Pored jednog od teleskopa sedi sedamnaestogodišnja Lena Milićević iz Beograda. O planetama i drugim nebeskim telima je, kaže, mnogo čitala, a još više naučila kao polaznica Istraživačke stanice „Petnica”. Najinteresantnije joj je da posmatra Sunce, pa posetiocima strpljivo objašnjava šta to ima da se vidi na ovoj užarenoj zvezdi. 

„Sunce ima heterogeno magnetno polje koje je veoma nestabilno i upravo zato nastaju pege koje su najtopliji deo u njegovoj sferi. To je zanimljiv fenomen” – kaže Lena Milićević. 

Gledajući nebo kroz različite teleskope, vreme brzo proleti. Učesnici kampa spremaju se za ručak, a onda ih očekuju zanimljiva predavanja i aktivnosti kroz koje će bolje upoznati svemir. Mnogi samo čekaju da zađe sunce, da legnu na prohladnu zemlju i da golim okom posmatraju setlucava zvezdana sazvežđa.

PRIKLJUČI SE VIBER GRUPI