Zumiranje stvarnosti

Glavni zadatak imunizacije protiv HPV je da se ne desi ništa

HPV vakcina

HPV vakcina u Srbiji je 2019. godine dodata u Nacionalni program imunizacije kao “preporučena” ali ne i “obavezna” imunizacija – upravo u tom grmu leži zec, kaže Ana Pataki, sociološkinja i blogerka  koja je u stalnoj „borbi protiv vetrenjača”. „Iako je ocenjena kao izuzetno bezbedna vakcina od strane Svetske zdravstvene organizacije, čak i uprkos tome što su zemlje u okruženju organizovale imunizaciju protiv humanog papilloma virusa sa jednako “preporučenom” vakcinom, u Srbiji nije bilo sluha da se vakcine nabave o trošku republičkog budžeta, uz mogućnost ušteda prilikom postupka objedinjene javne nabavke“, dodaje Pataki u razgovoru za Storyteller i naglašava da ipak nije sve tako crno.

 Reproduktivno zdravlje žena u Srbiji vrlo često bude tabu teme i medijski neatraktivna, iako je deo javnog zdravlja, a pokazalo se usled korona krize, ali ne samo usled pandemije korona virusa,  da javnom zdravlju država ne posvećuje dovoljno pažnje. Zašto je to tako? 

ANA PATAKI: Mislim da je trenutno stanje u zdravstvenom sistemu, kao i briga o reproduktivnom zdravlju posledica nekoliko faktora: pre svega nemogućnosti zdravstvenog sistema da sprovede programe preventivne zdravstvene zaštite na način koji će zadovoljiti zamišljene programe skrining pregleda. Do ovoga dolazi zbog toga što nema dovoljno uređaja, slobodnih termina u državnim ustanovama zdravstvene zaštite, ali ni medicinskog osoblja: specijalista, radiologa, medicinskih tehničara koji preglede mogu zakazati i realizovati.

Sa druge strane, nedovoljna je informisanost građana i građanki o tome koliko su značajni preventivni zdravstveni pregledi i koja su njihova prava kada je sprovođenje skrininga u pitanju. O tome sam već govorila na događaju “Priče na štiklama”, kada sam ukazala da je žena sebi najlepša u odrazu ogledala – kad je zdrava. Žene najčešće sebe stavljaju na poslednje mesto, te i briga o sebi dolazi posle obaveza na poslu, u kući, o deci i svima drugima.

A to najčešće može biti prekasno za obolele od raka grlića materice, budući da je Srbija na petom mestu u Evropi po stopi oboljevanja žena od raka grlića materice, a druga po umiranju žena od ovog tipa raka, a prema podacima kojima raspolaže Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Ovi podaci moraju biti dovoljan razlog da se na ovu temu razgovara svakodnevno i da negde sa margine dođe u središte društvene pažnje.

Ana Pataki: „Glavni zadatak imunizacije protiv humanog papilloma virusa je – da se ne desi ništa.“ / Foto: iz arhive sagovornice
 Kada pričamo o reproduktivnom zdravlju ne možemo a da ne spomenemo rak grlića materice, baš kao što ste ga već spomenuli. Kako izgleda borba protiv HPV uzrokovanih oboljenja u Srbiji, a kako prevencija? 

ANA PATAKI: Čini mi se da je najveći problem nedostatak adekvatnog obrazovanja o reproduktivnom zdravlju. U pokušaju da se uvede, nailazilo je na osudu javnosti jer je bilo stavova koji su kritikovali projekte ovog tipa, tvrdeći da predstavljaju ulaznicu promiskuiteta na “mala vrata” kod ciljne grupe kojoj je edukacija bila namenjena. Ali, prema iskustvu koje imaju stručnjaci u Centru za prevenciju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, namera je upravo suprotna: da sa srednjoškolcima i srednjoškolkama razgovaraju o sopstvenom zdravlju, upozore ih na posledice rizičnog seksualnog ponašanja, na vreme upoznaju sa kontraceptivnim sredstvima i ponude odgovore na pitanja koja će se javiti svakako u glavama mladih osoba.

Glavni zadatak imunizacije protiv humanog papilloma virusa je – da se ne desi ništa. Masovna imunizacija treba da spreči širenje bolesti, do te mere da budu zaštićeni i oni koji su imunokompromitovani i ne mogu da prime vakcinu, ali su zaštićeni kolektivnim imunitetom. Najdalje je u tom procesu otišla Australija, koja je za period od 10 godina (2005 – 2015) smanjila incidence oboljevanja sa 22% na 1% obolelih.

Humani papilloma virus je “ozbiljan” protivnik zdravstvenoj struci, budući da predstavlja skup od skoro 100 podtipova, od kojih su neki visokorizični podtipovi u 80% slučajeva potvrđeni kao izazivači raka grlića materice. Osim toga, podtipovi HPV su izazivači i raka anusa, vulve, pluća i grla.

 Kada pričamo o prevenciji, pre svega, pričamo o redovnoj posvećenosti svom zdravlju i redovnim posetama lekaru. Da li mi, žene, imamo ovu zdravu – svesnu – naviku da brinemo o sebi i o svom reproduktivnom zdravlju – preventivno? 

ANA PATAKI: Mislim da problematika suočavanja sa procentima obolelih od raka grlića materice prevazilazi javno-zdravstveni problem i postaje “izazov” koji mora da se reši multidisciplinarno: uključivanjem zajednice i organizacija civilnog društvo koje otvaraju pitanja u dijalogu sa ustanovama zdravstvene zaštite.

Srbija ima usvojene dokumente, kao što su:

  • Nacionalni program ranog otkrivanja karcinoma grlića materice, kao i
  • Akcioni plan za sprovođenje organizovanog skrininga raka grlića materice,

ali se to sve čini nedovoljnim ako devojčice i devojke nemaju načina da saznaju za mere preventivne zaštite, kao što je vakcina.

Važna je osvešćenost i edukacija, pre svega roditelja koji donose odluke u ime svojih ćerki, o prvoj poseti juvenilnom ginekologu i savetovanju oko imunizacije protiv humanog papilloma virusa.

Redovni odlasci kod lekara su preporučljivi, ali postoji problem druge vrste – ne postoje slobodni termini, nema dovoljno lekara ili ako je u pitanju privatna praksa – pregledi su često nepristupačni većini stanovništva. Na žene se nepravedno “svaljuje” sva odgovornost oko pregleda, ali najčešće ne postoje objektivni uslovi da se ovi pregledi obave, a vreme je tu najveći neprijatelj. Žene koje su obolele najčešće kažu da ih ništa nije bolelo i da nisu mogle ni da pretpostave šta se dešava, dok ne saznaju na pregledu. Često bude i prekasno.

Civilni sektor radi na podizanju svesti javnosti o značaju problematike imunizacije, ali je odjek mali, jer reakcije skoro i da nema. Postojale su peticije za vakcinaciju dostupnu svima, kao i inicijative da se donesu odluke na nivou lokalnih samouprava koje bi iz budžeta samouprave finansirali nabavke vakcina. Dalje od ove inicijative nije išlo, nikada nisu opredeljena nikakava sredstva u budžetima opština i gradova za imunizaciju protiv HPV.

HPV vakcinacija by Vladimíra Dorčová-Valtnerová

 Kao što ste već spomenuli, prevencija HPV uzrokovanih oboljenja znači i vakcinu protiv HPV. Zašto je ova vakcina važna, zašto u javnosti često pričate o njoj – i u kom grmu leži zec, odnosno u čemu je problem sa ovom vakcinom u Srbiji? 

ANA PATAKI: Vakcina protiv HPV nije novina, Agencija za lekove i medicinska sredstva je dala dozvolu za upotrebu i ona se u Srbiji koristi već 12 godina. Osim toga, vakcinacija protiv humanog papilloma virusa je 2019. godine dodata u Nacionalni program imunizacije kao “preporučena” ali ne i “obavezna” imunizacija – upravo u tom grmu leži zec.

Na početku 2020. godine sam putem mehanizma Zahteva za pristup informaciji od javnog značaja dobila odgovor direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da ova vakcina pada na teret kućnog budžeta građana i da ne može biti besplatna, jer je samo “preporučena”.

Iako je ocenjena kao izuzetno bezbedna vakcina od strane Svetske zdravstvene organizacije, čak i uprkos tome što su zemlje u okruženju organizovale imunizaciju protiv humanog papilloma virusa sa jednako “preporučenom” vakcinom, u Srbiji nije bilo sluha da se vakcine nabave o trošku republičkog budžeta, uz mogućnost ušteda prilikom postupka objedinjene javne nabavke.

Ipak, nije sve tako crno.

  • Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, Slavica Đukić Dejanović je 2020. godine opredelila sredstva za nabavku oko 1800 doza četvorovalentnih vakcina protiv HPV, za imunizaciju devojčica uzrasta od 12 do 18 godina, koju su sprovodili Dom zdravlja “Novi Sad” i Insititut za javno zdravlje Vojvodine.
  • U januaru 2021. godine sam organizovala razgovor putem platforme “Zoom” u susret Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice, kada je epidemiolog prof. dr Predrag Đurić naveo da su rezultati imunizacije “daleki” i da se vide tek u dalekoj budućnosti, ali da imunizacija košta društvo daleko manje od dijagnostike, terapije, rehabilitacije, kao i drugih indirektnih troškova koji nastaju usled oboljevanja pacijentkinje.
  • U jesen 2021. godine, Institut za javno zdravlje Vojvodine je na gradskom konkursu za zdravstvenu zaštitu aplicirao sa projektom imunizacije devojčica uzrasta od 12 do 19 godina i nastavio pozitivnu praksu imunizacije protiv humanog papilloma virusa.
  • Pred sam kraj 2021. godine stigla je najava u medijima da RFZO planira nabavku vakcina o trošku države za decu i mlade od 9 do 19 godina u cilju sprečavanja od raka grlića materice i penisa, koje izaziva humani papilloma virusi.

Dobra vest je što ovo govori o podizanju svesti u javnosti o značaju imunizacije, jer su roditelji osvestili koliku uslugu čine svojim ćerkama prijavljujući ih za vakcinu protiv HPV i pomažući im da zaštite reproduktivno zdravlje ulaskom u godine kada stupaju u seksualne odnose, zaštićene od bolesti koje izazivaju podtipovi humanog papilloma virusa.

 U kojoj meri su žene koje su HPV pozitivne u našem društvu (u Srbiji) stigmatizovane – zašto? 

ANA PATAKI: Kao što sam ranije pomenula, odgovornost se svodi na onu individualnu jer su žene najčešće prepuštene sebi da organizuju i plate preglede, lečenje, oporavak. Sam sistem zdravstvene zaštite nema kapacitet da organizuje pravovremene preglede kojima bi se sprečio veći broj obolelih. Čak i kada se otkrije malignitet kod žena, najčešće je u poodmaklom stadijumu, ima za posledicu ozbiljnije simptome.

Poenta imunizacije i preventivne zdravstvene zaštite je da se smanji broj skrining pregleda, PAPA testova i patohistoloških analiza, bolničko lečenje i oporavak od intervencija, u krajnjem slučaju.

Ipak, žene su do ovog momenta već dovoljno obeshrabrene, u strahu zbog dugog vremenskog perioda u kom čekaju na pregled, kao i neprijatnosti koje nosi suočavanje sa bolešću, dijagnozom, simptomima, efektima i cenom lečenja.

Vakcina bi to mogla da spreči, iako nije besplatna još uvek, trošak imunizacije i dalje košta “manje” od skrining pregleda, intervencija, troškova bolničkog lečenja i oporavka, kako pacijentkinje, tako i članova njene porodice.

 Ovo nas dovodi do pitanja mentalnog zdravlja žena, koje su HPV pozitivne. Da li imate saznanja kako se žene mentalno – psihički nose sa ovom bolešću i da li se i u kojoj meri komunicira važnost balansa između mentalnog i fizičkog zdravlja u kontekstu HPV uzrokovanih oboljenja u Srbiji? 

ANA PATAKI: Po mojim saznanjima, komunikacija postoji, ali je nedovoljna. Opterećenost zdravstvenih institucija izazvana pandemijom koronavirusa, ostavila je posledice na suočavanje sa drugim hroničnim bolestima, ali i malignitetima koje izaziva humani papilloma virus.

Suočavanje sa dijagnozom ostavlja posledice na mentalno zdravlje pacijentkinja, a usled oboljevanja trpi cela porodica. Ukoliko je žena radila, ona je na bolovanju, nije sposobna da radi. Na gubitku je i porodica obolele, ali se u finansijskim parametrima ovo ne može izmeriti niti izraziti.

Jedan od problema je nepostojanje Nacionalnog kancer registra, koji osim toga što izostavlja ukupan broj obolelih od različitih oblika karcinoma, nema ni evidenciju načina lečenja i procenat uspešnosti izlečenja onkoloških pacijenata i pacijentkinja.

U idealnom scenariju, ovakav registar bi trebalo da sadrži sekundarna obolenja koja nastaju uz osnovnu ili kao posledica osnovne bolesti. Između ostalog, trebalo bi da se nalaze informacije o drugim oblicima pomoći, tako i psihološke – ukoliko se pacijenti obrate za pomoć. Nažalost, ovih podataka nema na jednom mestu, te nema ni evidencije u kojoj meri su se žene obraćale za pomoć psihologa.

Tu je najveća uloga organizacija civilnog društva koje možda imaju veći obuhvat u komuciranju prema devojčicama, devojkama i ženama koje su ciljna grupa. Izuzetno je značajno interesovanje medija za ovu temu, kao i njihovo dosledno i profesionalno izveštavanje o problematici primarne zdravstvene zaštite, kao i posledicama koje ima obolevanje od bolesti izazvanih humanim papilloma virusom. Udruženja pacijenata obolelih od malignih bolesti organizuju različita savetovališta i grupe podrške, ali je ova praksa finansirana projektno i nije organizovana na teritoriji cele Srbije.

Zbog toga je od izuzetnog značaja da mediji ciljnoj grupi ponude odgovore na pitanja koja nisu imali koga da pitaju, a do zvaničnih odgovora iz zdravstvenih ustanova ne mogu da dođu, usled preopterećenosti sistema.

Potpune informacije i puno aktivnosti na ovom planu je do sada preduzeo Centar za biopolitičku edukaciju “Biopolis” na čelu sa Marijom Ratković. Sebi sam takođe kao misiju u borbi protiv vetrenjača zadala zadatak da koristim svaki slobodan trenutak da glasno govorim i još “glasnije” pišem na ovu temu. Moj cilj je da više nijedna devojka ne bude suočena sa rezultatima III grupe Papanikolau testa, niti da čuju potrebu za bilo kakvom intervencijom kada je rak grlića materice u pitanju.

Volela bih da umesto toga, devojke i mlade žene sa svojim ginekolozima razgovaraju rasterećeno o planiranju porodice, jer je žena sebi najlepša u odrazu ogledala – kad je potpuno zdrava!

About the author

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST „Na ivici“

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller