Ustavni sud je krajem prošlog meseca privremeno obustavio primenu dela Zakona o rodnoj ravnopravnosti, samo mesec dana nakon što je počela da važi odredba o upotrebi rodno osetljivog jezika.  Sporna odredba, zbog koje je došlo do ove obustave, garantuje pravo na pisanje profesija u ženskom rodu u udžbenicima, diplomama i generalno u javnom životu. Dakle, propisuje izjednačavanje gramatičkog roda sa nositeljkom titule kako, na primer, ne bi čitali da je “rekla ministar”. Borba protiv “inžinjerki” i “sutkinja” oslikava društvenu realnost odnosa prema ženskim pravima, kaže Andrijana Čović iz udruženja FemPlatz u intervju za Storyteller.

Koji je razlog povlačenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti i njegovog stavljanja pred Ustavni sud?

 Andrijana Čović:  Inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti su dosta pominjane u javnosti i važno je napomenuti da samo Ustavni sud može da utvrdi da li su pojedine odredbe u skladu sa Ustavom. U inicijativi iz 2021. povodom koje je pokrenut postupak se navodi da “opštim, nejasnim i nedefinisanim pojmovima rod i rodno senzitivni jezik …stvoriće se pravni haos…”. Pravi razlog možemo samo da pretpostavimo, da je u pitanju umanjivanje prava žena i podsticanje negativnih rodnih stereotipa koji podržavaju samo tradicionalnu ulogu žene kao majke i domaćice i osuđuju bilo kakav drugi angažnam i priliku žene sa se osnaži i ostvari. Jake tradicionalne, konzervativne struje koje podstiču rodne stereotipe i emancipaciju žena smatraju negaitvnim trendom konstantno napadaju ženska ljudska prava.

Suprotno pisanju tabloidnih medija i komentara na društvenim mrežama, u zakonu nije propisana kazna za pojedinke i pojedince koji ne koriste rodno osetljivi jezik, već samo za državne organe. Mediji su u obavezi da koriste rodno seznibilisani jezik ali za njih ne postoji kazna. 

Kome smeta Zakon o rodnoj ravnopravnosti takav kakav jeste?

 Andrijana Čović:  Sudeći po reagovanjima i aktivnostima, smeta mnogima, od Srpske pravoslave crkve, preko pojedinih političara/ki do Zaštitnika građana. Ono što bi moglo biti zajedničko za sve je to da ne veruju u ravnopravnost, dostojanstvo i zabranu diskriminacije i da se trude da ga predstave kao neustavan, koji urušava “prave” vrednosti. 

Zapravo, u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti piše da smo svi ravnopravni. On nije neustavan, već je upravo u skladu sa Ustavom, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva, garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i propisuje obavezu države da razvija politiku jednakih mogućnosti kako bi se ostvarila stvarna, suštinska ravnopravnost. 

Suštinska ravnopravnost znači da imamo ne samo jednaka prava, već i jednake odgovornosti i mogućnosti za uživanje prava u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, na tržištu rada i u svim drugim oblastima. Pravo da budemo ravnomerno zastupljeni i učestvujemo u odlučivanju o pitanjima koja se svih nas tiču, kao i da imamo jednake koristi od rezultata rada. Ali i da budemo zaštićeni od svih oblika nasilja, da niko ne sme da nas uznemirava, i da je neophodno da se obezbedi ravnoteža između porodičnog i poslovnog života, čime se doprinosi unapređenju porodičnih odnosa zasnovanih na ravnopravnosti, poštovanju i solidarnosti.

Rodno osetljivi jezik samo je deo zakona, koji je izazvao najveću polemiku. Ovim zakonom, između ostalog, zabranjuje se davanje otkaza zbog trudnoće. Donosioci odluka se obavezuju da planiraju budžete koji će biti rodno izbalansirani. Prepoznaje neplaćene kućne poslove koje češće obavljaju žene. Domaćicama omogućava pravo na zdravstveno osiguranje. Zabranjuje se seksualno uznemirivanje i ucenjivanje. Podstiče se veća vidljivost postignuća osetljivih društvenih grupa u udžebnicima. 

S obzirom na to da ovaj zakon, osim rodno osetljivog jezika, jemči zabranu diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja, ali i rodno odgovorno budžetiranje i druge politike jednakih mogućnosti,  da li smo trenutno bez pravnih sredstava koji garantuju ova prava?

 Andrijana Čović:  Na osnovu raspoloživih informacija nije jasna intencija odluke Ustavnog suda, pre svega jer ona nije javno dostupna. Za sada je javnosti je na raspolaganju samo saopštenje Ustavnog suda u kome se navodi da je Sud obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba zakona. Treba napomenuti da je u procesu usvajanja zakona, obrazloženje sadržalo i razloge za usvajanje, kao što je usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU, time i ravnopravnost žena i muškaraca. 

Kada su u pitanju prava garantovana ovim zakonom, on predviđa da mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti podrazumevaju stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravan tretman žena i muškaraca u oblasti rada, zapošljavanja i samozapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, informaciono-komunikacionih tehnologija i informacionog društva, odbrane i bezbednosti, saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine, kulture, javnog informisanja, sporta, u organima upravljanja i nadzora i njihovim telima, političkog delovanja i javnih poslova, seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, pristupa robi i uslugama, kao i suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Ovo svakako znači umanjivanje dostignutog nivoa prava žena i sužavanje prostora za delovanje, te je važno shvatiti da ovaj zakon garantuje suštinsku ravnopravnost koja je garantovana Ustavom.

Šta je cilj rodno osetljivog jezika? 

 Andrijana Čović:  Rodno osetljiv jezik promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo je kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, kako kaže i sam zakon. Srpski jezik je rodno osetljiv jezik jer poseduje gramatičke oblike i izraze koji ga čine rodno osetljivim. Rodno osetljiv srpski jezik postoji vekovima o čemu svedoče brojni spisi. On sa jedne strane utiče na veću vidljivost žena u svim sferama života, posebno u onim u kojima su žene manje zastupljene, ali i je i mehanizam eliminacije rodno zasnovane diskriminacije.

Zašto u srpskom društvu vlada tolika netrpeljivost prema psihološkinjama, biološkinjama, sutkinjama i direktoricama?

 Andrijana Čović:  Jezik je društveno uslovljen, a upotreba rodno senzitivnog jezika je jedan od preduslova ravnopravnosti i pokazatelj modernog, demokratskog i tolerantnog društva. U ovom zakonu piše da žene imaju pravo da ih oslovljavaju u ženskom rodu, da budu to što jesu, psihološkinje, doktorke, inženjerke, profesorke, ministarke, isto kao i frizerke, čistačice, kuvarice i vaspitačice. Ovaj zakon potvrđuje da su žene i muškarci ravnopravni i jednako vredni. Netrpeljivost prema rodno senzitivnom jeziku pokazuje društvenu realnost i stav prema ženama i ženskim ljudskim pravima.