💛 Zahvalnost: Ova priča nastala je zahvaljujući podršci građana i građanki koji su u septembru svojim donacijama omogućili da Storyteller nastavi da radi i istražuje teme od javnog značaja. Hvala vam što verujete u naš rad!

Više od 11 hiljada građana i građanki Bačkog Petrovca svakodnevno proizvede oko jedan kilogram smeća po osobi. Javne službe procenjuju da se dnevno baci i do 14 tona otpada, koji treba zbrinuti na odgovarajući način. Ipak, najveći deo te mase se ne reciklira i bez ikakve obrade se odlaže u životnu sredinu. 

Pitali smo se, koleginica Ana i ja,  kako zapravo izgledaju mesta gde počiva naš otpad. Obule smo udobne cipele, napunile baterije, popile kafu i napravile plan. Pronašle smo čak osam deponija. Lokalni akcioni plan upravljanja otpadom za Opštinu Bački Petrovac za period 2023–2032. godine prepoznaje četiri neuređene deponije, dok smo mi na terenu uočile još četiri dodatna odlagališta otpada. 

Verovatno postoje i druga, manja i neformalna mesta na kojima se otpad odlaže, ali ne manje “značajna” – zato, ako ih primetite, fotografišite ih i podelite s nama lokaciju. 📸

Prva stanica – zelena površina na uglu Jarmočne i Kubanjiove ulice u Bačkom Petrovcu. Ukoliko čovek ne bi gledao dole, pomislio bi da se nalazi u zelenoj oazi. Tu je lepa livada, fudbalski teren, blizu je lovački dom. Domaćinstva nastoje da održavaju prostor ispred svojih kuća. Komposter koji stoji u hladu pored drveta jasan je znak da se ovde vodi računa o zaštiti životne sredine. 

Ipak, pogled naniže govori grubu istinu. U travi se prepliću kese, cipele, kartonske kutije. Najviše ima građevinskog otpada. Iako obližnje gradilište nije izvor tih ostataka. Nekom je jednostavno bilo najlakše da ih tu istovari.

Dan kada se iznosi smeće u Kubanjiovoj ulici otkriva novu sliku. Zelene kante uredno čekaju svoj red. U ulici raspolažu sa još dva plastična žuta kontejnera. Ne može se zaključiti po čemu se oni razlikuju jer osim oglasa za prodaju prasića, na njima ne piše ništa. 

Ono što se može zaključiti jeste da nekim ljudima nije jasno da su ti žuti kontejneri uopšte za otpad, jer ostaci brze hrane i ambalaže pića stoje baš pored njih. Radnici komunalnog preduzeća upravo su tuda prošli i ispraznili same kontejnere. Čija je krivica što je smeće pored ostalo? 

I zaista, smetlište pored Jarmočiska kao da je kapija za put srama do glavne deponije. Oko devet tona smeća dnevno prođe ovim atarskim putem, ipak, ono što smo pronašle usput nije ispalo iz autosmećara. U žbunju do njiva nailazimo na bazen, nameštaj, džakove sa odećom – stvari koje su namerno ostavljene da baš tu provedu ostatak svog raspadanja. 

Možda su autori ovih nedela bili osujećeni da stvari koje im više ne trebaju ostave na glavnu deponiju, jer putem do nje ne mogu da prođu baš svaka kola. Svakako, nije dozvoljeno da bilo ko ostavlja bilo šta na deponiju, ali kako ih sprečiti, kad oko glavne petrovačke deponije ne postoji ograda. 

💡 PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. 👉 DONIRAJ OVDE!

Na samoj deponiji zatičemo dva bela kombija. Naše prisustvo omelo je vozače istih da urade ono što su naumili. Prelazak preko rupe na putu jednog od ta dva odao nam je da je pun. Smucanje okolo ukazalo nam je da su svesni toga da rade nešto pogrešno. 

Gori deponija. Jedan bager se donkihotovski bori sa dimom koji izlazi iz utrobe ovog veštačkog brda. Njegov sastav čini ga nestabilnim pa su ovakve pojave očekivane. Višedecenijsko slaganje organskog otpada koji raspadanjem stvara zapaljive gasove i otpada poput plastike koji dobro gore, čini savršen ambijent za požare koji se teško gase. Dovoljna je samo visoka temperatura ili koja baterija, kojoj tu svakako nije mesto. 

MOŽDA VAS ZANIMA I:

Dim širi zatrovan vazduh. Vetrovit je dan u Bačkom Petrovcu. Osećamo ukus prašine. Prolazimo kroz arhiv naših potrošačkih navika. Plastične kese u koje pakujemo višak, odeća koja nam više nije bila zgodna, nameštaj koji se više ne uklapa u enterijer, životinjski ostaci, flaša soka koji smo nekada popili – ostaju ovde dok se ne razlože, pretvore u zapaljive gasove i mikroplastiku. 

Kiša će i dalje spirati ostatke naših navika. Vetar će raznositi dim. Jedno je sigurno: poješćemo to. Udahnućemo to. Telo nije naučilo da se brani od teških metala i mikroplastike. 

Osim ograde, petrovačka deponija nema ni zaštitni sloj koji bi trebao da spreči da se zagađujuće materije sliju u zemlju i podzemne vode. Kukuruzi se romantično dodiruju sa gomilama smeća, a blizina kanala Dunav-Tisa-Dunav omogućava da i druge njive dobiju svoju dozu toksičnih materijala. Ništa od toga nije moralo tako biti. 

Nastavljamo potragu za legalnim i nelegalnim deponijama i nailazimo na jednu na neočekivanom mestu – u selu, u Ulici Janka Jesenskog. Tabla sa ispucalim natpisom upućuje nas na ograđeno mesto za privremeno odlaganje građevinskog otpada. Kasnije ćemo zaključiti da ovde ima najmanje otpada od svih smetlišta u bačkopetrovačkoj opštini. Možda zbog toga što za porušene zidove ovo nije poslednja stanica ili zbog toga što se odlaganje ovde naplaćuje. Ili se naplaćivalo? Nismo sigurne.

Tabla odaje da ova deponija – koja se inače zove “Kulpinske jami” ali je i dalje u Bačkom Petrovcu – ima i radno vreme – od osam do pet. Postavlja se pitanje – za koga, jer nismo pronašli nikog od radnika Direkcije za građevinsko zemljište, putnu privredu i komunalne delatnosti Opštine Bački Petrovac, koja prema tabli upravlja ovim prostorom. Doduše, možda je i sama tabla već stara i zaboravljena, baš kao što je i problem upravljanja otpadom u ovoj opštini hronično “neaktuelan” i nerešen.

Lokacija ovog prostora stvara sukob između meštana i njihovog mira, jer točkovi kamiona ostavljaju tragove blata, a zapuštenost daje prostor za nastanjivanje divljih životinja. Zaključujemo da deponije nisu dobre komšije.

Na putu do Kulpina, pre ulaza u ovo selo iz pravca Bačkog Petrovca, pronalazimo još jednu zvaničnu ali neuređenu deponiju. Osim ograde kao mere bezbednosti, opremljena je i kamerama. Ulaz je zatrpan gomilama smeća. 

Tabla jasno stavlja do znanja da je ovde zabranjeno odlaganje industrijskog, biorazgradivog, opasnog i internog otpada. Ipak, skoro sve od navedenog pronalazimo u njoj. Uznemiruje nas prizor i miris upokojene ovce.

Pravilno zbrinjavanje životinjskog otpada podrazumeva njihovo spaljivanje. Međutim, ova usluga je skupa. Postojeće kafelerije nemaju dovoljno kapaciteta. A postoje i one koje služe uglavnom za nameštanje javnih nabavki, pa građani i građanke za velika izdvajanja, dobijaju uslugu sumnjivog kvaliteta. 

Vraćamo se ka Petrovcu. Kraj puta nailazimo na parcelu za koju pretpostavljamo da je privatna. Ograđena je narandžastom mrežom, a oivičena putem i njivama. Na njoj su gomilice uglavnom građevinskog otpada. Zvanična deponija za građevinski otpad je svega dva kilometara udaljena. 

Stižemo u Maglić, selo koje ima sve, pa i deponiju. Ulica Sime Šolaje završava se širom otvorenom kapijom. Na prostranom prostoru borave gomile greda, cigala, betona ali i nameštaja i nešto komunalnog otpada. 

Mestimično postavljena ograda nije sprečila da se masa otpada na divlje širi. Iz godine u godinu smeće zatrpava alternativni ulaz na deponiju na štetu zelenila, a đubrište se kao zaraza proširilo i na atarski put. Ova deponija svega je stotinak metara vazdušnom linijom udaljena od sportske hale i osnovne škole. 

Vreme je žetve koja u ovom kraju osim ekonomske ima i kulturnu vrednost. Traktori neumorno obavljaju jesenje radove. Na putu od Maglića ka Petrovcu sa desne strane pronalazimo još jednu divlju deponiju u šumici.  Nagomilana je pored atarskog puta u dužini od oko 150 metara. Zarđala i izbledela tabla tiho upozorava da je ovo privatan posed i da je ulaz i prolaz zabranjen. 

Ipak, tu su pomešani građevinski i bio otpad, različita ambalaže, gume. Tragovi pepela ukazuju da je deponija gorela i to nedavno. Jasno se vidi da su veliki delovi okolnog šumarka takođe bili zahvaćeni požarom. Šteta. Ovo bi bilo sjajno mesto za čitanje knjige u hladu, piknik ili jednostavno da se pronađe mir. 

Poslednja stanica na našem putu je Gložan. Za zbrinjavanje otpada ovde je zadužen privatni Gloakvalis doo. Otpad od oko 1.700 meštana odlaže na oko 200 metara od jezera, osnovne škole i sportskih terena. Tablu koja govori o radnom vremenu i zabrani pristupa smo pronašle slučajno jer je obrasla žbunjem, pa je gotovo nemoguće pročitati šta na njoj piše. 

Osušeno drveće na ivici deponije jasno govori da ova sredina ne može biti zdrava. Još više zabrinjava đubre razneto po pokošenim njivama– a upravo s tih njiva potiče kukuruz koji je završio u našim tanjirima. 

Naslage otpada formirale su zidove visoke i do pet metara. Pronalazimo artefakte poput bočica na kojima piše Jugoslavija. Ostaci od povrća urodili su plodom, pa iz smeća rastu dekorativne tikvice. Komadi nameštaja ukazuju nam da na ovoj deponiji ipak ne odlažu samo komunalne službe, već i sami građani i građanke direktno. A vetar uporno raznosi kesice čipsa po okolnim poljima. 

Prašnjave završavamo radni zadatak.

Kako bi trebalo da izgleda? 

Način na koji se trenutno reguliše otpadom u Bačkom Petrovcu je uglavnom primitivan. Kao rezultat nedovoljne separacije, kontrole, ulaganja ali i političke volje, stvari koje nam više ne trebaju nagomilavaju se i predstavljaju opasnost za nas. 

Ipak, prema Programu upravljanja otpadom u Srbiji 2022-2031. plan je da se u budućnosti ovo promeni. Svako domaćinstvo moralo bi da odvaja u dve kante – vlažnu i suvu. U vlažnoj će se skupljati komunalni otpad koji ne može biti recikliran, a u suvoj onaj koji može. Sadržaj kanti će se odvajati u centru za separaciju otpada koji bi trebao da bude pored auto-puta, na po pola kilometara od Nemanovaca i Klise. 

Inače, ovaj plan postoji od 2010. godine, kada su Bački Petrovac, Bačka Palanka, Novi Sad, Žabalj, Temerin, Srbobran i Vrbas potpisali sporazum o saradnji radi formiranja regionalnog centra za upravljanje otpadom. Zakon o upravljanju otpadom propisao je tada da se lokalne samouprave udruže, jer su tako troškovi pravilnog upravljanja otpadom manji.  

Ako se uzme u obzir da ovaj region čini više od 500.000 ljudi, a ukoliko ne budemo menjali svoje navike, regionalna deponija moraće da obrađuje više od 500 tona otpada dnevno. Od toga gotovo polovinu čini biorazgradivi otpad. Baš zbog toga, planom je obuhvaćeno i kompostiranje u domaćinstvima. Ove godine Opština Bački Petrovac podelila je 137 drvenih kompostera.

PROČITAJTE I:

Papir, karton, staklo i tekstil čine po 5% komunalnog otpada u proseku. Ponegde postoje obrisi da se nešto već od ovih stvari reciklira, ali ne u dovoljnoj meri. 

Rokovi – ma ko za njih mari! 

U Regionalnom planu upravljanja otpadom za period 2019 – 2028. godine, osam opština dogovorilo je rokove. U 2023. godini svaka lokalna samouprava trebala je da ima izgrađen centar za sakupljanje otpada, odnosno reciklažno dvorište, kada je trebalo da počne i odvajanje u domaćinstvima. Regionalna sanitarna deponija trebala je da postoji još prošle godine. 

PREPORUČUJEMO DA PROČITATE I NAŠU SOLUTIONS PRIČU O TOME KAKO CENTAR ZA SAKUPLJANJE OTPADA MOŽE DA REŠI PROBLEM SMETLIŠTA U SRBIJI:

Ukoliko se posmatra dosadašnji odnos vlasti prema rokovima, nameće se pitanje – kada zaista možemo očekivati izgradnju postrojenja za tretman biorazgradivog otpada planiranu za 2028. godinu? Isto tako, kada će biti sanirane sve ove deponije ako je rok za njihovu revitalizaciju postavljen za 2030? 

Vreme otkucava na našem ekološkom satu, dok gomile smeća u regionu svakog dana u rastu za novih 500 tona.

✍️ Napomena čitateljkama i čitaocima: Trudimo se da sve naše priče budu tačne i gramatički ispravne. Ako primetite bilo kakvu grešku – jezičku ili činjeničnu – molimo vas da nam javite na [email protected]. Vaša povratna informacija nam pomaže da budemo bolji. 💛