Veliki društveni problemi ne mogu se rešiti preko noći. Pojedine građane i građanke to vodi u apatiju. Ipak, širom Vojvodine postoje ljudi koji odbijaju da čekaju da neko drugi reši probleme u njihovom komšiluku. Okupljeni u neformalne grupe i lokalne inicijative, oni malim, konkretnim koracima uređuju prostore za decu, čuvaju sećanje na važne ljude i mesta, povezuju generacije i otvaraju teme koje su važne za svakodnevni život zajednice.
Jedna od njih je i neformalna grupa „Mame u akciji”. One su pokrenule projekat izgradnje dečijeg igrališta u Sonti. Prostora gde bi deca mogla bezbedno i bezbrižno da se igraju nije bilo, pa su mame rešile da povodm toga nešto preduzmu.
Na akciju ih je pokrenulo to što je u poslednjih par godina porastao broj dece u selu, kaže Ivona Krstin iz Sonte. Najveći izazov bio je doći do prostora, koji je na kraju ustupilo udruženje penzionera, na mestu gde se i nekada nalazilo igralište. Dodatnu podršku za tobogane i ljuljaške pružili su i građani iz dijaspore.
U Laćarku je igralište postojalo, ali mu je bilo potrebno održavanje. Neformalna grupa „Mladi filantropi” zavrnula je rukave i sredila prostor na kojem su generacije stvarale uspomene iz detinjstva. Mirjana Krsmanović Mirić kaže da je cilj bio da decu vrate prirodi i odvoje ih od telefona.
Vezu među generacijama htela je da stvori i neformalna grupa „Muralizam” iz Sremskih Karlovaca. Oni su u prethodnom periodu organizovali radionice na koje su pozvali penzionere i učenike Osnovne škole “23. oktobar”.
Kroz zajednički rad na muralima i razgovor o tradicionalnim motivima na odeći, Olga Rabrenović i Tara Apatović želele su da pokažu kako se nasleđe može čuvati na savremen i kreativan način.
Kreativnost i kultura kroz ekološke motive upravo su polje delovanja komšija sa Detelinare u Novom Sadu, okupljene u neformalnu grupu „Dobro drvo”. Oni se ponose zelenim površinama oko zgrada u kojima žive, jer su to mesta susreta i stvaranja lepih uspomena.
Zato projektom „Naša klica kulturica” žele da, kroz kulturne i edukativne aktivnosti sa fokusom na decu i mlade, podstaknu građane da se društveno angažuju. Većinu aktivnosti sprovode upravo na zajedničkom prostoru.
Neformalna grupa „Korak za zajednicu” prepoznala je da je Osnovna škola „Aleksa Šantić” srce života Stepanovićeva. Zbog toga su odlučili da u školskom dvorištu naprave oazu pod krošnjom – prostor gde deca mogu da se okupljaju i druže.
Važnost ideje prepoznali su i lokalni preduzetnici ali i komšije iz okolnih sela, koji su dali svoj materijalni doprinos.
„Kad stvaramo zajedno, to će duže i lepše da živi”, kaže Slavica Jević iz ove inicijative.
Očuvanje kulturnog nasleđa
Neformalne grupe i inicijative prepoznaju potrebe u društvu koje često nisu na radaru institucija. Neformalna grupa „Misli svojom glavom” odlučila je da rekonstruiše Most Zuske Medveđove koji pešake vodi s jedne na drugu stranu Begeja u Bačkom Petrovcu.
„Moj deda udao je unuku preko kanala, pa je napravio ovaj most”, priseća se Vladimir Čanji.
Kuća, galerija, most i park posvećeni prvoj slovačkoj vojvođanskoj akademskoj slikarki nalaze se u krugu od par stotina metara. Osim sećanja na Medveđovu, most je simbol i dobrosusedskih odnosa.
Negovanjem sećanja bavila se i ekipa novosadske “Ex kulture”, koja nije mogla nemo da prati kako starinske kuće u Ulici Pap Pavla u Novom Sadu zamenjuje beton višespratnica.
Zbog toga su odlučili da od zaborava otgrnu sećanje na živote koji su se odvijali između debelih zidova kuća ulice, koja, zbog blizine centru grada, trpi nagli urbanistički preobražaj. Prikupljali su dokumentaciju, fotografije, svedočenja, sačuvali u arhivi i predstavili na nedavno održanoj tribini. Na taj način znanje nisu zadržali za sebe, već su ga podelili sa zajednicom i dodatno je kroz razmenu iskustava povezali.
Apatin je bogat manjinskim zajednicama. Mađari, Šokci, Hrvati, Romi, Slovaci, Nemci, Jevreji, Crnogorci, Albanci, Goranci žive rame uz rame. Cilj neformalne grupe „Koreni Apatina” je da ohrabri da ove zajednice, jedna drugoj pruže ruku. Žele da ih ih povežu, tako da zajednice ne žive jedna pored druge, nego jedna sa drugom.
Kako bi to postigle Sanja Đumić i Marija Ivanović organizovale su radionice za decu u Apatinu i okolnim selima. Deca su imala priliku da se upoznaju sa elementima različitih manjinskih kultura, ali i sa načinom života u susednom selu.
„Često se desi da ljudi imaju predrasude o nekoj naciji – iz neznanja. A u redu je da budemo različiti, jer svako je po nečemu poseban”, smatra Sanja Đumić.
Protiv neznanja, samim tim i njegovih posledica, žele da se bore i okupljeni oko Zbora građana Mesne zajednice “Dunav” u Novom Sadu. Zato su organizovali radionice, kako bi razvili svest građana i građanki o mehanizmima zaštite ljudskih prava.
Prisutni su imali prilike da se saznaju o pravima pacijenata, ali i o neposrednom učešću građana u radu lokalne samouprave.
Sve ove ideje realizovane su u okviru projekta EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji, koji podržava Delegacija EU u Srbiji, kao i partnerskih organizacija među kojima je i Centar za kulturu i obrazovanje Sonta (CEKOS). Nikola Dobrijević iz ove organizacije kaže da je entuzijazam neformalnih grupa bio velik, ali da im je trebala pomoć u prevazilaženju administrativnih prepreka, poput pisanja projekata ili registrovanja udruženja.
Suština je, kaže Dobrijević, da se građani aktiviraju. Deset neformalnih grupa, osim što je svoje ideje sprovelo u delo, naučilo je i korake kojima može da se kreće u budućnosti.
„Veliki je rezultat to što je počelo nešto da se dešava, naročito u manjim zajednicama”, veruje Nikola Dobrijević.
Tekst je nastao u okviru projekata „Program podrške neformalnim grupama“. Projekat se realizuje u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji podržava Evropska unija, a sprovode Beogradska otvorena škola i partneri.
Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorni su isključivo Centar za kulturu i obrazovanje Sonta i portal Storyteller i on ne odražava nužno stavove Evropske unije.
