U delu porodične kuće Marija Struharova iz Bačkog Petrovca napravila je radni prostor baš po svojoj meri. Tu je sve što joj je potrebno da bi mogla raditi posao koji voli, ali za koji se nije školovala i isprva joj je bio samo hobi.
Sve je počelo kada je od ostataka čaršava koji se više nije koristio, na staroj mašini, sebi sašila pantalone. Imala je tada trinaest godina i maštala je da bude modna kreatorka. Ovo zvanje nije stekla, ali kaže, to ne znači da joj se želja iz detinjstva nije ostvarila.
Sasvim sama u potpunosti je savladala veštinu šivenja i tim se rado bavila u slobodno vreme, ali uspela je da hobi pretvori u posao zahvaljujući kojem može da stvara različite komade odeće, ali i druge predmete.
“Uvek sam volela da šijem i nešto da stvaram. Često sam od starog materijala, koji je bio kvalitetniji i mogao da se iskoristi, pravila novu odeću” – priča Marija Struharova.
🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇
U početku je šila samo jednostavniju odeću, ali joj je izazov bio da nauči kako se prave i složeniji konfekcijski modeli. Šila je uglavnom za sebe i članove porodice, ali su i poznanici često donosili da se nešto prepravi, ušije ili novo sašije. Kaže, uvek je imala nešto da radi, a kada je bila sigurna u svoje znanje i iskustvo odlučila je da ono što voli, više ne bude samo hobi, već da otvori svoj krojački salon.
“Jako je važno da imaš, volje, želje i da svoj posao radiš iz ljubavi. Ja sam videla da ću imati posla, jer u suprotnom, ne bih otvarala firmu, pa da sedim skrštenih ruku. Iz iskustva govorim i da treba ići postepeno, da poslovi polako dolaze, jer se tako i čovek i firma razvijaju” – savetuje Marija.
Uz pomoć šivaće mašine Marija svoju maštu i kreativnost sprovodi u delo. Od odeće najviše voli da šije haljine, a što je kroj složeniji, to je, kaže, veće zadovoljstvo i izazov. Ne šije samo odeću, jer mušterije često traže različite predmete za svakodnevnu upotrebu. Zato je, kaže Marija počela da šije solnjake, nadstolnjake, krpe, ešarpe, torbe, čak i kravate. Svaki novi proizvod koji je sašila pomogao joj je da dođe i do novih mušterija.
“Kada sam videla šta sve mušterije traže, odgovarala sam da trenutno nemam, ali mogu da sašijem. Krenula sam od kuhinjskih kecelja, krpa, pa rukavica za kuhinju, rukavica za tuširanje, pravim maske za spavanje, kozmetičke trake, kape od frotira” – govori naša sagovornica.
Nekada su pohvale i preporuke zadovoljnih mušterija bile najvažnija promocija. Danas je, kaže Marija, uz internet mnogo lakše. Zato društvene mreže rado koristi da predstavi i proda svoje proizvode. Kako bi lakše savladala nove tehnologije, pomaže joj i kćerka Tatjana, kojoj je šivenje takođe hobi, pa u slobodno vreme šije jastuke za trudnice i bebe.
Mariposas – hobi koji tek treba da postane posao
Marija smatra da su joj ljubav prema poslu, posvećenost i strpljenje pomogli da svaki dan radi ono što voli i da od toga zarađuje. Ka tom cilju ide i Milana Sadžakov iz Novog Sada, koja razvija svoj brend Mariposas. Sve je počelo od želje da pokrene vlastiti posao, ali to nije išlo lako kako je zamišljala, pa kaže da sada ima hobi koji polako pretvara u posao.
“Imala sam ludu ideju da napravim leptir mašnu od akrilnog stakla sa izmenjivim unutrašnjim slojem. Međutim, pravila sam početničke greške, jer nisam razumela tržište koje je bilo potpuno nespremno za takvu vrstu proizvoda” – priča Milana.
Zamišljene leptir mašne je prepravila, pa je nastao nakit namenjen ženama i to je kaže donekle zaživelo, ali opet nije bilo dovoljno za sigurna primanja. Rodila se i nova ideja, pa je počela da kreira i unikatne majice i druge komade odeće. Prodaja je počela, sa njom i novi planovi koje je zaustavila pandemija korona virusa.
Milana priča da je imala i registrovanu firmu, ali je posle svih prepreka uvidela da treba još vremena i rada da bi hobi postao i posao. Imala je ideju i za nove proizvode, pa se posvetila izradi luksuznih ukrasa za kosu. Pod brendom Mariposas sada pravi i prodaje fascinatore, krune, šnale i češljiće.
“To sada ide polako i ja sam se sa tim pomirila. Ranije sam želela velike skokove, ali sada smatra da to treba da ide svojim tokom. Polako me ljudi upoznaju i širi se ta lepa reč. Uz marketing i veća ulaganja sigurno da bi to još više zaživelo” – govori Milana za Storyteller i dodaje da ne odustaje, jer nije lako kada se ugasi ono što stvaraš i čemu si posvećen.
Učila je na ranijim greškama, svoj hobi prilagođavala tržištu i veruje da će na kraju to dati dobre rezultate.
“Možete, kao i ja da promenite tempo, nešto izmeniti, ali nastojaćete da gurate tu priču, jer jednostavno ne možete da se pomirite da jedan deo života bacite u vodu” – smatra Milana Sadžakov.
Kako od hobija napraviti posao?
Na početku ovog puta važna je spoznaja da je to moguće, jer ako je nekome pošlo za rukom, onda šansa za uspeh postoji. Ko ima hobi znači da već ima poslovnu ideju koju može da iskoristi ako želi da razvija vlasititi posao.
Mila Muškinja je biznis mentorka i onima koji traže drugi posao pomaže da svojim biznis idejama daju oblik i ime. Kaže da svako ko ide putem od hobija do preduzetništva ima mogućnost da posao razvija slobodno, u skladu sa svojim vrednostima i brzinom koja mu odgovara.
“Ako imamo hobi koji smo pretvorili u posao i ne ide nam, mi u svakom trenutku možemo da napravimo novi proizvod, da ga ponudimo i plasiramo. To je na nama, koliko smo kreativni, pa da od svoje kreativnosti stvaramo novac” – kaže Mila Muškinja.
Kada hobi više nije aktivnost rezervisana samo za slobodno vreme, već celodnevni posao ujedno se menjaju i obaveze i odgovornosti, a stalno prilagođavanje zahtevima tržišta postaje glavni zadatak. Ko smatra da to može da prihvati i uradi, vreme je da se okuša u preduzetništvu. A tada, kaže Mila, kreće učenje, jer niko ne može biti u potpunosti spreman za sve ono što potrebno za razvoj vlastitog posla.
“Ljudi izgube silne godine odlazeći na kurseve, psihoterapije, koučinge čekajući da postanu spremni za pokretanje posla. To je isto kao da gledate nekoga da vozi bicikl i pokušavate da naučite da vozite. Spremnost stičemo kroz iskustvo” – ističe Mila.
Da li će od hobija nastati unosan posao zavisi i da li se ova odluka donosi u pravo vreme, kada se jasno sagledaju mogućnosti da se novim obavezama posveti potrebna pažnja i trud. U većini slučajeva strah od nepoznatog je najveća prepreka i kočnica. Tek kada se ohrabre i krenu da rade ono što vole, ljudi su spremni da uče, pogreše, pa pokušaju ponovo ili potraže pomoć.
“Kada krenemo da radimo, tek tada ćemo videti šta nam fali i onda ćemo te veštine unapređivati. Uglavnom ne možemo ni da pretpostavimo šta nam u preduzetništvu treba, a uvek kada krećemo u nešto novo mi smo početnici i nesigurnost je normalna bez obzira koliko smo u tom hobiju ili poslu dobri” – smatra Mila Muškinja.
Pridaj komentár & Dodaj komentar