Prema mogućem uticaju na javno zdravlje, komarci predstavljaju najopasniju životinjsku vrstu na svetu, jer prenose patogene koji kod ljudi i životinja mogu da izazovu različite bolesti. U svetu postoji 3500 registrovanih vrsta komaraca, a Srbija je dom za četrdeset devet vrsta.
Postoji uverenje da je suzbijanje komaraca zadatak i obaveza samo nadležnih službi. Međutim, razvoju ovih insekata u velikoj meri doprinose i građani, pa bi ponašanje koje može doprineti manjem prisustvu komaraca u prirodi trebalo da bude deo svakodnevnih životnih navika.
Ideja o opuštenom boravku i uživanju u prirodi, dvorištu i na terasi neretko se ispostavi kao nemoguća misija baš zbog prisustva insekata čiji ubod ostavlja neprijatne otiske na koži. Ženke komaraca jaja polažu u stajaću ili sporotekuću vodu i veoma brzo se razmnožavaju.
Kao metoda suzbijanja najčešće se koristi zaprašivanje iz vazduha, ali to je potpuno efikasno samo onda kada se koriste larvicidi kojima se uništavaju larve, objašnjava Mihaela Kavran, docentkinja na Departmanu za fitomedicinu i zaštitu životne sredine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Larvicidi, koji se danas uveliko primenjuju, su sredstva koja su ekološki bezbedna, jer su bazirana na dve dve vrste bakterija koje utiču samo na larve komaraca, potpuno su bezbedne za ostale vrste insekata i ne zagađuju životnu sredinu.
„Međutim, desi se da se zakasni sa primenom larvicida. Onda imamo mnogo odraslih jedinki i u tom slučaju se moraju primeniti adulticidi, odnosno sredstva za suzbijanje odraslih komaraca. Adulticidi nisu selektivni, što znači da deluju i na druge insekte, poput pčela” – kaže Mihaela Kavran.
Od vrsta koje u Srbiji postoje posebnu opasnost predstavljaju kućni komarac koji prenosi bolest Zapadnog Nila, kao i azijski tigrasti komarac koji je na našoj teritoriji prvi put registrovan 2009. godine. Iz tropskog dela jugoistočne Azije došao je u Evropu i brzo se prilagodio uslovima, što i jeste njegova karakteristika, kaže Aleksandra Ignjatović Ćupina, profesorka na Departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Može da prenese preko dvadeset vrsta virusa i zato je suzbijanje ovih komaraca deo brige o javnom zdravlju.
„Azijski tigrasti komarac se kod nas veoma brzo prilagodio novim životnim uslovima i već je postao odomaćena vrsta. Preferira urbana staništa, mesta gde ima ljudi. Teško se suzbija, jer produkuje veliki broj generacija u toku godine i teško je locirati njihovo izvorište” – navodi profesorka Ignjatović Ćupina još podataka o azijskom tigrastom komarcu.
Otpuštanjem sterilisanih mužijaka smanjuje se populacija komaraca
Konvencionalne metode suzbijanja ove vrste komaraca nisu se pokazale mnogo efikasne. Zato se, između ostalog, u svetu već godinama u razvija i primenuje tzv. SIT metoda, koja podrazumeva otpuštanje muških sterilisanih jedinki. U razvoju ove tehnike i dokazivanju njene efikasnosti učestvuju i istraživači i Istraživačice sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Pre nekoliko godina su, kroz projekte Međuarodne agencije za atomsku energiju, u više navrata na nekoliko lokacija u Novom Sadu otpustili više stotina hiljada sterilisanih jedinki azijskog tigrastog komarca.
„Ono što je dobro kod ovog komarca je što se ženke pare samo jednom tokom života. Ako se mužjaci masovno sterilišu i otpuste, kada se pare sa ženkom koja je plodna, sva jaja koja ona položi biće sterilna. Uzastopnim otpuštanjem sterilnih mužjaka tokom sezone se postepeno smanjuje populacija komaraca” – kaže Aleksandra Ignjatović Ćupina.
Sterilisani komarci dopremljeni su iz laboratorije u Italiji gde su uzgajani. Nakon osam otpuštanja, zabeležen je sterilitet od blizu 55 posto, što je procenjeno kao veoma dobar rezultat. Kao primer uspešnosti može poslužiti Italija, koja ovu metodu primenjuje uporedo sa korišćenjem sredstava za suzbijanje larvi i za poslednjih petnaest godina smanjili su populaciju komaraca za više od 80 posto.
Istraživanja u Srbiji se nastavljaju. U toku je nacionalni projekat u okviru kojeg će Međunarodna agencija za atomsku energiju obezbediti opremu kako bi se uspostavio prvi objekat za masovnu proizvodnju sterilnih komaraca u Srbiji. Planirano je da kapacitet proizvodnje bude oko 100 000 jedinki nedeljno.
Već naredne sezone, sledećeg maja ili juna, trebalo bi da se na odabranom lokalitetu izvede pilot studija otpuštanja sterilnih komaraca uzgajanih u domaćoj laboratoriji, najavljuje Ignjatović Ćupina.
Ova metoda nije jeftina, dodaje ona. Zahteva mnogo ljudskog rada, kontrolu u svakoj fazi proizvodnje komaraca, tokom otpuštanja, kao i merenje efekata. Zato se nadaju pomoći državnih institucija, ali i drugih subjekata, pa i aktivnom učešću građana. Prisustvo velikog broja komaraca utiče i na mnoge druge oblasti života.
„Kada imate veliko prisustvo komaraca u banjama ili na nekim mestima koja su od turističkog značaja, pobeći će vam turisti u roku od dan-dva” – kaže Aleksandra Ignjatović Ćupina.
Voda ostavljena u posudama je leglo za komarce
Međutim, nijedna metoda ne može biti efikasna ukoliko građani nisu svesni da sami doprinose i povećanju, ali i smanjenju populacije komaraca. Svaka posuda sa vodom koja stoji u dvorištima ili na terasi predstavlja stanište na kojem se legu i razvijaju ovi insekti.
„Veoma je važno da se građani uključe, da prazne posude sa vodom i ne ostavljaju u dvorištu uzgajališta komaraca. U Singapuru su, recimo, promenili zakone, jer tamo postoji bolest Denga groznica. Kada se ova bolest pojavi na nekom mestu, proveravaju da li su ljudi ispraznili posude sa vodom i ako nisu, dobijaju kazne” – ukazuje i Mihaela Kavran, docentkinja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu koliku odgovornost i obavezu građani imaju u suzbijanju komaraca.
Građanima savetuje i da u svojim domovima koriste komarnike kako bi smanjili mogućnost uboda komaraca i zarazu virusima koje prenose. Takođe, mogu pomoći i u mapiranju ovih insekata i to pomoću aplikacije Mosquito Alert.
Ova aplikacija razvijena je pre nekoliko godina i dostupna na teritoriji većeg dela Evrope. Mihaela Kavran je nacionalna ekspertkinja koja je ovu aplikaciju prevela na srpski jezik i kaže da na ovaj način građani značajno doprinose naučnim istraživanjima.
Aplikacija može da se preuzme besplatno i omogućava fotografisanje komaraca ili razvojnog staništa. Fotografije se šalju ekspertima koji procenjuju koja vrsta komaraca je u pitanju i tu informaciju dostavljaju građanima.
„Za građane je to značajno kako bi znali da li u okruženju imaju kućne komarce, rečne ili azijske tigraste komarce. Za nas naučnike je značajno da znamo gde su lokacije nekih vrsta do kojih mi ne možemo da dođemo, jer tu ne radimo uzorkovanje” – kaže Mihaela Kavran.
Dodaje i da građani treba da budu svesni svoje uloge, ali i uticaja koji imaju komarci na javno zdravlje. Što više prikupljenih informacija pomaže da se osmisli efikasniji metod suzbijanja.
Autorka naslovne fotografije je Sara Šiljegović.
