Odlaganje potpisivanja ugovora o radu, plaćanje u kešu i obračun poreza i doprinosa samo na deo plate, su ozbiljni prekšaji. No, priče o ljudima koji rade u takvim uslovima nisu retke. Procenjuje se da oko petine domaće ekonomije funkcioniše u sivoj zoni, navodi se u istraživanju Procena visine i dinamike sive ekonomije u Srbiji, Fondacije za razvoj ekonomske nauke. 

U 2023. godini, godinu pre nego što je rađeno ovo istraživanje, udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu (BDP) procenjen je na 21%, odnosno gotovo 15 milijardi evra. Oko trećine ukupnog iznosa vrednosti sive ekonomije je u domenu dohodaka, od čega su dve trećine zarade.  

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Za Istraživanje Ipsosa Siva ekonomija i bezgotovinsko plaćanje u Srbiji u 2024. godini privrednici su procenili da pun iznos poreza i doprinosa dobija tek 81% radnika, za 13% zaposlenih se porezi uplaćuju delimično, dok 6% je uskraćeno za prava koja proizilaze iz plaćanja doprinosa. 

Zakonska obaveza poslodavca je da pre stupanja na radno mesto, sa zaposlenim potpiše ugovor o radu i prijavi ga u Centralni registar socijalnog osiguranja, objašnjava advokat Milan Predojević. Svaka druga situacija, dodaje, znači rad na crno. 

Ukoliko se radnica ili radnik nađe u takvoj situaciji, mogu podneti prijavu inspekciji rada. Postoji mogućnost i anonimne prijave, ali u tom slučaju osoba koja je prijavila nelegalan rad neće dobiti povratnu informaciju o tome šta je inspekcija pronašla na terenu i koje su posledice, objašnjava Predojević. 

Ipak, nameće se pitanje koliko bi anonimna prijava zaista mogla da bude anonimna, ukoliko je zaposlen samo jedan novi radnik ili ukoliko su firme male. U pomenutom istraživanju Ipsosa, 42% građana reklo je da ne bi prijavilo rad na crno. Najčešći razlog je stah od gubitka posla (41% odgovora) i uverenje da to nije njihova odgovornost (32%). 

Milan Predojević objašnjava da bi najbolje bilo da zaposleni dogovori sa poslodavcem legalizaciju svog rada. Ukoliko poslodavac odbije, jedino preostalo rešenje je da ga prijave inspekciji rada.

„Pitanje koliko vam se isplati da radite kod poslodavca koji ignoriše vaše pozive da se sve podvede pod zakonske okvire”, kaže advokat. Dodaje da ukoliko radnik nije spreman da se zauzme za sebe, ne postoji neko drugi ko će zaštiti njegova prava. 

Prema Zakonu o radu ukoliko zaposleni počne sa radom, a nema potpisan ugovor, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Ukoliko inspekcija izađe na teren i zatekne neprijavljenog radnika, poslodavac će biti prinuđen da sa njim potpiše ugovor za stalno, objašnjava Milan Predojević. 

Legalizacija radnog odnosa se može tražiti i na sudu, ali je teže dokazati da je lice zaista radilo kod tuženog poslodavca. Potrebni su dokazi i svedoci kako bi se utvrdilo da je zaposleni zaista počeo da radi određenog dana. 

Ukoliko sud presudi u korist zaposlenog, kazne za pravno lice kreću se od 800.000 do 2.000.000 dinara. Preduzetnicima sledi kazna od 300.000 do 500.000 dinara. Kazna je propisana i za odgovorno lice i ona se kreće od 50.000 do 150.000 dinara. 

„Kazne su visoke i, prema mom mišljenju, nisu motivišuće za poslodavca da kalkuliše da li će nekog da zaposli na crno”, smatra Milan Predojević.  

Plata u koverti, neopterećena porezom

Prema istraživanju Ipsosa o sivoj ekonomiji, 85% zaposlenih je u 2024. godini platu primalo na tekući račun. U gotovini je platu dobijalo 7%, dok je 6% dobijao deo plate na račun, deo na ruke. 

Isplata zarade na ruke nije zakonom zabranjena, kao i delimična isplata preko računa. Izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa jeste, objašnjava advokat Milan Predojević.  

„Ako, recimo, poslodavac na račun uplati 50.000 dinara i na njega obračuna poreze i doprinose, a sa strane doda ostatak plate, to je prekršaj za koji je propisana novčana kazna”, objašnjava Predojević.  

U takvoj situaciji zaposleni može da traži obračun zarade, sud može naložiti prinudnu naplatu i nije potrebno drugo dokazivanje, jer je obračun zarade izvršna isprava. Ukoliko obračuna zarade nema, zaposleni to može prijaviti inspekciji rada, koja će poslodavcu naložiti izradu tog dokumenta, što i jeste zakonska obaveza poslodavca. 

Ukoliko poslodavac ne uplaćuje doprinose i odbija da sastavi obračun zarade, sledeći dokument koji štiti interese zaposlenog je ugovor o radu. U njemu piše iznos bruto i neto zarade. Ukoliko ni u ugovoru ne piše stvarno stanje, biće ga teže dokazati na sudu. Poslednja linija odbrane radnih prava je radnička solidarnost. 

„Ako se svi ujedine i kažu da neće da rade pod tim uslovima, protiv toga poslodavac teško da može”, veruje Predojević.