Subotnje jutro već prelazi u podne, a sunce u zenitu prži novosadski beton, pa prolaznici užurbano hodaju pored crkve Imena Marijinog. Međutim, sa sporedne strane ove crkve, u delu poznatom kao Katolička porta, više desetina odraslih i dece ne mare za vreme i visoke temperature. Uskim prolazom ne može da se pođe od gužve. Zidine crkve prave hlad, pa je lakše pročitati beleške zapisane u telefonima i sveskama ili odštampane na listu papira.
„Imate li Kolumbiju tri, Obalu Slonovače deset, Španiju šest” – odjekuju glasovi omanjim trgom. Zvuči kao da pričaju u šiframa, ali se svi razumeju. Dok odrasli u rukama drže spisak i olovku, deca listaju sličice fubalera tražeći onu čiji broj se nalazi na spisku. Atmosfera je slična svake subote i nedelje, jer su to dani kada kolekcionari dolaze u Katoličku portu da razmene duplikate i pronađu sličicu koja im nedostaje.
Popularna menjaža u Novom Sadu ima decenijsku istoriju, a aktuelna je posebno u vreme velikih sportskih takmičenja, kakvo je trenutno Svetsko prvenstvo u fudbalu. Aktuelni Panini album „FIFA World Cup 2026″ objavljen je početkom aprila i sadrži rekordnih 980 polja za sličice.
„Menjaš ili prodaješ, treba mi Australija dva” – menjanje počinje bez mnogo upoznavanja i reči, a završava se jednostavnim „treba mi, ne treba mi”.
Na menjažu dolaze cele porodice i popunjavanje albuma je aktivnost u kojoj svi imaju svoja zaduženja. Sličice u rukama drže i deca predškolskog uzrasta, ali i penzioneri. Roditelji kažu da skupljaju uglavnom zbog dece, ali ne odustaju čak ni onda kada deca izgube interesovanje.
„Skupljali smo i prethodni FIFA album. Do tada nisam znao da ova menjaža postoji i baš sam se iznenadio. Nisam znao ni kako funkcioniše, prvi put sam došao sa albumom, pa čitao iz albuma. Nisam znao da nam treba spisak. Sada smo već profi” – kaže jedan tata čiji sin i ćerka trčkaraju po trgu dok on sa suprugom traži sliku fudbalera koja im nedostaje.
Dvanaestogodišnji Tadija je došao sa tatom. Ovaj album, kaže, popunjava zato što će ovo Svetsko prvenstvo biti poslednje na kojem će igrati veliki igrači poput Kristijana Ronalda i Mesija i želi da ima sličice sa njihovim likom.
„Skupljao sam i prethodna dva albuma koja sam i popunio, pa ih čuvam. Fali mi još 180 sličica. Razmenjujem i sa drugarima. Omiljeni igrač na ovom prvenstvu mi je Mbape, a od reprezentacija navijam za Bosnu i Hercegovinu” – u jednom dahu izgovara Tadija. Ispomoć mu je tata koji kaže da trenutno ne radi i sada mu je jedina obaveza da pronalazi sličice koje nedostaju.
Ipak, najorganizovanije i najposvećenije su mame. Jedna od njih sa ispisanim spiskom sedi na betonu. Za zamenu ima veliki broj duplikata. Kroz smeh kaže da za decu ništa nije teško, pa ni da za zadovoljstvo sina subotom menja sličice.
„Prošle subote smo pronašli sedamdeset sličica koje su nam falile. Veće je zadovoljstvo kada se sličica nađe u kesici koju kupimo, ali sada je potraga za sličicama kao lov na zeleni dijamant i ova menjaža je stvarno spas” – kaže ova mama.
Povremeno se iz gužve čuje i uzvik oduševljenja kada se konačno pronađe sličica koja se dugo tražila. Kada u albumu ostane prazno tek nekoliko mesta, jako je teško pronaći baš onu koja fali, kaže dvadesettrogodišnji Marko. Sličice i albume skuplja još od Svetskog prvenstva 2006. godine.
„Ja ređe dolazim na menjaže, ali je tata redovan. On i dalje sve skuplja i prati više od mene” – dodaje Marko.
Na stepenicama kod sporednih vrata crkve Imena Marijinog postavljen je mali sto i na kartonu ispisano „menjaža sličica”. U kartonskoj kutiji, sličice su pažljivo posložene po državama i stariji čovek lako pronalazi broj za koji ga pitaju deca i roditelji. Za sebe kaže da je najveći kolekcionar u Evropi. Počeo je da skuplja još u detinjstvu, ali samo svetska i evropska prvenstva. U ponudi ima i sličice sa prethodnih prvenstava, ali to ljudi retko traže, jer ne znaju vrednost, kaže on.
„Kako godine prolaze, vrednost raste. Album od pre dvadeset godina vredi deset hiljada evra. Da bi vredila, sličica mora da bude vakumirana, tako i album. Sličice se ne lepe u album. Rezultat utakmice se piše na papir i to se, takođe, stavi u album, a ne da se piše u album” – objašnjava ovaj kolekcionar.
Sa svakog takmičenja ima po nekoliko albuma sa sličicama i svi oni, kaže, imaju vrednost. Zato ovo čime se bavi ne opisuje samo kao ljubav i hobi već i kao izvor zarade.
Albume i sličice štampa italijansko preduzeće Panini, osnovano početkom šezdesetih godina prošlog veka. Novi album ima čak 112 stranica, jer ovo prvi put da na Svetskom prvenstvu u fudbalu učestvuje čak 48 reprezentacija. Album je objavljen pre konačnih sastava timova i zato se uprodaji nalazi i dopunski set sa još 120 sličica fudbalera koji su u reprezentacije uvršteni u poslednji čas.
U poslednje vreme potraga za sličicama zaista izgleda kao potraga za blagom. Nestašica je već desetak dana, kaže Goran, trgovac u jednoj od trafika u centru Novog Sada.
„Čak i kada dođu, brzo se prodaju. U kesici ima sedam sličica, jedna kesica košta 150 dinara. Obično kupuju po desetak kesica, nije tako često da kupe celu kutiju” – govori Goran. U tom trenutku dečak sa ulice pita da li ima sličica. Goran odmahuje glavom, moraće, kaže, da sledi primer kolege iz Beograda čija je fotografija nedavno preplavila društvene mreže, jer je na čelu zalepio papir na kojem piše „nema sličica”.
