U Udruženju Creativa Media, gde pored zaposlenih novinarki u redakciji Storyteller, čiji smo osnivač, angažujemo i saradnike i saradnice po različitim osnovama, pa i honorarno, isplata honorara gotovo uvek donosi isto pitanje. Nekada kroz šalu, nekada sasvim ozbiljno, ali uvek sa dozom neverice: „Jesi li sigurna da su porezi baš toliki?“

Posle nekoliko godina rada u maloj redakciji i organizaciji koja funkcioniše projektno, naučila sam da je to pitanje neizbežno. Ljudi ga ne postavljaju zato što sumnjaju u obračun. Postavljaju ga jer je teško poverovati da skoro polovina honorara odlazi na poreze i doprinose.

U tim trenucima, između Excel tabele i bankovne uplate, postaje jasno da većina ljudi tek tada prvi put zaista razume kako sistem funkcioniše. Dok rade, pregovaraju i isporučuju tekstove, video ili dizajn, porezi su apstrakcija. Kada vide konačan iznos, postaju realnost.

Koliko zaista ostaje od honorara

U praksi, honorarni rad u Srbiji najčešće se oporezuje kroz autorske naknade ili druge prihode fizičkih lica. Pravila postoje, ali način na koji se primenjuju često ostaje nevidljiv dok ne stigne prvi obračun.

Kada objašnjavam saradnicima i saradnicama zašto je neto iznos manji nego što su očekivali, shvatim koliko je sistem složen čak i onima koji u njemu rade. Pitanja se ponavljaju: šta ulazi u osnovicu, zašto se plaćaju doprinosi ako nema stalnog zaposlenja, zašto se plaćaju porezi ako sam zaposlen u drugoj firmi i da li je to isto za sve.

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

„Za autorske naknade je predviđen povoljniji poreski tretman, jer se poreska osnovica umanjuje za 34 odsto. Porez se plaća po stopi od 20 odsto, dok se doprinosi obračunavaju po stopama od 24 odsto za penzijsko i invalidsko osiguranje i 10,3 odsto za zdravstveno osiguranje“, objašnjava poreski savetnik Aleksandar Vasić.

Doprinos za penzijsko osiguranja plaća se uvek, bez obzira na status, dok se zdravstveni ne plaća samo ako je osoba već zaposlena. Kada se svi procenti saberu, ukupno opterećenje često dostiže između 40 i 50 odsto ukupne bruto zarade, što znači da skoro polovina onoga što se zaradi odlazi na poreze i doprinose.

„Ukupno poresko opterećenje sa pozicije primaoca prihoda deluje visoko, ali ne treba zanemariti ni opterećenje zarada. Čini se da država ima intenciju da eventualno smanjuje opterećenje plata, ali ne i drugih prihoda“, kaže Vasić.

U razgovorima sa saradnicima i saradnicama često pokušavam da objasnim da ovo nije greška u obračunu, već pravilo sistema. Ipak, činjenica da ljudi koji rade projektno izdvajaju gotovo polovinu onoga što zarade, a pritom neki od njih nemaju sigurnost stalnog zaposlenja, ostaje teško objašnjiva.

U takvom okviru sve se češće otvara i pitanje koliko visoko oporezivanje fleksibilnih oblika rada utiče na spremnost ljudi da ostanu u potpunosti u formalnim tokovima.

„Sprečavanje rada u sivoj zoni ne može se rešavati samo smanjenjem poreskog opterećenja“, dodaje Vasić, uz napomenu da trenutno ne postoje drugačiji modeli oporezivanja honorara.

Predvidivost paušala, ali uz stalni oprez

Sa druge strane sistema nalaze se paušalni preduzetnici i preduzetnice. U razgovorima sa saradnicima i partnerima često čujem da paušal deluje kao stabilnija opcija. Mesečni iznos je poznat unapred, administracija jednostavnija, a planiranje navodno lakše. 

Iz ličnog iskustva, međutim, znam da ta slika retko ostaje tako jednostavna. Osam godina sam poslovala kao paušalna preduzetnica i to je bio model koji je donosio fleksibilnost, ali i stalnu potrebu za oprezom, planiranjem i prilagođavanjem.

Upravo zato kada danas razgovaram sa ljudima koji razmišljaju o tom modelu rada, jasno je da predvidivost ima svoje granice. Ona važi samo dok se poslovanje kreće u okvirima koje sistem prepoznaje i dozvoljava, a svako odstupanje zahteva dodatno snalaženje i donošenje odluka koje nisu uvek jednostavne.

„Paušalno oporezivanje je oblik preduzetništva sa minimalnim vođenjem knjiga i fiksnim mesečnim porezima i doprinosima. Danas postoji javni kalkulator, pa su obaveze predvidive, što ranije nije bio slučaj“, objašnjava knjigovođa Stefan Trbojević iz knjigovodstvene agencije „Knjiški moljac”.

Ipak, kako dodaje, mnogi preduzetnici ulaze u paušal bez dovoljno informacija.

„Najčešće greše jer ne vode redovno knjigu prihoda i misle da osim mesečnih obaveza nemaju druge administrativne dužnosti. Često se dešava i da pogrešno uplaćuju doprinose, što kasnije zahteva dodatnu administraciju i ispravke“, navodi Trbojević.

U razgovorima sa kolegama koji razmišljaju o prelasku na paušal, ta pitanja se sve češće otvaraju. Granice prihoda, ulazak u PDV i test samostalnosti postaju deo svakodnevnog planiranja.

Reč je, pre svega, o dva ključna finansijska praga: limit od šest miliona dinara godišnje, koji određuje da li preduzetnik može da ostane u paušalnom režimu oporezivanja i limit od osam miliona dinara, nakon kojeg nastaje obaveza ulaska u sistem PDV-a. 

„Ukoliko se finansije ne prate redovno, limiti od šest i osam miliona dinara mogu se probiti i pre nego što preduzetnik toga postane svestan, a posledice mogu biti visoke. Zato je planiranje poreza unapred ključno“, dodaje on.

PREPORUKA ZA ČITANJE:

Dodatnu neizvesnost stvara i takozvani test samostalnosti. To je skup kriterijuma kojima država procenjuje da li preduzetnik zaista radi samostalno ili faktički radi kao zaposleni za jednog nalogodavca. Ako se proceni da posao ima elemente prikrivenog radnog odnosa, postoji rizik od dodatnih poreza i kazni, pa mnogi paušalci unapred planiraju saradnje i prihode kako bi izbegli takve situacije.

Rad između fleksibilnosti i neizvesnosti

Željislav Petrovič iz Padine vodi paušalnu agenciju za digitalni marketing i konsultantske usluge. Njegov posao podrazumeva rad sa domaćim i stranim klijentima, dugoročne saradnje, ali i povremene projekte.

Dok razgovaramo, prepoznajem mnoge situacije o kojima mi govore i honorarni saradnici i saradnice. Razlika je u modelu rada, ali osećaj neizvesnosti često je sličan.

„Nekada je mesec stabilan i unapred isplaniran, a nekada prilično dinamičan i nepredvidiv. Fleksibilnost jeste prednost, ali je i mana jer nosi određenu dozu neizvesnosti“, kaže Petrović.

Iznos mesečnih obaveza je poznat unapred, ali njihova težina zavisi od prihoda.

„Nije isto plaćati iste namete sa hiljadu evra prihoda i sa tri ili četiri hiljade. Poresko opterećenje jeste predvidivo nominalno, ali ne i u odnosu na realnu zaradu“, objašnjava on.

Najveći izazov ostaje činjenica da obaveze prema državi ne prate uvek dinamiku prihoda.

„I u periodima kada nemate klijente, ili kada vam neki period poslovanja ide slabije po pitanju zarade, poreske obaveze ne staju i moraju da se plate u punom iznosu, osim ako ne želite da rizikujete nakupljanje kamata na neplaćene poreze i doprinose, blokadu računa u banci i gubitak zdravstvenog osiguranja”, kaže Petrovič.

Dok slušam ova iskustva, postaje jasno da se dilema ne svodi na izbor između honorara i paušala. Oba modela nude fleksibilnost, ali retko sigurnost. Oba zahtevaju planiranje i stalno prilagođavanje.

Između dva modela

U razgovorima sa saradnicima, knjigovođama i preduzetnicima sve češće se vraćam na isto pitanje: koliko je rad danas zaista predvidiv?

Jedni unapred ne znaju koliko će im ostati od onoga što zarade. Drugi unapred znaju koliko moraju da plate, bez obzira na to koliko su zaradili.

Između ta dva modela ne nalazi se jednostavan izbor između dobrog i lošeg, već izbor između različitih oblika neizvesnosti.

I zato se pitanje koje mi saradnici i saradnice postavljaju pri svakoj isplati honorara i dalje vraća i to ne kao sumnja u obračun, već kao sumnja u sistem:

„Jesi li sigurna da su porezi baš toliki?“