Dva dana nakon lokalnih izbora i sada već poznatih i priznatih rezultata, novi događaji bacaju senku na nedeljna dešavanja. Uprava kriminalističke policije jutros je ušla u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu i novim presedanom je pažnja javnosti skrenuta sa brojnih nepravilnosti koje su kontrolori i posmatračke misije zabeležile na biračkim mestima. Razbijene glave, napadi, sukobi i (ne)reagovanje policije obeležili su glasanje za odbornike lokalnih skupština. Ono što se u nedelju dešavalo samo se uslovno može nazvati izborima, smatra Rodoljub Šabić, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja. 

„S obzirom na batine, krvave glave, ulične skukobe i odsustvo reakcije policije, to je više asociralo na dešavanja u tek oslobođenoj postkolonijalnoj afričkoj državi u kojoj traju sukobi zavađenih plemena, a ne na izbore u jednoj evropskoj državi koja pretenduje da bude članica Evropske unije” – ocenjuje Rodoljub Šabić za Storyteller. 

Navodi primer nedavno održanih parlamentarnih izbora u Sloveniji, većih i važnijih od lokalnih u Srbiji, a koji su protekli bez ikakvih incidenata, iako pri vrlo neizvesnom rezultatu. Još jedan, kako kaže, nezabeležen slučaj u svetu je da predsednik države saopštava rezultate lokalnih izbora, a to niti je primereno da radi, niti je u njegovoj nadležnosti. 

Šabić ocenjuje da uprkos rezultatima i proglašenoj pobedi u svih deset opština, kola vlasti nezaustavljivo klize nizbrdo. Smatra da ovu tvrdnju potkrepljuje upotreba svih kadrovskih i drugih resursa da bi se obezbedila pobeda na izborima u malim sredinama. 

„Tu je i činjenica da su nastupili sa jednom listom koja je dosta kontroverzna. Na listi je bilo ime čoveka koji niti je kandidat za neku funkciju u bilo kojoj lokalnoj upravi i koji nije čak ni predsednik stranke koja izlazi na izbore. Takođe, stranka se uopšte ne pominje, imali ste ime jednog čoveka i nekakvu porodicu” – dodaje Šabić. 

U proteklih četrnaest godina parlamentarni izbori, vanredni i redovni, održavali su se na svake dve godine. Režimu, kaže Rodoljub Šabić, nije bio problem da raspiše izbore kada god je trebalo potvrditi vlast i pokazati nadmoć. Ističe i da to što već godinu dana ne izlazi u susret zahtevima pobunjenog dela društva mora da bude pokazatelj da je vlast potpuno svesna gubitka podrške i zato ne smeju da dozvole da izgube nijednu opštinu plašeći se lančane reakcije. 

Nedavno je objavljeno da, prema Bertelsmanovom indeksu transformacije, Srbija više nije demokratija, već se nalazi u grupi država kojima vladaju autokrate. Demokratija i ne može da bude bez smenjivosti vlasti, kaže Rodoljub Šabić. 

„U demokratskom društvu smenjivost vlasti nije mogućnost, već standard. Pravim paralelu: Vinston Čerčil je vodio Britaniju kroz krvav Drugi svetski rat. Nakon toga, odlazi sa vlasti, jer je izgubio izbore. Helmut Kol je ujedinio Nemačku bez ispaljenog metka, ali je mirno otišao sa vlasti kada je izgubio izbore” – ističe naš sagovornik strahujući da vlast u Srbiji neće prihvatiti nijednu mogućnost mirne tranzicije i odlaska sa vlasti. 

Dešavanja na nedeljnim izborima samo su još jedan od mnogobrojnih primera kada je izostala adekvatna reakcija nadležnih institucija. U takvim uslovima, nema pravog odgovora na pitanje kako zaštiti građanska prava. Rodoljub Šabić smatra da je javnost krajnja linija odbrane. Solidarnost i jedinstvo još su jedan mehanizam koji treba koristiti u situaciji kada se ne može računati da poštovanje zakona druge strane, kaže Šabić. 

„Ono u šta sam potpuno siguran da bi pobeda na parlamentarnim izborima bila potpuno izvesna ukoliko bi se našle snage da se potpuno eliminišu sukobi i podele između studenata i opozicije. U odnosu na to sekundarno je pitanje da li će se na izbore ići u jednoj ili dve kolone” – navodi bivši poverenik za informacije od javnog značaja.

Ove godine izbori za nacionalne savete – tema o kojoj se ne govori

U iščekivanju raspisivanja parlamentarnih izbora, kreću pripreme za jedne koji će se sigurno održati ove godine. To su izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina u Srbiji, koji, čini se, malo koga interesuju, pa čak ni one kojih se direktno tiču. Kao razlog Rodoljub Šabić navodi stvarnu ulogu koju manjinski nacionalni saveti imaju, a koja se umnogome razlikuje od one predviđene zakonom.

Nacionalni saveti treba da zastupaju interese svoje manjine u kulturi, obrazovanju, informisanju i službenoj upotrebi jezika. Predstavljaju određenu vrstu nacionalne samouprave, ali u Srbiji već dugo ne deluju tako, kaže Šabić. 

„Nacionalni saveti ili su potpuno marginalizovani ili faktički postoje samo simbolično kao sinekure za odgovarajuće pojedince ili mogu da odigraju ulogu za ostvarivanje politikantskih ciljeva, kao što je to bio slučaj sa Regulatornim telom za elektronske medije” – dodaje on. 

Ovakvom položaju nacionalnih saveta doprinosi i odnos vlasti prema nacionalnim zajednicama. Šabić navodi primer izjave potpredsednika Skupštine Vojvodine Nemanje Zavišića u kojoj je na veoma uvredljiv način govorio Hrvatima, jednoj od nacionalnih zajednica u Srbiji. 

„Setim se Frojda i njegove rečenice da je prvi znak gluposti potpuno odsustvo stida. Ustav Srbije kaže da je Srbija država srpskog naroda, ali i svih njenih građana. Svaki građanin, nevezano za pripadnost, mora da bude jednako tretiran, kao ravnopravan” – zaključuje Rodoljub Šabić.