U periodu od januara do aprila ove godine Aleksandar Vučić bio je ubedljivo najzastupljeniji politički akter u elektronskim medijima. U centralnim informativnim emisijama sedam televizija (RTS, Pink, Prva, TV Happy, B92, N1 i NovaS) predstavljen je u ukupnom trajanju od 67 sati i 13 minuta, pokazuje monitoring medija koje je sproveo Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Ovi podaci, osim o dominantnom prisustvu predsednika u informativnim emisijama, govore i o tome u kojoj meri mediji poštuju obavezu pluralizma i jasnog razlikovanja vesti od propagande.
Predsednik države je funkcioner, a ne influenser. Ipak, u mnogim domaćim medijima se kao vest prenose informacije koje to nikako nisu – šta je jeo u restoranu, vozu i avionu, kako je pravio sendvič ili farbao uskršnja jaja. Danima se, bez ikakvog filtera, analiziraju čak i izjave koje izlaze iz okvira ustavnih ovlašćenja predsedničke funkcije.
Ova praksa nije prisutna samo u prorežimskim, već i u jednom delu profesionalnih medija. Ovakav odnos prema bilo kojem nosiocu državne funkcije je sporan iz nekoliko razloga, kaže Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji. U prvom redu, prenošenjem i višednevnim analiziranjem svake izjave i pojavljivanja u javnosti nekog funkcionera krši se medijski pluralizam i doprinosi medijskom monopolu, a to je i zakonom zabranjeno.
„Predsednik ima nameru da svakodnevno bude prisutan u javnosti, a mediji nemaju volju da se tome odupru. Kroz te situacije su prošle i druge države u Evropi, ali su mediji i medijska udruženja kroz regulaciju i samoregulaciju pronašli rešenje šta u takvim okolnostima treba da rade” – kaže Rade Veljanovski.
Ocenjuje da su izjave predsednika, komentari i objave na dnevnom nivou deo osmišljenje propagandne strategije, a doprinose joj i mediji, jer prenose i objavljuju i ono što se može smatrati pseudodogađajima, dodaje Veljanovski.
U Srbiji regulatorno telo koje bi trebalo da nadgleda medije i vodi računa o medijskom pluralizmu i poštovanju zakona zapravo ne radi svoj posao, a predsednik ne odustaje od prakse svakodnevnog eksponiranja. Zato svoju profesionalnost mediji mogu da zaštite kroz samoregulaciju.
„To znači da neće ignorisati da je predsednik negde bio, nešto video ili rekao, ali od toga treba napraviti kratku vest od dve-tri rečenice, a ne čitave audio i video priče koje se u toku dana još nekoliko puta objavljuju” – kaže Rade Veljanovski.
Kao posebno zabrinjavajuće ističe to što javni medijski servis odstupa od profesionalnih standarda i učestvuje u, kako kaže, banalizaciji javnog informisanja. Ističe i da mediji koji su profesionalni moraju da vrše selekciju vesti, ali ne na osnovu ideologije već značaja za javni interes.
Previše pojavljivanja u medijima dovodi do prezasićenja
Kada je predsednik samo u centralnim informativnim emisijama prisutan više od 67 sati, to pokazuje nameru medija da oblikuju stvarnost i određuju o kojim temama i ličnostima će se najviše govoriti.
U Srbiji je već dugo prisutna tabloidizacija politike, a događajima koji zapravo nisu vesti prikriva se realnost, smatra Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja.
Ova organizacija je sačinila i dostavila Regulatornom telu za elektronske medije (REM) dokument u kojem se navodi da bi mediji o predsedniku trebalo da izveštavaju samo kod tema i događaja koji su vezani za njegova ustavna ovlašćenja.
„U suprotnom, krši se zakon. Ne možete da izveštavate o predsedniku kao da je on ministar, predsednik Vlade, ambasador ili predsednik Crvene Zvezde i Partizana. To obesmišljava pravni poredak i legitimiše njegovo neustavno ponašanje” – navodi Zoran Gavrilović.
Prema poslednjem merenju BIRODI-ja, od ukupnog vremena u centralnim informativnim emisijama, predsednik je više od 57 posto bio pozitivno predstavljen i preko 23 posto negativno, odnosno kritički. Gavrilović kaže da bi kritički odnos profesionalnih medija prema Vučićevom pojavljivanju i izjavama trebalo da skrene pažnju na njegovo neustavno ponašanje. Ocenjuje i da predsednik medije ne vidi kao sredstvo razgovora u društvu, već isključivo kao alat za propagandu.
„Biračko telo Srpske napredne stranke je tolerantnije na propagandu i na autoritarni model ponašanja” – navodi Gavrilović jedan od razlog zbog kojeg su mediji važna karika u održavanju autoritrnog sistema u Srbiji. Međutim, dodaje da prevelika prisutnost jedne ličnosti u medijima ima i drugu stranu, pa i kod lojalnog biračkog tela može doći do prezasićenja.
Naslovna fotografija napravljena je uz pomoć alata veštačke inteligencije
