|
Getting your Trinity Audio player ready...
|
Vreme čitanja 0min
Vreme čitanja 1min
Vreme čitanja 3min
Pročitaj sve
Ustavni sud je krajem prošlog meseca privremeno obustavio primenu dela Zakona o rodnoj ravnopravnosti, samo mesec dana nakon što je počela da važi odredba o upotrebi rodno osetljivog jezika. Sporna odredba, zbog koje je došlo do ove obustave, garantuje pravo na pisanje profesija u ženskom rodu u udžbenicima, diplomama i generalno u javnom životu. Dakle, propisuje izjednačavanje gramatičkog roda sa nositeljkom titule kako, na primer, ne bi čitali da je “rekla ministar”. Borba protiv “inžinjerki” i “sutkinja” oslikava društvenu realnost odnosa prema ženskim pravima, kaže Andrijana Čović iz udruženja FemPlatz u intervju za Storyteller.
Koji je razlog povlačenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti i njegovog stavljanja pred Ustavni sud?
Andrijana Čović: Inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti su dosta pominjane u javnosti i važno je napomenuti da samo Ustavni sud može da utvrdi da li su pojedine odredbe u skladu sa Ustavom. U inicijativi iz 2021. povodom koje je pokrenut postupak se navodi da „opštim, nejasnim i nedefinisanim pojmovima rod i rodno senzitivni jezik …stvoriće se pravni haos…“. Pravi razlog možemo samo da pretpostavimo, da je u pitanju umanjivanje prava žena i podsticanje negativnih rodnih stereotipa koji podržavaju samo tradicionalnu ulogu žene kao majke i domaćice i osuđuju bilo kakav drugi angažnam i priliku žene sa se osnaži i ostvari. Jake tradicionalne, konzervativne struje koje podstiču rodne stereotipe i emancipaciju žena smatraju negaitvnim trendom konstantno napadaju ženska ljudska prava.Suprotno pisanju tabloidnih medija i komentara na društvenim mrežama, u zakonu nije propisana kazna za pojedinke i pojedince koji ne koriste rodno osetljivi jezik, već samo za državne organe. Mediji su u obavezi da koriste rodno seznibilisani jezik ali za njih ne postoji kazna.
Kome smeta Zakon o rodnoj ravnopravnosti takav kakav jeste?
Andrijana Čović: Sudeći po reagovanjima i aktivnostima, smeta mnogima, od Srpske pravoslave crkve, preko pojedinih političara/ki do Zaštitnika građana. Ono što bi moglo biti zajedničko za sve je to da ne veruju u ravnopravnost, dostojanstvo i zabranu diskriminacije i da se trude da ga predstave kao neustavan, koji urušava „prave“ vrednosti.Zapravo, u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti piše da smo svi ravnopravni. On nije neustavan, već je upravo u skladu sa Ustavom, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva, garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i propisuje obavezu države da razvija politiku jednakih mogućnosti kako bi se ostvarila stvarna, suštinska ravnopravnost.
Suštinska ravnopravnost znači da imamo ne samo jednaka prava, već i jednake odgovornosti i mogućnosti za uživanje prava u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, na tržištu rada i u svim drugim oblastima. Pravo da budemo ravnomerno zastupljeni i učestvujemo u odlučivanju o pitanjima koja se svih nas tiču, kao i da imamo jednake koristi od rezultata rada. Ali i da budemo zaštićeni od svih oblika nasilja, da niko ne sme da nas uznemirava, i da je neophodno da se obezbedi ravnoteža između porodičnog i poslovnog života, čime se doprinosi unapređenju porodičnih odnosa zasnovanih na ravnopravnosti, poštovanju i solidarnosti.
Rodno osetljivi jezik samo je deo zakona, koji je izazvao najveću polemiku. Ovim zakonom, između ostalog, zabranjuje se davanje otkaza zbog trudnoće. Donosioci odluka se obavezuju da planiraju budžete koji će biti rodno izbalansirani. Prepoznaje neplaćene kućne poslove koje češće obavljaju žene. Domaćicama omogućava pravo na zdravstveno osiguranje. Zabranjuje se seksualno uznemirivanje i ucenjivanje. Podstiče se veća vidljivost postignuća osetljivih društvenih grupa u udžebnicima.
S obzirom na to da ovaj zakon, osim rodno osetljivog jezika, jemči zabranu diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja, ali i rodno odgovorno budžetiranje i druge politike jednakih mogućnosti, da li smo trenutno bez pravnih sredstava koji garantuju ova prava?
Andrijana Čović: Na osnovu raspoloživih informacija nije jasna intencija odluke Ustavnog suda, pre svega jer ona nije javno dostupna. Za sada je javnosti je na raspolaganju samo saopštenje Ustavnog suda u kome se navodi da je Sud obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba zakona. Treba napomenuti da je u procesu usvajanja zakona, obrazloženje sadržalo i razloge za usvajanje, kao što je usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU, time i ravnopravnost žena i muškaraca.Kada su u pitanju prava garantovana ovim zakonom, on predviđa da mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti podrazumevaju stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravan tretman žena i muškaraca u oblasti rada, zapošljavanja i samozapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, informaciono-komunikacionih tehnologija i informacionog društva, odbrane i bezbednosti, saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine, kulture, javnog informisanja, sporta, u organima upravljanja i nadzora i njihovim telima, političkog delovanja i javnih poslova, seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, pristupa robi i uslugama, kao i suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Ovo svakako znači umanjivanje dostignutog nivoa prava žena i sužavanje prostora za delovanje, te je važno shvatiti da ovaj zakon garantuje suštinsku ravnopravnost koja je garantovana Ustavom.
Šta je cilj rodno osetljivog jezika?
Andrijana Čović: Rodno osetljiv jezik promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo je kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, kako kaže i sam zakon. Srpski jezik je rodno osetljiv jezik jer poseduje gramatičke oblike i izraze koji ga čine rodno osetljivim. Rodno osetljiv srpski jezik postoji vekovima o čemu svedoče brojni spisi. On sa jedne strane utiče na veću vidljivost žena u svim sferama života, posebno u onim u kojima su žene manje zastupljene, ali i je i mehanizam eliminacije rodno zasnovane diskriminacije.Zašto u srpskom društvu vlada tolika netrpeljivost prema psihološkinjama, biološkinjama, sutkinjama i direktoricama?
Andrijana Čović: Jezik je društveno uslovljen, a upotreba rodno senzitivnog jezika je jedan od preduslova ravnopravnosti i pokazatelj modernog, demokratskog i tolerantnog društva. U ovom zakonu piše da žene imaju pravo da ih oslovljavaju u ženskom rodu, da budu to što jesu, psihološkinje, doktorke, inženjerke, profesorke, ministarke, isto kao i frizerke, čistačice, kuvarice i vaspitačice. Ovaj zakon potvrđuje da su žene i muškarci ravnopravni i jednako vredni. Netrpeljivost prema rodno senzitivnom jeziku pokazuje društvenu realnost i stav prema ženama i ženskim ljudskim pravima.Ustavni sud privremeno je krajem juna obustavio primenu dela Zakona o rodnoj ravnopravnosti, posebno odredbe o rodno osetljivom jeziku. Iako zakon nema kaznene odredbe za pojedince, izazvao je kontroverze i kritike.
Zakon je osmišljen da promoviše ravnopravnost žena i muškaraca, ali neki ga vide kao pretnju tradicionalnim vrednostima. Obustava primene zakona postavlja pitanja o budućnosti rodne ravnopravnosti u Srbiji.
*Ovaj tekst je rezultat saradnje čoveka i mašine. Originalni intervju (najduža forma) je obrađen uz pomoć AI alata Gemini radi poboljšanja čitljivosti i jasnoće.
Ustavni sud je krajem juna privremeno obustavio primenu dela Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji se odnosi na upotrebu rodno osetljivog jezika. Ova odredba garantuje pravo na upotrebu ženskog roda za profesije u javnom životu. Iako zakon ne propisuje kazne za pojedince, izazvao je kritike i kontroverze, posebno od strane Srpske pravoslavne crkve, nekih političara i Zaštitnika građana. Zakon je osmišljen da promoviše ravnopravnost žena i muškaraca, ali neki ga vide kao pretnju tradicionalnim vrednostima.
Obustava primene zakona postavlja pitanja o budućnosti rodne ravnopravnosti u Srbiji. Da li će zakon biti proglašen neustavnim? Hoće li se naći kompromisno rešenje? Ova pitanja ostaju otvorena i zahtevaju dalju raspravu i dijalog u društvu.
Međutim, važno je napomenuti da Zakon o rodnoj ravnopravnosti nije samo o jeziku. On se bavi širokim spektrom pitanja koja se tiču ravnopravnosti žena i muškaraca, kao što su jednake mogućnosti u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu i politici. Zakon takođe prepoznaje i vrednuje neplaćeni rad žena u domaćinstvu i negu, što je važan korak ka pravednijem društvu.
Obustava primene dela zakona ne znači da su ova pitanja nestala. Ona su i dalje prisutna u našem društvu i zahtevaju našu pažnju i angažman. Borba za rodnu ravnopravnost je dugotrajan proces koji zahteva promene na svim nivoima društva, od zakonodavstva do kulture i svesti pojedinaca.
*Ovaj tekst je rezultat saradnje čoveka i mašine. Originalni intervju (najduža forma) je obrađen uz pomoć AI alata Gemini radi poboljšanja čitljivosti i jasnoće.
Ustavni sud je krajem juna privremeno obustavio primenu dela Zakona o rodnoj ravnopravnosti, posebno odredbe o rodno osetljivom jeziku, samo mesec dana nakon što je stupila na snagu. Ova odredba garantuje pravo na upotrebu ženskog roda za profesije u javnom životu, na primer, "ministarka" umesto "ministar". Iako zakon ne propisuje kazne za pojedince koji ne koriste rodno osetljivi jezik, izazvao je brojne kontroverze i kritike.
Kritičari zakona, uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu, neke političare i Zaštitnika građana, smatraju da on ugrožava tradicionalne vrednosti i da je neustavan. Međutim, zagovornici zakona ističu da je on u skladu sa Ustavom, koji zabranjuje diskriminaciju i garantuje ravnopravnost žena i muškaraca.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti ima za cilj da promoviše ravnopravnost žena i muškaraca u svim sferama života, uključujući obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo i politiku. Osim rodno osetljivog jezika, zakon garantuje i druga prava, kao što su zabrana diskriminacije na osnovu trudnoće, rodno odgovorno budžetiranje i zaštita od rodno zasnovanog nasilja.
Obustava primene dela zakona postavlja pitanja o budućnosti rodne ravnopravnosti u Srbiji. Da li će zakon biti proglašen neustavnim? Hoće li se naći kompromisno rešenje? Ova pitanja ostaju otvorena i zahtevaju dalju raspravu i dijalog u društvu.
"Važno je shvatiti da ovaj zakon garantuje suštinsku ravnopravnost koja je garantovana Ustavom," izjavila je Andrijana Čović iz udruženja FemPlatz. "On nije neustavan, već je upravo u skladu sa Ustavom, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva, garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i propisuje obavezu države da razvija politiku jednakih mogućnosti kako bi se ostvarila stvarna, suštinska ravnopravnost."
Čović takođe naglašava važnost rodno osetljivog jezika kao sredstva za promovisanje ravnopravnosti žena i muškaraca. "Rodno osetljiv jezik promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo je kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti," kaže ona. "On sa jedne strane utiče na veću vidljivost žena u svim sferama života, posebno u onim u kojima su žene manje zastupljene, ali i je i mehanizam eliminacije rodno zasnovane diskriminacije."
Važno je istaći da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti rezultat dugogodišnjeg zalaganja organizacija civilnog društva i pojedinaca/ki koji se bore za prava žena. Ovaj zakon je važan korak ka stvaranju društva u kojem će žene i muškarci imati jednake mogućnosti i prava.
Iako je obustava primene dela zakona razočaravajuća, ona ne znači kraj borbe za rodnu ravnopravnost. Naprotiv, ona nas podseća da je put ka ravnopravnosti dug i zahtevan i da zahteva stalno zalaganje i angažman svih članova društva. Ovaj trenutak može biti prilika za još dublji dijalog i razumevanje različitih perspektiva, što je ključno za izgradnju pravednijeg i ravnopravnijeg društva.
*Ovaj tekst je rezultat saradnje čoveka i mašine. Originalni intervju (najduža forma) je obrađen uz pomoć AI alata Gemini radi poboljšanja čitljivosti i jasnoće.
Pridaj komentár & Dodaj komentar