Novije generacije od rođenja slušaju da je ulazak u Evropsku uniju (EU) cilj vlasti u Srbiji. Na papiru možda, ali u stvarnosti je sve manje vere da će uskoro zaista i doći do punopravnog članstva. Prema istraživanjima, mladi uglavnom podržavaju evropske integracije, ali su i nezadovoljni načinom na koji vlast vodi proces, ali i, prema njihovom mišljenju, slabom reakcijom Evropske unije na dešavanja u Srbiji.
Andreja Dudaša iz Bačkog Petrovca zanimalo je kakvi su stavovi građana Srbije o članstvu u Evropskoj uniji i NATO. Primetio je da su takva istraživanja uglavnom pristrasna i da rezultati zavise od onog ko ih je naručio. Zbog toga je odlučio da za svoj diplomski rad na trećoj godini Fakulteta međunarodnih odnosa i političkih nauka u Banskoj Bistrici napravi istraživanje koje je nezavisno.
Kako bi rezultati bili što relevantniji potrebno je skupiti što više iskrenih odgovora. Ukoliko bude skupio dovoljan broj, Andrej planira da napravi interaktivnu mapu Srbije, na kojoj će moći da se vidi opredeljenje građanki i građana po opštinama.
Upitnik za njegovo istraživanje možete naći na ovom linku. Potpuno je anoniman i podaci će biti korišćeni isključivo za potrebe istraživanja.
Na taj način Andrej želi da skrene pažnju donosiocima odluka da su građani i dalje, ukoliko tako budu pokazali rezultati, zainteresovani za učlanjenje u evropsku zajednicu, iako trenutna politika ne ide u tom pravcu.
Podržite Storyteller!
Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju.
Donirajte ovde →Luka Radomirović veruje u evropsku budućnost Srbije. To je dokazao i time što je sa povređenom nogom vozio 1.300 kilometara do Strazbura, tražeći sa ostalim studentima, reakciju EU na nasilje i represiju u Srbiji.
Primetio je da je i ova zajednica polarizovana. Primili su ih, kaže, ljudi koji dele demokratske vrednosti sa njima. Ipak, onaj deo donosioca odluka koji ih nije dočekao, ima silu koji koristi na podmukao način, smatra Luka.
„Želim da se pripojimo Evropskoj uniji koja podržava neke normalne stavove, ali samim tim ulazimo i u tu drugu sferu gde su ljudi protiv kojih se trenutno borimo u Srbiji”, kaže Luka.
On bi voleo zajednicu svoje zemlje sa onakvom unijom kakva je u deklaracijama i poveljama, ne sa onom kojom upravljaju političari.
Kao Luka i Andrej, i Katarina Ilić iz Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji, ceo svoj život sluša o evropskom cilju na koji nikako da se stigne. Oseća da mladi gube nadu i da se priključenje nikada neće desiti, naročito u kontekstu aktuelnih dešavanja sa studentskom borbom.
„Mlađoj generaciji ostaje samo da se nada i da se trudimo da doprinesemo, jer, na kraju dana, nemamo ništa od toga da skrenemo sa evropskog puta”, smatra Katarina.
Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za prošlu godinu Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), četvrtina mladih ima negativan stav prema EU. Nešto manje od trećine na nju gleda blagonaklono, dok je najviše njih neutralno.
Članstvo u EU podržava 42%, protivi se 32%, dok ostatak nema mišljenje o tome. Broj mladih koji ima pozitivan stav o priključenju beleži rast od 2022. godine, kada je 33% njih izjavilo da je za priključenje.
Isprazna saopštenja i skrštene ruke
Primetno je da na studentskim protestima ima različitih zastava, od ikona svetaca, obeležja zborova, pa čak kraljevstva iz Gospodara prstenova, do čuvene Ferrari zastave. Ipak, iznad glava ljudi koji izražavaju svoje nezadovoljstvo nema onih plavih zastava sa žutim zvezdicama.
Luka Radomirović razočaran je reakcijom evropske zajednice na policijsko nasilje, represiju, cenzuru i ostala kršenja ljudskih prava. Retke reči zabrinutosti bez konkretnih akcija, nešto je, što je ipak, ovaj student očekivao.
„Na kraju dana Vučić i njemu bliski ljudi su tu gde jesu baš zbog toga što to odgovara nekom tamo negde”, smatra.
Katarina Ilić slaže se da je reakcija EU mlaka. Veruje da je razlog tome što ne želi da izlazi iz zone komfora. Ima utisak da EU i dalje nije sigurna u kom pravcu se kreće studentski pokret, iako su oni čak i fizički pokazali da je to u pravcu Brisela i Strazbura.
„Ja bih naravno volela da je podrška jača. Volela bih da se priča o nasilju ali i o drugim problemima koje je iznedrila ova situacija. Ali razumem donekle taj pristup”, kaže Katarina.
Luka i Katarina dele stav većine mladih koji su učestvovali u istraživanju KOMS-a. Oni su ocenom 3,95 na skali od 1 do 5, ocenili da je odgovor EU na stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji nezadovoljavajuć.
Rukovodilac za istraživanje i zagovaranje u Inicijativi mladih za ljudska prava (YIHR) Marko Milosavljević objašnjava da je EU jedan veliki savez koji ne čine samo Evropska komisija i njena predsednica Ursula fon der Lajen, već i niz drugih institucija različitih nadležnosti.
„Treba spustiti očekivanja od same EU da će ona po sebi, čim uvidi određene probleme u Srbiji, rešavati stvari”, navodi Marko.
Dodaje da niko ne može doći ovde i rešiti stvari, već da je potrebno da se društvene promene dese iznutra, u demokratskim ustanovama, na miran način. To je, kaže, i poruka mladih koji se bune protiv nasilja i nezakonitosti.
Zar je važno ko je kriv?
Na pitanje zašto Srbija nije postala članica EU, čak 74% ispitanika je za istraživanje KOMS-a odgovorilo da je razlog to što Srbija ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava. Ovaj procenat značajno se razlikuje od prethodnih godina kada je to smatralo oko polovine mladih.
Svega 15% smatra da je razlog to što EU ne želi da prima nove članice. Bilo je moguće zaokružiti više odgovora, pa su ostali razlozi nepriznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije (56%) i dobri odnosi sa Rusijom i Kinom (53%).
I Katarina Ilić spada u tri četvrtine mladih koji, za prolongiranje članstva, prstom upiru u domaću vlast. Na osnovu njenog ponašanja zaključuje da im najviše i odgovara pozicija kandidata, gde se dobija finansijska pomoć, ali ne moraju da se ispunjavaju obaveze.
„Kompletno izostajanje kandidature njima ne bi išlo u korist”, veruje Katarina.
Sa njom se slaže Marko Milosavljević, koji kaže da blokadu u demokratskom razvoju vrši upravo izvršna, ali i zakonodavna vlast. No, nekostruktivno je, veruje, kukati za tim da li će nas EU primiti ili ne. Na nama je da uredimo život na način koji bi odgovarao što većem broju ljudi, zaključuje istraživač.
