Neposredno učešće građana u radu MZ Maglić svedeno na minimum, uvedena dvojjezičnost u informisanje javnosti

Novi statut Mesne zajednice (MZ) Maglić posvećen je detaljnoj razradi izbornog procesa za članove saveta MZ, ali ne i zakonima i ustavom garantovanim načinima učešća građana u radu ovih lokalnih institucija, smatra Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku (GKP). S druge strane, iz maglićanske mesne zajednice poručuju da neposredno učešće građana u ostvarivanju lokalne, odnosno mesne samouprave nije propisano novim statutom, jer viši pravni akti opštine to propisuju i primenjuju se na sve mesne zajednice u opštini.

“U novom statutu Mesne zajednice Maglić oblici neposrednog učešća građana poput zbora građana, referenduma ili narodne inicijative, svedeni su na minimum, ako ne i potpuno ukinuti. Ako sam dobro primetila, ni u jednom članu se ne pominje zbor građana, a referendum se pominje samo kao savetodavni i to samo u slučaju osnivanja nove mesne zajednice za neku teritoriju”, kaže Branka Ćurčić iz GKP i dodaje:

“Velika razlika je i to što je gotov celokupan novi statut posvećen detaljnoj razradi izbornog procesa za članove saveta Mesne zajednice (MZ), ali ne i zakonima i ustavom garantovanim načinima učešća građana u radu ovih lokalnih institucija.”

S druge strane, predsednica Saveta MZ Maglić u ovome ne vidi problem.

“Neposredno učešće građana u ostvarivanju lokalne samouprave je propisano Zakonom o lokalnoj samoupravi i Statutom Opštine Bački Petrovac i to podrazumeva zbor građana, referendum, predloge građana, predstavke, peticije i pritužbe. Takođe propisani su i drugi oblici učešća građana u poslovima opštine putem javne ankete i javne rasprave radi pribavljanja predloga i stavova građana o nacrtu nekog akta”, kaže predsednica Saveta MZ Maglić Marica Stojanović za portal “Storyteller” i dodaje:

“Sve napred navedeno se diferencira i kroz rad Saveta mesne zajednice, ali nije propisano statutom mesne zajednice jer viši pravni akti opštine to propisuju i primenjuju se na sve mesne zajednice u našoj opštini.”

Pravo na neposredno učešće građana u mesnoj i lokalnoj samoupravi, kao što je zbor građana i referendum, je važan segment demokratskog društva, pa ipak, stiče se utisak da je u Vojvodini i Srbiji na sceni onemogućavanje, odnosno uskraćivanje ovog prava.

“Ukidanje oblika neposrednog učešća građana u radu mesne zajednice i mesne samouprave očigledno je nova tendencija današnje vlasti u Srbiji, da, bez obzira što time krši Zakon o lokalnoj samoupravi i Ustav Republike Srbije koji građanima garantuje ova prava, onemogući donošenje bilo kog mišljenja i bilo kakve inicijative koja nije pod njenom kontrolom”, kaže Branka Ćurčić i ukazuje na dodatni apsurd u ovoj situaciji.

“Ono što je posebno apsurdno je da novi statut MZ Maglić u svojoj osnovi ima tzv. model novih statuta MZ koji su predložili Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave zajedno sa SKGO – stalna konferencija gradova i opština u saradnji sa Vladom Švajcarske, ali u tom modelu oblici neposrednog učešća građana nisu ukinuti.”

Ona dalje pojašnjava da lokalne samouprave počinju da usklađuju statute mesnih zajednica sa ovim modelom, ali i prave velike intervencije kakav je slučaj u Magliću. “To može da izgleda kao manevar vlasti kojim želi da prikaže autonomnost i decentralizaciju političkog odlučivanja, ali s obzirom na pogubne posledice po građane, to možemo oceniti samo kao lažnu decentralizaciju”, kaže Ćurčić.

Takođe, u novom statutu je u članu 80 navedeno da organi MZ, dakle savet i druga tela, donose odluke, rešenja, zaključke, pravilnike, inicijative, preporuke i mišljenja, ali se nigde ne vidi da u tim odlukama i mišljenjima mogu da učestvuju građani Maglića, koji su na taj način i isključeni iz rada svoje mesne zajednice.

“Građani više neće moći samostalno da donose zaključke sa zbora građana o problemima koje žele da reše, već će to moći da uradi samo savet. U odnosu na novi, stari statut je imao detaljno razrađene oblike neposrednog učešća, a njihovo ukidanje putem donošenja novog statuta je izrazito loša tendencija”, zaključuje Branka Ćurčić.

Građani su ipak svesni značaja mesnih zajednica

“Kao jako bitna jedinica lokalne samouprave, Mesna zajednica ima važnu ulogu u društvenom životu, gde bi svrha postojanja bila unapređivanje života u sredini, pokretanje građanskih inicijativa, rešavanje problema zajednice“, odgovara Alec Zekić iz Maglića na pitanje kome i za šta služe mesne zajednice u anketi portala „Storyteller“ koja je objavljena na Facebook-u i dodaje:

„Ali danas su mesne zajednice uzurpirane angažovanjem političkih partija, koje vode ih, i na taj način zatvorile ih za građane, iako je zakonom zabranjeno angažovanje političkih partija na ovom nivou lokalne samouprave.”

Neki od građana su odgovarali sa dozom humora, isprepletanog sarkazmom i ironijom. Ovako mesne zajednice vidi Paljo Sampor iz Padine:

„Mesna zajednica, je grupa ljudi sa sličnim afinitetima ka obradi i konzumaciji različitih vrsta mesa. Uglavnom služe uskoj, već pomenutoj grupi ljudi za osvarivanje ciljeva koji ih spajaju. Mada postoje izuzeci kada se ta grupa proširuje sa indviduama ili čak manjim grupama, uskopovezanim sa pojedincima iz osnovne grupe. Služe za organizovanje raznih okupljanja (roštilji, gulašijade, pasuljijade, ribljočorbijade, okretanje jaganjaca/prasica/volova i sl.) uz obaveznu konzumaciju raznih alkoholnih napitaka, domaćeg, stranog, ili nedefinisanog porekla.”

Inače, kako informiše Marica Stojanović, Savet Mesne zajednice Maglić je 19. marta 2021. godine usvojio novi statut, radi usklađivanja sa Odlukom o mesnim zajednicama, na koji je Skupština Opštine Bački Petrovac dala saglasnost 26. maja.

Na novinarsko pitanje na osnovu čega novi statut predviđa manji broj članova saveta MZ Maglić, koji će posle ovogodišnjih mesnih izbora brojiti samo 9 (u aktuelnom sazivu saveta MZ je 15 članova, predsednica Saveta MZ Maglić Marica Stojanović odgovara:

“Novim Statutom je utvrđeno da Savet MZ Maglić ima 9 članova, jer je članom 18. Odluke o mesnim zajednicvama propisano da Savet mesne zajednice može imati najmanje 5, a najviše 11 članova i da se broj članova Saveta se utvrđuje Statutom mesne zajednice.”

Kako su definisane izborne radnje u maglićanskom statutu, a kako u statutima drugih mesnih zajednica?

Ono što građanima i građankama Maglića „bode oči“ u novom statutu, jeste vrlo detaljna razrada i definisanje izbornog procesa za MZ, što potvrđuje i Branka Ćurčić iz GKP.

„Izborne radnje su definisane vrlo detaljno, čak gotovo najdetaljnije u odnosu na mnoge staute mesnih zajednica u koje sam imala uvid. To nam govori o dve tendencije. Prva je favorizovanje izbora za članove saveta u odnosu na oblike neposrednog učešća građana, a druga je da ovako detaljna razrada izbornih procedura može da znači i konačno izjednačavanje izbora za mesnu samoupravu sa svakim drugim parlamentarnim izborima”, pojašnava Ćurčić i dodaje:

„To je praksa koju je na neformalan i do sada neinstitucionalizovan način obavljala većinska partija na vlasti, SNS, tako što je na izborima za MZ mobilisala i kandidovala svoje partijsko članstvo, iako je to bilo protiv odredbi statuta koje kažu da za člana saveta može da se kandiduje samo komšija pod svojim imenom i prezimenom, a ne bilo kakva lista, bilo ona građanska ili partijska. Nakon izbora na kojima članovi partije tajno učestvuju, ali uz kapilarnu mobilizaciju i nasilje pobedi, objavom pobede kao pobede partije zapravo otkriva svoje pravo lice – ono koje krši odredbe statuta mesnih zajednice, kao i mnoge druge zakone.

U maglićanskom statutu postoje i druga „zanimljiva“ rešenja, odnosno članovi, kao što je to član 47 koji govori o tome da „zainteresovana registrovana udruženja čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora i zaštite ljudskih i manjiskih prava, kao i mzainteresovane međunarodne i strane organizacije i udruženja koja žele da prate rad organa za sprovođenje izbora, podnose prijavu Komisiji najkasnije pet dana pre dana održavanja izbora, na obrascu koji propisuje Komisija.“

Branka Ćurčić kaže da prvi put vidi mogućnost da izbore za savet MZ prate zainteresovane organizacije, domaće i međunarodne: „Ovo je novum koji bi omogućio bolje praćenje regularnosti izbora, međutim mi vidimo da se i pored uvođenja ovakvih mogućnosti i uslova za izbore, oni najčešće na razne načine uzurpiraju. Takođe, ova odredba doprinosi prethodno pomenutoj lošoj praksi izjednačavanja mesnih sa parlamentarnim izborima.

Druge mesne zajednice tokom predizbornih radnji

Ovih nedelja se održavaju izbori za članove saveta više mesnih zajednica u Vojvodini i Grupa za konceptualnu politiku prati procese vezane za njih. U susret novosadskim izborima za MZ koji će se održati 13. juna, između ostalog, GKP poziva građane i građanke da se kandiduju i da biraju jedni druge, a ne članove partija.

“Neposredno pre održanih izbora u Baču, Staroj Pazovi i Bačkoj Palanci, lokalne vlasti su donele tzv. uputstva za sprovođenje izbora kojima su u ovim opštinama uveli obavezu overe potpisa za kandidate kod javnih beležnika, odnosno notara. To je katastrofalna odluka koja je u suprotnosti sa preporukom Ministarstva lokalne samouprave, koja kaže da potpisi u ovom slučaju ne treba da se overavaju, a značajno je otežala građanima proces kandidovanja”, kaže Branka Ćurčić iz GKP i dodaje da su mnoge organizovane grupe građana i lokalna udruženja građana pozvale građane da ne izlaze na ove izbore.

“Ono o čemu je bilo dosta reči je da su u opštini Sečanj u dve mesne zajednice, MZ Boka i MZ Sutjeska, savete osvojili građani, dakle nezavisni kandidati, naspram SNS članstva, što je ukazalo na mogućnost da se mesne zajednice zaista vrate u ruke građana kojima i treba da pripadaju”, kaže Ćurčić sa dozom optimizma, ujedno informišući da u Novom Sadu vlast nije uvela obavezu overe potpisa.

“Ipak, mislim da je tu i razlika u značaju MZ u manjim sredinama, koja je veća nego u gradskim, i da je zbog te moći za vlast bilo nužno da nezavisnim kandidatima na svaki način oteža učešće na ovim izborima, kako bi samo ona bila u mogućnostima da upravlja lokalnim sredinama”, zaključuje naša sagovornica iz GKP.

Preporučujemo i: Život u petrovačkoj gimnaziji tokom epidemije kovid-19: Shvatili smo da je i nemoguće moguće

Odgovor na pitanje kako građani da se uključe u rešavanje problema sa uzurpovanim mesnim zajednicama od strane bilo kojih političkih stranaka je na kraju krajeva – jednostavan.

„Građani mogu najpre da se ne odreknu svojih političkih prava, a ono je pravo na udruživanje i učešće u političkom životu, koje ne treba da se svede samo na glasanje na parlamentarnim izborima. Vidimo da je današnja vlast vrlo postojana u ukidanju ovih političkih prava za građane, kao i oblika neposrednog učešća u upravljanju javnim interesom, što pokazuje da vlast shvata koliko je to važno”, Branka Ćurčić motiviše građane i građanke da uzmu stvari u svoje ruke i zaključuje:

„Bilo bi važno da i građani prihvate da ima mogućnosti za njihov angažman i za aktivno učešće u lokalnim politikama, bez kojih ćemo samo moći da pratimo dalju kriminalizaciju naših.”

i zanmiljiv stvari – napr. u jednom od članova se definiše da se informacije o radu objavljuju i na slovačkom jeziku – što ja kao pripadnica manjinske zajednice pozdravljam, i to je novu, a s druge starne je zanmiljiv član 47 koji se tiče izbornih radnji. Prokomentarište ovo pitanje / konstataciju.

Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.