PREDLOG ZAKONA O RODITELJIMA NEGOVATELJIMA, O KOJEM BI NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE TREBALO DA RASPRAVLJA NA VANREDNOM ZASEDANJU, PRVI PUT UREĐUJE STATUS RODITELJA KOJI BRINU O DECI SA INVALIDITETOM I SMETNJAMA U RAZVOJU. MEĐUTIM, PREDLOŽENA REŠENJA IZAZVALA SU OŠTRE KRITIKE PORODICA, JER ZAPOSLENI RODITELJI NE BI MOGLI DA OSTVARE PRAVO NA STATUS NEGOVATELJA, A SPORNE SU I DRUGE ODREDBE, STAROSNA OGRANIČENJA, ZABRANA RADA I USLOVI KOJE MNOGE ISKLJUČUJU IZ SISTEMA PODRŠKE.

Ana Lakić majka je petnaestogodišnjeg dečaka sa autizmom, koji ima invaliditet 100%, kao i dijagnozu epilepsije. Ana neće moći da podnese zahtev i dobije status roditelja negovatelja, jer je zaposlena. Neće to moći ni njen suprug koji već godinama radi na osnovu ugovora o delu. 

Predlog zakona u potpunosti onemogućava roditeljima koji su zaposleni, a imaju dete sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i potrebna im je celodnevna briga, da ostvare bilo koje pravo iz statusa roditelj negovatelj. To je samo jedna od odredbi zbog kojih roditelji kritikuju ovaj predlog zakona.

„Ne samo da ne smemo da radimo skraćeno, nepuno radno vreme, nego ne smemo da imamo bilo kakav angažman po ugovoru o delu ili privremenim i povremenim poslovima” – kaže Ana Lakić. 

Naknada koju će na mesečnom nivou primati roditelji staratelji iznosiće 65 000 dinara. To je nedovoljno za sve troškove, posebno ako je roditeljima uskraćena mogućnost da rade, ističe Lakić. Navodi da većina dece deo vremena u toku dana provodi u školi ili boravku i da bi roditelji taj period mogli da iskoriste za rad. Ukoliko nekada i odluče da se vrate na tržište rada biće im teško da pronađu posao, a pri tom država ostaje bez poreza i doprinosa koje roditelji kao zaposlena lica uplaćuju u budžet, objašnjava ova majka. 

Smatra da se na ovaj način mnoge porodice dovode na rub egzistncije, jer će roditelji izgubiti status negovatelja ukoliko odluče da se zaposle po bilo kom osnovu. 

Ukoliko ovaj zakon bude usvojen, roditelji stariji od 65 godina, takođe, neće moći da dobiju status negovatelja, iako ima roditelja koji i u starijim godinama brinu o svom detetu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom. Ana Lakić to vidi kao čist primer diskriminacije, a kao poseban problem navodi i to što je status negovatelja omogućen samo bliskim srodnicima i postavlja pitanje kakvu mogućnost imaju deca koja nemaju članove uže porodice. 

Ona navodi i primer svoje drugarice čiji muž je strani državljanin, pa iako dvadeset godina živi u Srbiji nije uspeo da dobije državljanstvo. Iz tog razloga neće moći da bude negovatelj za dvoje svoje dece sa smetnjama u razvoju. 

„Dodatno je zabrinjavajuće da nigde nije predviđen predah, odmor ili bolovanje. Zakon je vrlo neprecizan, pa piše da roditelj status negovatelja gubi ako ne pruža negu. Šta to znači, ako ja polomim nogu i ne mogu da negujem dete, da li to znači da gubim status” – pita Ana Lakić.

Poverenik ukazao na nepreciznosti i rizik od diskriminacije

Iako su roditelji dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom predlagali zakon čije odredbe su sami pisali, predlog koji ide u skupštinu sačinila je radna grupa Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja. Ministarstvo je polovinom maja zatražilo mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o Nacrtu zakona. U odgovoru je poverenik dostavio niz predloga i saveta kako bi se, kako se navodi, doprinelo jasnijem razumevanju predloženih rešenja, kao i sprečavanju potencijalnih diskriminatornih efekata u praksi. 

Milan Antonijević, poverenik za zaštitu ravnopravnost je za više odredbi utvrdio da nisu dovoljno precizirane, da su neusklađene sa drugim zakonima i da u nekima postoje elementi diskriminacije. Ovo se posebno odnosi na odredbu koja onemogućava roditeljima starateljima pravo da zasnuju radni odnos. Poverenik za ravnopravnost navodi da Ustav Republike Srbije garantuje svakom građaninu pravo na rad, slobodan izbor zanimanja i jednaku dostupnost radnih mesta. 

Dodatno upozorava da ova odredba ima rodno nesrazmerne efekte i dodatno produbljuje ekonomsku nejednakost žena. 

„Predloženo rešenje je restriktivno i nameće svojevrsnu obavezu biranja između prava na rad, koje je osnovno ljudsko pravo, i prava na status roditelj negovatelj koje ima za cilj da negovateljima omogući bolje uslove za funkcionisanje i pružanje nege licima kojima je to potrebno” – piše u mišljenju poverenika o Nacrtu zakona o roditeljima negovateljima. 

Ukazao je i da u zakonu nije predviđena dodatna ili uvećana nega ukoliko roditelj negovatelj brine o dvoje ili više dece sa smetnjama u razvoju. Poverenik smatra i da treba razmotriti odredbu kojom staratelj mogu biti samo bliski srodnici, jer u praksi o detetu može da birne i osoba koja nije deo uže porodice. 

Kao restriktivno vidi i pravilo da negovatelj detetu ili osobi sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom ne može biti osoba koja već prima penziju, kao i da se status roditelj negovatelj priznaje do navršene 65 godine života. 

„Suvišno je naglašavati da lica kojima je potrebna pomoć neretno imaju 20, 30, 40 godina, a o njima brinu roditelji koji imaju preko 65 godina i korisnici su penzije. Poverenik je mišljenja da je ovu odredbu potrebno ponovo razmotriti i sa aspekta primene antidiskriminatornih propisa” – navodi se u mišjenju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. 

Mišljenje Poverenika nije uzeto u obzir, kaže Ana Lakić. Veruje da će iste primedbe izneti i članovi opozicionih partija na sednici skupštine, ali nema nadu da će biti usvojene. Tako će Srbija dobiti još jedan zakon kojim će se ispuniti forma, ali neće biti stvarna pomoć roditeljima dece sa smetnjama u razvoju.

PRIKLJUČI SE VIBER GRUPI