Vladajuća partija i vlast u Srbiji danas su najjača snaga antisistemskog ekstremizma, navodi se u studiji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Istraživanje pokazuje da se ponašanje koje je nakada bilo vezano uglavnom za ekstremne desno orijentisane grupe, sada prepoznaje i u delovanju samog režima. Predrag Petrović, diretkor istraživanja u BCBP upozorava da takvo delovanje dodatno slabi demokratski poredak i normalizuje ekstremističke narative u javnom prostru.
Prema ovoj studiji, antisistemski ekstremizam, koji je u zamahu u mnogim zemljama, vezan je i za mnoge desničarske grupe u Srbiji, poput Narodnih patrola, Srbska akcija, Zbor, Zentropa Srbija, a koje su povezane sa samom vlašću.
Ekstremističke grupe i ideje se uvek razvijaju na temelju kriza i nezadovoljstva građana na koje demokratske insitucije ne reaguju na pravi način, objašnjava Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Zgodnu priliku za zastupanje svojih ideja, ove grupe vide u svim oblastima, počevši od religije do ekologije.
„Nije svaki ekstremizam istovremeno i nasilan, ali može predstavljati plodno tlo za razvoj nasilnog ekstremizma” – dodaje Predrag Petrović.
Svaki istorijski period imao je dominantnu formu ekstremizma. Pre dvadeset godina u svetu je trajala borba protiv ekstremnog islamizma. Svetske sile bile su u ratu protiv terorizma, a u senci tog rata jačali desničarski pokreti i rađao se novi ekstremizam, kaže Petrović.
Antisistemski ekstremizam koji danas postoji, posledica je više kriza na koje demokratija nije imala adekvatan odgovor, ističe on.
„Imali smo globalnu ekonomsku krizu, pa migrantsku krizu, pa kovid i u tome su najviše ispaštali socijalno ugroženi slojevi. Kod ljudi se stvaralo ogromno nezadovoljstvo i oni su to nezadovoljstvo artikulisali kroz desničarske i ekstremno desničarske ideje i vrednosti” – ističe Predrag Petrović.
Da bi širile svoje ideje, ekstremističke grupe koriste nezadovoljstvo u društvu, kritikuju inisitucije na populistički način i nude jednostavna rešenja. Protive se demokratskom sistemu i svoju ideologiju vide kao alternativu.
U Srbiji ostvaren san svakog ekstremističkog pokreta
Delovanje ekstremističkih grupa u Srbiji ima jednu specifičnost, jer je pobuna, koja traje već skoro dve godine, ogolila prirodu vladajuće partije, kaže Petrović. Istraživanje koje je radio Beogradski centar za bezbednosnu politiku pokazalo je da vlast u Srbiji ima sva obeležja ekstremističkih snaga koje se protive institucijama.
„Oni vladaju uz pomoć brojnih teorija zavere, delegitimišu postojeće demokratske institucije, koje su već veoma krhke. Na dnevnom nivou od najviših državnih funkcionera imamo napade na tužilaštva, sudove i druge institucije uz optužbe da učestvuju u zaveri protiv vlasti” – navodi Petrović.
- Antisistemski ekstremizam je skup ideja i delovanja kojima se osporavaju demokratske institucije, pravila i procedure, koje se proglašavaju nelegitimnim ili korumpiranim.
- Njegovi zagovornici često tvrde da sudovi, parlament, mediji ili druge institucije rade protiv „naroda“, za probleme u društvu nude jednostavna rešenja i grade podelu na „nas“ i „njih“. Takođe, šire teorije zavere i podstiču nepoverenje u institucije, a kao poželjno rešenje nude autoritarni način vladavine.
- Antisistemski ekstremizam ne mora biti nasilan, ali može doprineti normalizaciji nasilja i slabljenju demokratskog poretka.
Jezgro partije čine lojalisti, čije postojanje je potvrdio i sam predsednik države. U svom delovanju su ekstremni, proruski orijentisani i spremni da se bore protiv tzv. obojene revolucije, govori se u studiji BCBP. Ocenjuje se da je to primer paravojnog organizovanja, a pokazalo se i da su spremni da sa neistomišljenicima komuniciraju uz primenu nasilja.
Kroz medije bliske režimu svakodnevno se širi govor mržnje, opravdava i podstiče nasilje. To su sve odlike ekstremizma koji je u Srbiji institucionalizovan, objašnjava Predrag Petrović.
„Većina ekstremističkih pokreta su na političkim marginama i retko gde možete naći da oni vladaju. U Srbiji imamo jednog takvog aktera koji je na vlasti i ima velike resurse na raspolaganju, pravne, finansijske i svake druge” – ističe on.
U Srbiji je ostvaren san svakog ekstremističkog pokreta, zaključuje Petrović, jer je vladajuća partija uspela da uruši demokratski poredak, pluralizam, vladavinu prava. Umesto toga uspostavljen je sistem koji počiva na lojalnosti vođi. Ništa od ovoga nije se desilo preko noći i zato, dodaje on, mnogi građani i građanke ne umeju da prepoznaju pravi karakter vlast.
Petrović podseća da je Srpska napredna stranka na vlast došla ogrnuta pričom o evropskim vrednostima i demokratiji, ali je to bila maska pod kojom su preuzete sve poluge moći, gušen dijalog, a jačao je govor mržnje, nacionalizam i desničarske ideje. Ono što danas u Srbiji postoji ocenjuje kao tihu, puzajuću normalizaciju nenormalnog, odnosno ekstremizma.
Ekstremistčkim idejama najpodložniji su ekonomski ugroženi slojevi društva
Veliki broj ekstremističkih pokreta koji postoje u Srbiji povezani su sa režimom, navedeno je u studiji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Najčešće zastupaju desničarske ideje i gaje mržnju prema demokratiji. Prema Petrovićevim rečima moguće ih je ugrubo podeliti na dve grupe.
„Prva grupa su one koje su manje-više otvoreno na strani vlasti. Druga grupa su one koje kritikuju režim, pa i Aleksandra Vučića, ali ih vlast toleriše i na neki način njima manipuliše” – navodi Predrag Petrović.
Vlasti, pojašnjava on, odgovara da ove grupe postoje, jer nemaju političkih ambicija, nikada se ne kandiduju na izborima, ali normalizuju nacionalističke stavove koje i sama vlast baštini.
Najpodložniji uticaju ekstremističkih stavova uvek su ekonomski i socijalno ugroženi slojevi društva, kaže Petrović. Građani koji se bore za egzistenciju nemaju vremena da proveravaju činjenice, već veruju u brza i jednostavna rešenja njihovih problema. Zato im je mnogo lakše plasirati priču da se u toj situaciji nalaze, jer ih ugrožava neko spolja ili unutrašnji neprijatelj. Ekstremizam uvek ostavlja posledice po celo društvo, jer ono ne napreduje, već ostaje zarobljeno u mitovima i prošlosti.
„Kada se analiziraju ekstremistički narativi koji se šire, uvek postoji suprotstavljanje zapadnoj civilizaciji, nauci i vrednostima koje su proizašle iz zapadne civilizacije. Nudi se alternativa u vidu istoka, uglavnom Rusije, a opet Rusija ne nudi nikakvu budućnost, već osvetu za izgubljene ratove iz prošlosti” – zaključuje Predrag Petrović.
