Kiša ne spira strah: Deponija u Bačkom Petrovcu je gorela, odnosno tinjala od aprila do avgusta ove godine, meštani zabrinuti za posledice po zdravlje usled zagađenja vazduha, vode i zemljišta.
“Glavni problemi koje izaziva nesanitarna deponija u Bačkom Petrovcu su zagađenje vazduha i zemljišta. Na deponiju se odlaže otpad različitog porekla, uključujući biološki otpad, plastiku, papir, staklo, tekstil, pa čak i opasan otpad,” kaže Marija Melihova, članica udruženja građana “Zeleni”.
Vrlo često se, posebno tokom tropskih dana, dešavalo da se taj otpad zapali, a požar je trajao danima. “Dim sa deponije koji je opasan po zdravlje ljudi, jer sagorevanjem plastike nastaju kancerogene materije dospevao je i do sela,” kaže Marija, dodajući da ni kiša u ovom slučaju nije spasonosna.
“Kada kiša spere te materije sa deponije, one zagađuju zemljište, površinske i podzemne vode. To znači da mogu dospeti i u lanac ishrane, uzrokujući kod ljudi različite vrste raka, poremećaje srca i disajnih puteva, kao i urođene mane kod dece,” dodaje.
Na to da nesanitarne deponije predstavljaju ozbiljnu pretnju ljudskom zdravlju već decenijama upozoravaju mnogi stručnjaci i stručnjakinje.
“Na kratkoročnom nivou, nesanitarne deponije i česti požari na njima najviše utiču na disajne organe. Nesanitarnim deponijama često se oslobađaju gasovi poput metana, amonijaka i različitih organskih jedinjenja, koji mogu uzrokovati akutnu iritaciju pluća i disajnih puteva. Udahnute čestice koje su veće od 5 mikrometara, zadržavaju se na disajnim putevima iznad pluca te dovode do iritirajućeg kaslja i kijavice, dok one koje su manje od 5 mikrometara prodiru do pluća i tamo se zadržavaju, dovodeći do otežanog disanja i pogoršanja astme,” objašnjava Mirjana Nastasić, apsolventkinja medicine.
Deponije mogu biti izvor povećanih nivoa alergena, kao što su spore plesni i polen, što može pogoršati simptome alergija, dodaje naša sagovornica. Ona podseća da su često zastupljeni problemi sa kožom, kao na primer dermatitis, zapaljenje kože i infekcije koje nastaju kao posledica dospevanja bakterija iz vazduha u kontakt sa oštećenom kožom ili sluznicom.
“Ne smemo zanemariti uticaj nesanitarnih deponija na nervni system. Loš kvalitet vazduha zbog smanjene količine kiseonika i povećanih štetnih materija u vazduhu dovodi do nesanice, nervoze, nelagode,” dodaje naša sagovornica.
Dugoročne posledice se manifestuju kao hronične respiratorne bolesti, najčešće hronični bronhitis ili hronična opstruktivna plućna bolest. Takođe, mogu se javiti problemi sa srcem i cirkulacijom što dalje može uticati na funkciju bubrega i jetre, objašnjava Mirjana Nastasić.
“Dugotrajno izlaganje određenim hemikalijama i toksinima, kao što su teški metali i kancerogene materije, može povećati rizik od razvoja različitih vrsta raka, što je već primećeno u Srbiji, napr. u Boru, Pančevu, Šapcu,” zaključuje.
Štetne materije iz nesanitarnih deponija mogu dospeti u ljudski organizam putem vazduha, vode, zemljišta i hrane. Zagađeni vazduh, voda i zemljište mogu kontaminirati izvore pijaće vode i useve, što dovodi do unosa štetnih materija u organizam. Dodatno, direktan kontakt sa kontaminiranim tlom ili vodom može rezultirati unosom štetnih materija kroz kožu ili inhalacijom.
Svih ovih štetnih uticaja nesanitarnih deponija svesni su i u udruženju Zeleni. Kada je u aprilu počela da gori deponija, podneli su prijavu inspekciji za zaštitu životne sredine. Takođe su pozvali građane da i oni prijave požar na deponiji putem mobilne aplikacije gReact, putem koje može direktno prijaviti svaki ekološki problem Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
“Očigledno je da se nakon velikog broja ovakvih prijava počelo aktivnije raditi na gašenju požara na deponiji,” kaže Ana Lončar, predsednica UG “Zeleni”.
Kasnije su Zeleni instalirali dva uređaja za merenje i monitoring kvaliteta vazduha u Bačkom Petrovcu, kako bi i na taj način podigli svest građana o tome kakav vazduh, kvalitetan ili ne, udišemo.
“Preko društvenih mreža apelujemo na građane da kompostiraju i recikliraju. Promena stava ljudi prema otpadu je prvi i najvažniji korak u prelasku na održivo upravljanje otpadom,” dodaje ona.
Zeleni su u avgustu pokrenuli peticiju za trajno rešenje problema deponije u Bačkom Petrovcu. “Potpisi su se prikupljali u subotu tokom Slovačkih narodnih svečanosti, a kasnije smo omogućili potpisivanje peticije i u online formatu za one koji nisu mogli doći u subotu. Veliko interesovanje za peticiju nas ne iznenađuje. Cilj peticije je bio da pokažemo nadležnim organima koliko je važno za naše građane rešenje ovog problema,” zaključuje Ana Lončar.
Docent Konstantin B. Ilijević sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu potvrđuje ovu zabrinutost.
“Sagorevanje otpada na deponijama oslobađa čitav spektar opasnih materija,” objašnjava profesor. “Od teških metala poput olova, kadmijuma i žive, preko policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH), do izuzetno toksičnih dioksina i furana. Ove supstance mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući respiratorne i kardiovaskularne bolesti, neurološke poremećaje, pa čak i kancer.”
Nesanitarne deponije kao tempirane bombe
Profesor Ilijević naglašava da je problem posebno izražen u slučaju nesanitarnih deponija, gde se otpad ne tretira na adekvatan način. “Na ovakvim deponijama često dolazi do spontanog sagorevanja otpada, što dodatno pogoršava situaciju. Osim toga, štetne materije se mogu širiti i putem podzemnih voda, zagađujući izvore pijaće vode i ugrožavajući zdravlje ljudi na širem području.”
Otprilike polovina našeg otpada je biorazgradiva, koja se na deponijama razlaže bez kiseonika, objašnava profesor.
“Ovaj proces stvara metan, gas koji značajno doprinosi globalnom zagrevanju i ispušta se decenijama. Iako je metan potencijalni izvor energije, njegova niska koncentracija i prisustvo nečistoća otežavaju njegovu eksploataciju, pa se na deponijama često tretira samo kao ekološki problem,” dodaje.
Pored metana, fermentacija stvara i kisele produkte koji povećavaju korozivnost vode koja prodire u deponiju. Ova kisela voda rastvara toksične metale iz bačenih baterija i tehničkih proizvoda, kontaminirajući zemljište i podzemne vode. Zagađenje se tako vraća u naš svakodnevni život kroz vodu koju koristimo. Klimatske promene, sa sve češćim obilnim kišama, dodatno će pogoršati ovaj problem, kaže profesor sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.
Velike količine plastike na deponijama predstavljaju ozbiljan problem. Plastika se vremenom raspada na mikroplastiku čije posledice tek treba da sagledamo. Još akutniji problem su česti požari na deponijama koji oslobađaju toksične supstance u vazduh. Gorenje plastike stvara čađ koja apsorbuje toksine i smanjuje albedo efekat, doprinoseći zagrevanju atmosfere. Ovi požari oslobađaju izuzetno opasne organske zagađivače poput dioksina i furana, koji su kancerogeni i mogu izazvati hormonalne poremećaje, objašnjava profesor Ilijević.
Kako rešiti problem nesanitarnih deponija?
Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja ogroman ekološki i zdravstveni problem za sve stanovnike Srbije, naglašava on.
“Prema proceni Agencije za zaštitu životne sredine otpad iz domaćinstva se odlaže na više od 2300 divljih i 164 komunalnih deponija. Prikupljeni podaci iz Katastra deponija su alarmantni jer ukazuju da je čak i na komunalnim deponijama odlaganje smeća često samo za nijansu bezbednije u odnosu na divlje deponije. Tek 12 opština, među koje od 2021. godine spada i naš glavni grad, ima izgrađene sanitarne deponije,” dodaje profesor Ilijević.
Kada govorimo o rešenjima za problem nesanitarnih deponija, ključno je sagledati ga iz više uglova. Sa jedne strane, individualna odgovornost i promene navika igraju važnu ulogu, ali ipak je celokupno rešenje problema u rukama donosioca odluka.
“Pravilnim odlaganjem i reciklažom elektrootpada, plastike i papira možemo drastično smanjiti njihove količine koje dospevaju do deponija, a samim tim i mogućnost da u požarima oslobađaju toksične gasove i čestice, ali i da kontaminiraju podzemne vode toksičnim elementima i jedinjenjima. Individualne akcije su važne i korisne, ali je mnogo veći prioritet uticati na donosioce odluka na svim nivoima,” kaže profesor sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.
Članovi i llanice UG “Zeleni” Bački Petrovac smatraju da je u rešavanju problema nesanitarnih deponija ključna edukacija.
“Edukacija, edukacija i edukacija! Važno je informisanje i edukacija građana u oblasti upravljanja otpadom. Ljudi često nisu svesni šta je sve štetno. Stvari koje zajedno bacaju u kante za smeće, kasnije gore na deponiji. Tako se dimom šire toksini koje udišemo, koji idu u zemlju, povrće, voće…,” kaže Marijan Pavlov, član “Zelenih”.
On dodaje da je važno i razdvajanje kućnog otpada. “Svako domaćinstvo treba da bude svesno kakav otpad proizvodi. Pre sto godina, ljudi praktično nisu ni proizvodili otpad! Osnova je odvajanje biološkog otpada, odnosno kompostiranje. Osim toga, dovoljno je odvojiti papir, plastiku i metal. Ostalog otpada je zapravo minimalno,” kaže Pavlov.
Prema UG “Zeleni” Bački Petrovac, jedan od ključnih koraka je ograničavanje pristupa deponiji za javnost.
“Opština mora obezbediti strogi nadzor nad pristupom, uključujući postavljanje video nadzora i angažovanje obezbeđenja. Time bi se sprečilo neovlašćeno odlaganje otpada i paljenje vatre, što je, prema navodima vatrogasaca, česta pojava,” kaže naš sagovornik iz ekološkog pokreta “Zeleni”.
Pored toga, neophodno je uvesti stručno upravljanje deponijom, smatraju “Zeleni”, i to u skladu sa utvrđenim procedurama.
“Iako mi kao udruženje ne možemo direktno diktirati postupke upravnicima deponije, spremni smo da pružimo pomoć i zajednički pronađemo najbolja rešenja za održivo upravljanje otpadom,” kažu u UG “Zeleni” Bački Petrovac.
Situacija sa nesanitarnim deponijama u Srbiji i Vojvodini je ozbiljna, ponavlja već dobro poznatu činjenicu profesor Ilijević.
“Imamo preko 2.000 divljih deponija koje predstavljaju pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Najveći izazovi u rešavanju ovog problema su nedostatak sistemskog pristupa upravljanju otpadom, nedovoljna svest građana o važnosti reciklaže i kompostiranja, kao i nedovoljna finansijska sredstva za sanaciju postojećih deponija i izgradnju novih, sanitarnih deponija,” zaključuje naš sagovornik.
Pokušali smo da saznamo činjenično stanje o eventualnom povećanju broja obolelih od kancera, plućnih bolesti i sl., kao i da saznamo koje mere u oblasti zaštite javnog zdravlja se implementiraju na nivou opštine Bački Petrovac. U pokušaju da dobijemo odgovore od nadležnih institucija, kontaktirali smo Savet za zdravlje Skupštine Opštine Bački Petrovac i Dom zdravlja Bački Petrovac. Iz Skupštine Opštine Bački Petrovac su nam odgovorili da još uvek nemaju formiran novi savet nakon junskih izbora, dok Dom zdravlja, uprkos našim upornim pozivima, nije odgovorio na naša pitanja.
Pridaj komentár & Dodaj komentar