IAKO SE NA PRVI POGLED ČINI DRUGAČIJE, KOMUNIKACIJA  IZMEĐU MEDIJA I PUBLIKE NIJE JEDNOSMERNA. GRAĐANI I GRAĐANKE I NOVINARI I NOVINARKE, TREBA DA SARAĐUJU KAKO BI BIO JAVNI INTERES BIO ZADOVOLJEN. OVA SINERGIJA JE ZNAČAJNA NAROČITO MALIM REDAKCIJAMA, KOJE NISU U MOGUĆNOSTI DA IZVESTE O SVEMU ŠTO SE DEŠAVA U OVIM TRENUCIMA KRIZE.

U ovoj priči ćete saznati:

• Građani i građanke postaju saradnici i saradnice: U vremenu krize i preopterećenih redakcija, publika preuzima aktivnu ulogu u prikupljanju i deljenju informacija, dokazujući da je komunikacija s medijima dvosmerna ulica. 
• Male redakcije grade poverenje oslanjajući se na svoju zajednicu: Urednici Radio 021 iz Novog Sada, Slobodne reči iz Vranja i Storytellera iz Bačkog Petrovca ističu ključnu ulogu bliske saradnje sa građanima, koji im pomažu da “vide” dalje i izveštavaju o temama od lokalnog značaja.
• Aktivno učešće publike jača kredibilitet medija: Kada građani vide da njihove informacije doprinose izveštavanju i rešavanju problema, raste njihovo poverenje u medije koji su spremni da ih saslušaju i uključe. 
• Profesionalni standardi ostaju imperativ uprkos građanskom novinarstvu: Mediji zadržavaju odgovornost za istinitost i kontekst informacija, te stoga moraju da balansiraju između dragocene pomoći publike i neophodne provere činjenica. 
• Podrška lokalnim medijima je investicija u objektivno informisanje: Urednici ističu da je aktivna i angažovana publika najbolja odbrana malih redakcija koje profesionalno rade svoj posao i donose važne informacije za informisano odlučivanje građana.

Tog sunčanog jesenjeg dana Magdalena Lekar je bila euforična. Na rođendansku tortu svog sina stavljala je dve svećice. U njenom domu je bio praznik. Nakon što se gužva razišla, Magdalena je sela da predahne. Uhvatila je vreme da se informiše. Njeno saznanje ju je sledilo. 

Nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu je pala i na mestu usmrtila 14 ljudi. 

“Zapitala sam se, kako ćemo izgraditi stabilnu državu u kojoj nas neće ubijati nadstrešnica, ukoliko se ne budemo borili kao pojedinci. To nam je bila opomena da se trgnemo, da pokažemo da i mi imamo dobru stranu, da nismo sami za sebe”, kaže. 

Od tog dana, ulica je postala njen način traženja institucionalne pravde. Smatra da se u ovoj situaciji ne može stajati sa strane i ćutati. Društvu su potrebne promene, naročito one političke, tvrdi. Zato redovno izlazi na ulicu, a osim odvažnosti, istrajnosti i udobnih cipela, na proteste nosi i fotoaparat.   

“Fotografija omogućava da se vidi kakva je realnost, da se vidi istina kakva jeste, a ne da se zataškava”, kaže Magdalena. 

Fotografiše proteste kako bi zabeležila trenutak istorije, ali i kako bi pomogla mediju koji prati. Ukoliko ne vidi novinarke Storytellera na terenu, ona popunjava tu prazninu i tako doprinosi da se čuje i glas njene sredine. 

Pokazalo se da je zajednici potrebno da se vidi da se i u manjim mestima nešto događa. Selima je neophodno da pokažu da su i oni izašli na ulice. To objašnjava urednica portala Storyteller Vladimira Dorčova Valtnerova. 

Ona prepričava da je, kada se sprovodio prvi generalni štrajk, cela ekipa Storytellera bila na terenu. Ipak, dešavanja su bila svuda, i ova redakcija nije mogla da bude na svakom događaju. To je prepoznala Storytellerova zajednica koja je, poput Magdalene, slala fotografije i videa iz svog mesta. 

“To je nešto što sam oduvek želela – bližu komunikaciju između medija i zajednice”, kaže Vladimira.  

Mediji i zajednica zajedno krpe rupe u sistemu 

Magdalena Lekar ranije nije verovala medijima. One za koje je očigledno da objavljuju laži, odavno je otpisala. Neki drugi, više puta su je razočarali. Pad nadstrešnice za nju je iskristalisao medije čija je namera da informišu javnost, a čije su tendencije isključivo maliciozne. 

“Sada više verujem medijima koje pratim, naročito onima sa kojima komuniciram. Imam veći osećaj kontrole”, kaže Magdalena. 

U onlajn anketi koju je sprovela redakcija Storytellera od 11. do 16. aprila, pitali smo čitaoce i čitateljke o tome kako odlučuju o tome kome će mediju pokloniti poverenje. Važni faktori su im objektivnost, nepristrasnost, verodostojnost, pravovremenost i izbegavanje senzacionalizma. Od taktika medijske pismenosti koriste informisanje iz više izvora i razmišljanje svojom glavom. 

Jedan od anketiranih istakao je da o verodostojnosti informacije rasuđuje po tome da li je naslov bombastičan, kakav je stil pisanja, koliko je objekativna i da li poznaje osobu koja stoji iza tih reči. 

“Satisfakcija svih nas u redakciji je što ljudi koji nam šalju sadržaj imaju poverenja u nas. Ne bi mogli da širimo informacije u tolikoj meri bez naše zajednice”, kaže Vladimira. 

Sličan odnos sa publikom ima i portal Slobodna reč iz Vranja. Ova mala redakcija ne bi mogla da izvesti o svakoj sredini u pčinjskom okrugu bez svoje zajednice. Urednica Slobodne reči Sanja Petrov kaže da je trenutno win-win situacija i za publiku i za male lokalne medije koji svoj posao rade profesionalno.  

“Svedočimo sveopštem oslobađanju. Osim institucija, ni u medije društvo ranije nije imalo poverenja. Sada kada građani vide da mali mediji izveštavaju o onome što veliki mediji propuštaju da prenesu, raste i poverenje u te male medije”, kaže Sanja. 

Od 17 ljudi koji su učestvovali u Storytellerovoj anketi, svi su odgovorili da su spremni da podele informacije, ideje, fotografije ili dokumente koji mogu pomoći novinarima i novinarkama da istraže neku temu. Od toga, svega pet ljudi nije ranije imalo priliku da sarađuje sa medijima. 

I publika Radija 021 je vrlo otvorena za komunikaciju. Zajednica je prepoznala da mogu da se je jave ovoj redakciji sa svojim problemom, idejom, zapažanjem, a da će im novinari i novinarke izaći u susret, kaže zamenik glavnog urednika ove redakcije Zoran Strika. 

On se priseća da su pre par godina birali najlepšu rupu na putu u Novom Sadu. Ideja je bila da pozovu građane i građanke da im pošalju fotografiju oštećenja na putu u svom kraju.

“Nema šanse da bi uspeli da fotografišemo sve rupe kada bi išli sami po gradu”, kaže Strika.  

Ideja je bila da prikupljene fotografije rupa proslede organima koji su nadležni za njihovo popravljanje. Na taj način su na šaljiv način, uz pomoć građanki i građana, donosiocima odluka ukazali na konkretne probleme koje treba da reše. 

Epilog priče je bio da je ulica u kojoj su bile pobedničke rupe konačno asfaltirana. 

Provera činjenica je ključna 

Urednica Storytellera Vladimira Dorčova Valtnerova prepričava kako je nedavno dobila kratak snimak sa jednog protesta, na kojim se vidi da se dogodio incident. Međutim, sa tog snimka se ne može se dobiti informacija o tome šta se tačno događalo pre i posle.  

“Nismo objavili, jer to znači da bi i mi publici uskratili kontekst”, kaže Vladimira. 

Građanke i građani ne moraju da znaju novinarski kodeks i pravila profesije. Mediji su odgovorni za istinitost informacije koju objave. Zbog toga Vladimira proverava sve, bez obzira na izvor. 

“Možda si mi najbolja drugarica, ali ja ću informaciju koju si mi dala da proverim”, dodaje.

Urednici medija sa kojima smo razgovarali ukazuju da prepreka u saradnji sa građanima – reporterima može biti i kvalitet sadržaja. Videi koji se previše tresu ili fotografije koje su previše mutne ne mogu baš najjasnije da prenesu poruku. Zbog toga moraju da vagaju da li će materijal biti objavljen. 

“Objavila sam fotografije protesta iz Luga uprkos tome što su mutne. To je malo mesto i njima je bilo važno da se vidi da je i ovo selo ustalo”, kaže Vladimira. 

Zamenik urednika Radija 021 Zoran Strika ističe razliku između građanskog i profesionalnog novinarstva. Građankama i građanima je mnogo udobnije da pošalju svoj sadržaj nekoj stranici na društvenim mrežama, nego novinarima, jer znaju da će oni ga sigurno objaviti. Novinari i novinarke su obavezni da provere sve što objavljuju, za šta je potrebno vreme. 

Vladimira ističe da je svakoj redakciji, pa i maloj, neophodna bar jedna osoba koja bi bila zadužena za komunikaciju sa publikom i upravljanje društvenim mrežama. Male redakcije ovo radno mesto ne mogu da priušte.

PREPORUČUJEMO I:

“Komunikacija sa zajednicom je moj posao kao odgovorne urednice. Razmišljala sam da deo posla prebacim na koleginicu, što bi značilo i dodatnu odgovornost za nju. Nažalost, trenutno nismo u mogućnosti da joj dodatnu odgovornost finansijski nadoknadimo”, dodaje ova urednica.   

Iako je srećna što se komunikacija sa građankama i građanima razvila, ume da bude naporno, priznaje Vladimira. Poruke stižu i nakon radnog vremena i za vikend. Pre objave, informacije se moraju proveriti, a video montirati, što oduzima vreme koje je bilo planirano za nešto drugo. 

“Moj odbrambeni mehanizam je da sklonim telefon od sebe, posle sedam sati uveče, pa na poruke odgovaram ujutru. Možda nismo uvek aktuelni, ali se mora balansirati”, kaže Vladimira. 

Na sličan problem nailaze i u Radiju 021. Posao komunikacije sa publikom preuzimaju novinari i novinarke ove redakcije, prema kanalu komunikacije koju preferiraju. Zoran ističe da bi sve to bilo mnogo profesionalnije da postoji jedna osoba koja se bavi samo tim poslom.

“Ovako nemamo onu vrstu sadržaja koja je očekivana za određenu platformu, poput videa do minut u kojem se objašnjava neka pojava za Tik Tok”, kaže Zoran. 

Ipak, svi urednici sa kojima smo razgovarali su zahvalni svojoj aktivnoj publici. Zoran Strika kaže da se uključivanjem zajednice u proizvodnju sadržaja jača veza između medija i publike. Građani i građanke tako stiču jače poverenje u mediji. 

“U onim trenucima kada neki mediji bude pod pritiskom, napadom ili se suočava sa egzistencijalnom ugroženošću, publika će biti spremna da takav mediji brani”, kaže ovaj urednik. 

Strika podseća zašto je važno da građani i građanke stanu iza svojih malih medija koji izveštavaju profesionalno. 

“Moraš da čuvaš onoga ko ti donosi kvalitetne informacije na osnovu kojih možeš da doneseš svoj stav, bez obzira koji je to stav. Važno je da je taj stav zasnovan na istini”, zaključuje. 

Naslovna fotografija: Magdalena Lekar