U kuhinji Marine Grubić iz Novog Sada, šporet ne zauzima centralno mesto. Naprotiv, nema ga. Marina hranu ne kuva, jer jede isključivo sveže biljne namirnice. Veruje da na taj način telu daje sve što mu je potrebno.

Sa druge strane, zvanična medicina ukazuje da postoji granica između ličnog uverenja i bioloških potreba organizma. 

Ovo je priča o životu bez termičke obrade hrane. Ljudi koji se tako hrane, to vide kao izvor slobode i zdravlja, a za nauku je ovo, ipak, tema o kojoj stavove treba donositi na osnovu naučnih dokaza. 

Za doručak kilogram i dvesta grama oljuštenih mandarina. Za ručak kaša od banana, bobičavo voće, malo cimeta i krastavac. Dan završva  citrusnim voćem i glavnim jelom od svežeg povrća uz malo orašastih plodova, semenki ili avokada. 

Ovako u zimskom periodu izgleda standardni dnevni jelovnik Marine Grubić. Pre tačno četrnaest godina je poslednji put pojela kuvanu hranu. Marina konzumira isključivo biljne namirnice koje nisu termički obrađene i sertifikovana je edukatorka za sirovu ishranu i zdrav način života. 

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

„Moj pristup sirovoj ishrani je vrlo jednostavan. Sastoji se od četiri osnovna principa. Prvi i osnovni – vežbanje je deo ishrane. Meni je vežbanje uvek prvo na spisku. Zatim dolazi prvi obrok, odnosno doručak za hidrataciju tela i sastoji se od hrane koja je idealna za hidrataciju. To je uvek najsočnije voće u određenoj sezoni” – objašnjava Marina. 

Nakon tri-četiri sata sledi ručak. Sastoji se od optimalnog izvora goriva za ljudsko telo, a to je glukoza. Slatko voće je, kako Marina kaže, najbolji izvor glukoze, a iz voća organizam dobija i vlakna, vodu i minerale. Ne postoji nijedna druga hrana koja organizmu daje takvo nutritivno pakovanje kao što to čini voće, dodaje ona. 

„Uz slatko voće praktikujem i predlažem da ide neki izvor minerala, da li krastavac ili zelena salata. Služe kao dodatni izvor vode za hidrataciju tela, ali i kao izvor vlakana i minerala” – kaže Marina. 

Prema principima sirove, biljne ishrane, večera se sastoji od izvora masti, recimo orašastog voća i vitamina C, koji jetri indirektno pomaže da pravi holesterol. Hraneći se na ovaj način, tvrdi Marina, u organizam se unese značajno veća količina vitamina C. Takođe, samo kroz hranu se unese preko tri litre vode, tvrdi ona. 

Prvo je iz upotrebe izbacila meso, mleko, med i sve ostale proizvode životinjskog porekla. U tom periodu, kaže, nije ni znala za postojanje sirove ishrane. Nastavila je da istražuje i izučava, pa je završila nekoliko američkih online škola i programa o zdravoj ishrani. 

Kao prekretnicu označava susret sa knjigom „80-10-10” čiji je autor Daglas Grem. Vlasnik doktorata iz kiropraktike višedecenijski je promoter sirove ishrane i smatra da idealni unos hranljivih sastojaka u organizam iznosi 80% ugljenih hidrata, 10% belančevina i 10% masti.

Šta kaže nauka?

Postoje dokazi da sirova ishrana snižava loš holesterol, utiče na smanjenje telesne težine, doprinosi većem unosu vlakana, voća i povrća i boljoj kontrolu šećera u krvi kod nekih ljudi. Ipak, naučna istraživanja ne pokazuju da je sirova ishrana isključivo dobra i potpuno bez rizika, kaže nutricioniskinja Jovana Pejaković Kulić. Ističe i stav struke da isključivo sirova ishrana u dužem vremenskom periodu nije dovoljno dobra. 

Objavljeno je i nekoliko medicinskih istraživanja u kojima se navodi da se ovaj način ishrane ne može preporučiti dugoročno i da su potrebna dalja klinička istraživanja. 

„Ovim načinom ishrane organizam ne dobija sve hranljive materije. Da bi se unela većina materija, bilo bi potrebno uneti velike količine hrane, što želudac možda ne bi uspeo ni da podnese. Međutim, vitamin B-12 apsolutno nije moguće uneti sirovom ishranom. Slična situacija je sa gvožđem, cinkom, B vitaminom i omega-3 masnim kiselinama” – kaže Jovana Pejaković Kulić. 

Ovakav stav Marina Grubić objašnjava nedovoljnim poznavanjem sirove ishrane. Jasno joj je, kaže, zašto je to tako. U javnosti je, posebno na društvenim mrežama, moguće pronaći različita, često netačna tumačenja ovog načina ishrane. Tvrdi da su isključivo sirovi obroci preporučljivi baš za svakoga.

„Kada se praktikuje na pravi način, sirova biljna ishrana je jedina ishrana koja pruža telu najbolje uslove za čišćenje i lečenje” – smatra Marina.  

Ipak, medicina kaže drugačije. Jovana Pejaković Kulić navodi da deca, trudnice i starije osobe nikako ne bi smeli da budu na sirovoj ishrani. 

„Neko je možda odrasla osoba, ima dobru genetiku, zdrava je, telo uspeva da kompenzuje nedostatak, međutim, pitanje je do kada to može da traje” – kaže nutricionistkinja.

Dehidrator umesto šporeta

Marina obožava da kuva, ali umesto šporeta koristi dehidrator uz pomoć kojeg hranu zagreva do 47 stepeni. Ipak, kaže, pogrešno je verovanje da sirova ishrana znači samo da se hrana ne kuva. Marina objašnjava da je to ustvari ishrana koju diktira anatomija i fizionomija ljudskog tela. Ljudi su vremenom počeli da koriste tehnike kako bi pripremili hranu koja ne odgovara njihovom telu. Zato se sirova ishrana sastoji samo od onih namirnica koje organizam može lako da svari bez štetnih posledica, ističe ona. 

„Ljudi imaju različito razumevanje sirove ishrane. Neki misle da je to ishrana na popularnim, ali neopravdanim smutijima i sokovima. Ne, hrana se žvaće, hrana se jede, ne pije se” – kaže naša sagovornica. 

Autorka je više knjiga sa receptima za različita jela od sirovih namirnica. Uskoro bi, najavljuje trebalo da izađe i nova knjiga. Mesecima je eksperimentisala u kuhinji kako bi od svežih namirnica i bez termičke obrade napravila najpoznatija svetska jela, od japanskog sušija do meksičkih specijaliteta. 

„Dok stojimo pored šporeta mi isključimo naše lampice za kreativnost. Kada jednom isključimo šporet i taj stari način pripreme hrane, uključimo kreativnost” – poručuje Marina.

U njenom životu disciplina igra važnu ulogu i, kaže, u tome uživa. Poštuje vreme vežbanja i svih obroka i to joj, ističe, ne pada teško. U svom bliskom okruženju nema ljude koji se hrane na isti način, ali, kaže, da nikoga i ne nagovara, jer svi imaju svoje izbore. Osim osmišljavanja recepata radi sa ljudima koji žele da pređu na ovaj način ishrane. Rad podrazumeva individualne programe, jer se, objašnjava, dnevne kalorijske potrebe svakog čoveka razlikuju, zatim edukaciju i vođstvo. Bez vođstva je, kaže, jako teško promeniti ustaljene navike i odupreti se uticaju sredine.

„Da mi neko za doručak ponudi bilo koju hranu, ja bih rekla: ali ja želim svoje mandarine” – kroz osmeh govori Marina Grubić. 

Nutricionistkinja Jovana Pejaković Kulić kaže da nije u potpunosti tačno da se termičkom obradom gube nutritivna svojstva namirnica. Neke namirnice je, ističe, čak bolje jesti kuvane. Kao primer navodi šargarepu, jer se beta-karoten bolje apsorbuje kada je ovo povrće kuvano. Slično je i sa paradajzom, iako se najčešće jede sirov. 

Istina je, dodaje, da namirnice koje sadrže vitamin C oksidiraju prilikom kuvanja, ali to se dešava i kada duže stoje na sobnoj temperaturi. Kada primer navodi jabuku ili pomorandžu koje promene boju kada se oljušte, iseku i dugo stoje. 

„Tačno je da neke namirnice gube svoje vrednosti, ali većina samo u određenoj meri menja hemijski sastav, ali manje-više ostaju iste, a neke čak i dobijaju na bioraspoloživosti” – kaže Jovana Pejaković Kulić. Manje soli, više vlakana i kalijuma jesu prednosti sirove ishrane, ali sve se to, ističe nutricionistkinja može postići i redovnom, balanskiranom isrhranom. 

„Ukoliko bi neko želeo da se hrani sirovom ishranom, iz bilo kojih razloga, to bi trebalo da traje isključivo određen vremenski period” – zaključuje Jovana Pejaković Kulić.