Jedan od deset zaposlenih u Srbiji nema formalan ugovor o radu, samim tim ni prava koja iz njega proističu. Svaki peti zaposleni zaradu dobija „na ruke“ i tako ostaje uskraćen penziono, zdravstveno i druga osiguranja, navodi koordinatorka Ekspertske grupe za suzbijanje sive ekonomije u NALED-u Jelena Mićić. 

Procene pokazuju da se oko 63 dinara od svakih 100 dinara sive ekonomije odnosi upravo na neprijavljene zarade i delimično prijavljeno zapošljavanje, dodaje Jelena Mićić iz NALED-a. Poslodavci se za poslovanje u „sivoj zoni“ odlučuju kako bi uštedeli na troškovima i tako povećali profit. Iako kazne nisu male, pojedine firme odlučuju da im se ipak više isplati da rizikuju. Siva ekonomija cveta kada su administrativne procedure složene, institucije nepovezane i kontrola ograničena, objašnjava Mićić. 

Da li je poznato u kojoj meri zaposleni građani Srbije rade u sivoj zoni? Kakva je situacija u Srbiji u odnosu na druge zemlje?

Neformalno zapošljavanje i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova kada govorimo o sivoj ekonomiji u Srbiji. Prema dostupnim podacima, stopa neformalne zaposlenosti u drugom kvartalu 2024. godine iznosila je 11,8%, što predstavlja oko 343.300 neformalno zaposlenih lica. Ohrabruje činjenica da je taj procenat u padu u odnosu na prethodni period, kada je iznosio 13,6%, što pokazuje da mere koje država i privreda sprovode daju određene rezultate. Kada govorimo o radu bez ugovora ili delimično prijavljenom radu, istraživanja pokazuju da svaki peti zaposleni prima zaradu u potpunosti ili delimično van formalnih tokova. Naime, 9% građana navodi da platu prima isključivo u gotovini, dok dodatnih 10% prima deo zarade na račun, a deo „na ruke“. Posebno zabrinjava podatak da je ova praksa izraženija među mladima od 18 do 29 godina, gde čak 16% prima zaradu van formalnih tokova.

Posmatrano na međunarodnom nivou, Srbija je ostvarila značajan napredak u smanjenju sive ekonomije tokom prethodne decenije, ali se i dalje nalazi iznad proseka razvijenih evropskih ekonomija. Prema anketnim procenama, siva ekonomija među registrovanim privrednim subjektima iznosi 13,8% BDP-a, dok monetarne procene ukazuju da ukupna siva ekonomija i dalje dostiže oko 20% BDP-a. Posebno je važno istaći da se gotovo dve trećine sive ekonomije odnosi upravo na neprijavljene zarade i neprijavljeno radno angažovanje. Drugim rečima, rad „na crno“ i isplate dela zarade „na ruke“ predstavljaju dominantan oblik sive ekonomije u Srbiji.

Šta je ono što motiviše poslodavce da ne prijavljuju svoje radnike? Zbog čega se odlučuju da štede na porezima i doprinosima zaposlenih?

Najčešći motiv je pokušaj smanjenja troškova poslovanja. Poslodavci koji angažuju radnike bez ugovora ili isplaćuju deo zarade u gotovini izbegavaju plaćanje poreza i doprinosa, čime stiču kratkoročnu finansijsku korist. 

Međutim, uzrok nije samo želja za uštedom. U pojedinim delatnostima, kao što su građevinarstvo, ugostiteljstvo, poljoprivreda i trgovina, prisutna je velika fluktuacija radne snage, sezonski karakter poslova i izražen nedostatak radnika. U takvim okolnostima pojedini poslodavci posežu za neformalnim angažovanjem kako bi brzo odgovorili na potrebe tržišta. Važno je naglasiti da neprijavljene zarade danas predstavljaju najveći pojedinačni segment sive ekonomije. Procene pokazuju da se oko 63 dinara od svakih 100 dinara sive ekonomije odnosi upravo na neprijavljene zarade i delimično prijavljeno zapošljavanje.

Šta je ono što ohrabruje poslodavce da posluju u sivoj zoni, ako znamo da kazne za takvo poslovanje nisu male?

Kaznena politika jeste važna, ali sama po sebi nije dovoljna. Poslodavci često procenjuju odnos između rizika da budu otkriveni i potencijalne koristi koju ostvaruju izbegavanjem obaveza. Sivu ekonomiju podstiču složene administrativne procedure, nedovoljna povezanost institucija, ograničeni kapaciteti za kontrolu svih rizičnih subjekata i činjenica da se određeni oblici neprijavljenog rada teško otkrivaju. Poseban problem predstavlja saglasnost između poslodavca i radnika da se radni odnos prikrije, zbog čega je inspekcijama često otežano dokazivanje rada „na crno“. Istovremeno, u sektorima sa velikim učešćem gotovinskih transakcija i sezonskih poslova prostor za zloupotrebe je veći nego u delatnostima koje su potpuno digitalizovane. Zato se poslednjih godina sve više insistira na digitalizaciji poslovanja, elektronskoj razmeni podataka i bezgotovinskom plaćanju, jer takvi sistemi značajno smanjuju mogućnost prikrivanja poslovnih tokova.

PREPORUČUJEMO:

U toku je izrada Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2030. godine. Šta su ključni problemi koji su mapirani? Na koji način će ovaj dokument adresirati problem rada „na crno“?

Novi Program za suzbijanje sive ekonomije 2026–2030 polazi od činjenice da se siva ekonomija menja i da tradicionalni modeli kontrole više nisu dovoljni. Zato je fokus pomeren sa pojedinačnih represivnih mera na sistemsko povezivanje institucija, digitalizaciju i prevenciju. Što se tiče konceptualnog pristupa, ideja je da svako ministarstvo bude nosilac jedne mere, što će mnogo lakše i bolje da prikaže u kojim oblastima se sve pojavljuje siva zona ali i koliko uspešno se koji sektor bori protiv istog

Među ključnim problemima koji su identifikovani nalaze se neprijavljeno i delimično prijavljeno zapošljavanje, isplata dela zarade „na ruke“ i siva ekonomija u građevinarstvu, trgovini, ugostiteljstvu i poljoprivredi. Oblasti na koje treba da se obrati posebna pažnja je i rast sive ekonomije u digitalnom okruženju i internet trgovini, nedovoljna razmena podataka između institucija, kao i potreba za savremenim alatima za procenu rizika i usmeravanje inspekcijskih nadzora.

Cilj nije samo otkrivanje nepravilnosti, već i stvaranje uslova da prelazak iz sive u formalnu zonu bude jednostavniji i isplativiji.

Osim Programa za suzbijanje sive ekonomije, na koje još načine NALED doprinosi suzbijanju rada „na crno“?

NALED već godinama aktivno učestvuje u kreiranju i sprovođenju reformi koje smanjuju prostor za neformalno poslovanje.

Jedan od najznačajnijih primera je uvođenje sistema za elektronsko prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi. Zahvaljujući ovom rešenju, od početka primene sistema legalno je angažovano više od 109.000 sezonskih radnika, evidentirano je gotovo 7,6 miliona angažovanja, a obračunato je više od 2,3 milijarde dinara poreza i doprinosa.

Pored toga, NALED kroz Savez za fer konkurenciju kontinuirano radi na unapređenju regulatornog okvira,  promociji bezgotovinskog plaćanja i jačanju kapaciteta inspekcijskih organa. Takođe, doprinosi razvoju digitalnih servisa za građane i privredu i edukaciji poslodavaca i zaposlenih o rizicima rada „na crno“. Savez za fer konkurenciju izrađuje i analize koje pomažu institucijama da mere usmeravaju tamo gde su problemi najveći.

Posebno važan rezultat predstavlja saradnja sa Inspektoratom za rad. Samo tokom 2025. godine, nakon inspekcijskih nadzora, radni odnos je zasnovalo 3.316 lica koja su prethodno radila „na crno“, što pokazuje da kombinacija preventivnih i kontrolnih mera daje konkretne rezultate.

Suština svih ovih aktivnosti jeste stvaranje tržišta na kojem pošteni privrednici nisu u podređenom položaju, radnici ostvaruju sva prava koja im pripadaju, a država obezbeđuje jednake uslove poslovanja za sve učesnike na tržištu.

PRIKLJUČI SE VIBER GRUPI