“Postoji snimak na kom mi suza suzu stiže. Smorio sam se jer sam pao – posle samo četiri dana”, priseća se student Luka Radomirović trenutka krize tokom Ture do Strazbura, inicijative u kojoj su studenti iz Novog Sada početkom aprila biciklima krenuli ka Evropskom sudu za ljudska prava, kako bi skrenuli pažnju na društvenu i političku situaciju u Srbiji.
💬 NAJVAŽNIJE IZ OVE PRIČE U TRI REČENICE:
🟡 Student Luka Radomirović prešao je 1.300 km biciklom do Strazbura kako bi sa kolegama skrenuo pažnju na probleme u Srbiji.
🟡 Uprkos povredi i fizičkom naporu, vožnju je nastavio zahvaljujući podršci porodice, građana i dijaspore.
🟡 Ova tura simbolizuje odlučnost mladih da se bore za pravdu, i poručuje da ih vlast ne može ignorisati.
Luka Radomirović je prošle godine upisao prvu godinu studija informacionih tehnologija na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu. Međutim, studirao je svega mesec ipo dana. Njegov fakultet je stupio u blokadu sredinom decembra.
Iako mu se svideo studentski život, Luka je zajedno sa svojim kolegama bio spreman da izgubi godinu i više od toga, kako bi se borio za viši cilj. Ne želi da nemo posmatra institucije koje ne rade svoj posao. Za njega, nepravda je najveći nerpijatelj.
“Ne bih voleo da završim fakultet i da neko sa članskom knjižicom dobije posao pre mene, a ko nije u toj struci”, kaže Luka, razmišljajući o budućnosti.
Logistički tim studenata imao je pune ruke posla pred polazak. A Luki? On se za ovu zahtevnu turu pripremao svega dva dana. Ipak, i ranije je biciklom prelazio do dvesta kilometara, pa poseban trening nije bio potreban. Za duže pripreme ionako nije bilo vremena. Ipak, nikada nije prešao 1300 kilometara, stoga je ova ruta postala ispit njegovih fizičkih i mentalnih granica.
Pre polaska, studenti koji su želeli da učestvuju u turi do Strazbura imali su test-vožnju. Zadatak im je bio da pređu sto kilometara, ali da prosečna brzina ne bude ispod 20 kilometara na sat.
Od Golupca do Strazbura: Bol, vetar i podrška sa svih strana
Luka je vozio od Velikog Gradišta do Golubačke i Ramske tvrđave. Prvih sedamdeset kilometara prošao je s prosekom od 32 km/h. Vetar je slomio njegov entuzijazam.
“Kod Golubca je Dunav najširi i tamo duva vetar čak i kada je miran dan. Klonuo sam duhom i pozvao sam roditelje da im kažem da odustajem”, prepričava Luka.
Roditelji su stigli za dvadesetak minuta. Svojim prisustvom su ga ohrabrili, a automobilom su mu pravili zavetrinu. Ova podrška je ojačala volju da nastavi da okreće pedale, kako na putu do kuće, tako i do Strazbura.
Podrška nije stala tu. Bila je prisutna u svakom gradu, u svakom selu kroz koje su prolazili. Mahali su im prolaznici i namernici. Nekad par, nekad na hiljade, kao u Beču.
“Nedostajala mi je porodica. Ali kada vidiš sve one ljude koji se ponašaju kao da su ti porodica, dobiješ snagu i da ideš na kraj sveta”, kaže Luka.
Ta podrška mu je itekako trebala. Drugog dana u Mađarskoj, na etapi od Budimpešte do Đora, prednjim točkom je upao u rupu i povredio bradu i nogu. Medicinski tim mu nije dozvolio da pedala do Beča, pa je u ovaj prestonički grad stigao automobilom.
Ali u Bratislavi je odlučio da nastavi – uprkos bolu i hladnoći. Na oštećenom biciklu.
“Kada bi se zagrejao, koleno nije toliko bolelo. Ali bi se na pauzama povreda ohladila, pa sam morao da vozim kroz jeziv bol nekih pet kilometara”, priseća se ovaj student.
PROČITAJTE I OVO:
Znao je da mnogo ljudi iz Srbije živi u inostranstvu ali je očekivao da ih vidi samo u većim gradovima. Međutim, podrška je dolazila i u manjim mestima. I svuda su ih dočekali kao heroje.
“Mi se borimo za pravdu u našoj državi i za bolje sutra. To radimo za sve nas iz Srbije”, ponosno kaže Luka.
Sada, kada se prašina sa evropskih puteva slegla, u ovom studentu se mešaju emocije. Besan je jer vlast ignoriše studentske zahteve i ne trudi se da bar govori istinu. S druge strane, zadovoljan je, jer je Evropski sud za ljudska prava sa sedištem u Strazburu pokrenuo postupak u vezi sa mogućim korišćenjem zvučnog oružja tokom protesta 15. marta u Beogradu.
„Kad vidiš sve te ljude koji ti prilaze kao da su ti najbliži – dobiješ snagu i da ideš do kraja sveta.“ – Luka Radomirović
“U Strazbur smo poneli spisak problema u našoj državi. Pokazali smo ih i rekli – i vas se tiče. Nemojte samo da posmatrate. Preduzmite nešto”, kaže Luka.
Ipak, student Luka Radomirović najviše veruje ljudima. Građanima i građankama. Njih poziva na istrajnost, onakvu kakvu je njegova ekipa imala na ovom dvonedeljnom putu.
Jer Luka veruje u budućnosti u kojoj pravda ne zavisi od toga koliko si kilometara spreman da pređeš.
