Letnji period je vreme kada izlazimo iz svojih radnih rutina. Dok sitno brojimo do godišnjih odmora, misli su već na plaži. Ipak, bolesti i povrede ne odmaraju, pa su leti rezerve krvi na nižem nivou nego obično.
„Fale nam sve krvne grupe, a u poslednje vreme najviše krvna grupa A, i pozitivna i negativna”, kaže doktor Miroslav Petković iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine (ZZTKV).
Krv je potrebna uvek, pa i leti, zato što se nijedna operacija, kao ni porođaj, ne mogu obaviti bez prethodno rezervisanih jedinica krvi određene krvne grupe, objašnjava Jelena Čulić, potparolka ZZTKV. Ona može zatrebati svima – od novorođenčadi do najstarijih sugrađana. Pacijentima koji boluju od malokrvnosti, leukemije ili drugih malignih bolesti krv je svakodnevna terapija koju moraju da prime.
„Krv je jedini lek koji se ne može proizvesti hemijskim, odnosno veštačkim putem. Jedini način da imamo dovoljne količine bezbedne krvi jeste taj da se dobrovoljni davaoci u što većem broju odazivaju”, objašnjava Čulić.
Dodaje da se dešava da, ukoliko nema dovoljno zaliha, neka operacija odloži. Tada su prioritet deca i hitni slučajevi, pa se tek onda rade operacije koje mogu da sačekaju. Ipak, ohrabruje Čulić, to se ne dešava često.
Jednim doniranjem može se spasiti život troje i više pacijenata, objašnjava Miroslav Petković. Iz 450 mililitara, koliko se u proseku uzima, izdvajaju se crvena krvna zrnca, trombociti i krvna plazma kojima se može poboljšati zdravstveno stanje čak troje ljudi.
Davanje krvi je zdravo i za donora jer podstiče koštanu srž da stvara nove krvne ćelije koje će imati bolju funkciju. Benefit je i osećaj zadovoljstva sobom jer znamo da smo nekome pomogli.
„Primećujem koliko su davaoci koje srećem u akcijama ispunjeni. Znaju da su nekome pomogli, čak i spasili život i to je neverovatan osećaj. To je jedan od glavnih razloga zbog kojih nastavljaju da daju krv, što je i meni drago”, kaže Miroslav Petković.
Ko može da bude davalac?
Dobrovoljni davalac može da bude bilo koja osoba od 18 do 65 godina, dobrog opšteg zdravstvenog stanja, koja nema hroničnih bolesti. Izuzetak su davaoci koji imaju povišen krvni pritisak pa uzimaju terapiju za to. Oni u najvećem broju slučajeva mogu dati krv, uz konsultaciju sa lekarom, ali tako da svoju terapiju ne popiju pre, nego tek nakon davanja krvi, objašnjava Jelena Čulić.
PREPORUČUJEMO:
Ako neko od potencijalnih budućih davalaca možda koristi neku terapiju, najpametnije je da kontaktira lokalni Crveni krst ili Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, putem društvenih mreža, mejla, telefona ili lično, kako bi dobio sve informacije, dodaje Miroslav Petković.
On objašnjava da davalac za pripremu treba da bude naspavan i odmoran. Slobodno može popiti kafu ili čaj pre davanja krvi. Pre doniranja treba pojesti laganiji obrok, ništa masno. Može to biti suva pereca, kifla i čaj, navodi primer Petković.
„Još jedna od prednosti je što donor dobije i mali sistematski pregled. Poslušamo rad srca, pluća i popunimo upitnik. Lekar stiče uvid u njegovo zdravstveno stanje i zaključuje da li ispunjava kriterijume za davanje krvi”, objašnjava.
Ceo proces traje petnaestak minuta. Proveravanje zdravlja donora traje desetak minuta, a sam akt vađenja krvi šest-sedam minuta.
„Nakon toga imamo zahvalni obrok, da se čovek odmori, pojede nešto i hidrira. Vrlo je komforno,” navodi Petković.
Razmak između dva doniranja za muškarce je 12 punih nedelja, dok žene moraju da sačekaju 16 nedelja. Zavod za transfuziju krvi Vojvodine na svom sajtu svake nedelje objavljuje raspored akcija davanja krvi širom pokrajine. Mogućnost doniranja postoji i u Zavodu, svakim radnim danom od 7 do 19 časova i prve subote u mesecu od 8 do 12 sati.
