Pre pet godina Ustavni sud Srbije proglasio je neustavnim jedan član Zakona o presađivanju ljudskih organa koji se odnosio na tzv. pretpostavljenu saglast po kojoj su u slučaju moždane smrti svi građani i građanke donori ukoliko se za života nisu drugačije izjasnili. Nakon više godina čekanja Narodna skupština Srbije je na poslednjem zasedanju usvojila izmene i dopune ovog zakona. Preciznije su uređeni uslovi i postupci doniranja organa, uvode se registri osoba koje žele da budu donori i onih koji to ne žele, predviđa se izdavanje donorske kartice, ali su i jasnije definisana prava članova porodice da daju ili uskrate saglasnost za doniranje organa ukoliko se preminuli član porodice za života nije izjasnio.
Volju da žele ili ne žele da budu donori organa građani mogu da izraze kod svog izabranog lekara, u Upravi za biomedicinu, ali i putem platforme eUprava.
Ivana Jović iz organizacije „Donorstvo je herojstvo” pozdravlja usvajanje izmena zakona, ali kaže da prostor za unapređenje ove oblasti i dalje postoji.
Navodi da, uprkos zahtevima pacijenata, nisu usvojena određena rešenja koja bi transplantacioni sistem u Srbiji bio dostupniji, pravičniji i efikasniji. Ovo se, pre svega, odnosi na mogućnost članova porodice da donesu odluku ukoliko od ranije nije poznata volja preminulog.
Podržite Storyteller!
Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju.
Donirajte ovde →„Mi smo predlagali da, ako se preminula osoba nije za života izjasnila i porodica nema saznanja šta je želeo, da se u tom slučaju primenjuje pretpostavljena saglasnost” – objašnjava Ivana Jović.
Usvojenim zakonom članovi porodice su podeljeni u viši i niži red, pa odluka srodnika koji su u višem redu isključuje mogućnost izjašnjavanja drugih članova porodice. Funkcionisanje po ovom principu je moguće u skladnim porodicama, kaže Jović, ali problem nastaje kada odluku o doniranju organa preminulog treba da donesu članovi porodice koja nije funkcionalna.
„Ako dete umrlog kaže da je on želeo ili nije želeo da donira organe, supružnik nema pravo da iskaže drugačiju odluku. Zatim, može se desiti da odluku ne donese vanbračni partner već roditelji preminule osobe” – navodi Ivana Jović.
Kao spornu ističe i situaciju kada osoba nema porodicu. U slučaju smrti te osobe, odluku donosi etički odbor, međutim nisu poznati kriterijumi po kojima bi etički odbor odlučivao. Pri tom, kaže ona, etički odbori ne mogu hitno da reaguju, pa taj predlog vidi kao potpuno neefikasan.
„Zato smo mi predložili kada nema članova porodice da isto važi pretpostavljena saglasnost. Sve ovo postoji i u drugim državama” – dodaje ona.
Usvojenom izmenom zakona nije obuhvaćen predlog da se izmeni član kojim je doniranje organa sa živih srodnika ograničeno samo do trećeg stepena srodstva pobočne linije. Ivana kaže da se o ovome nije čak ni raspravljalo, pa dalji rođaci ili prijatelji i dalje neće moći da doniraju organ. Ta mogućnost je postojala do 2018. godine, ali je ukinuta iz nepoznatih razloga i zbog toga su mnogi pacijenti prinuđeni da prikupljaju velika sredstva kako bi transplantaciju organa sa živog donora obavili u inostranstvu.
„Recimo tetka može da bude donor, ali njen sin ne može, jer je on već četvrto koleno. Mi smo tražili da se to koriguje, ali Ministarstvo zdravlja to nije ni stavilo u predlog zakona, tako da je propuštena prilika da se u Skupštini usvoji. Nadamo se da će biti deo nekih budućih izmena zakona” – ističe Ivana Jović.
