U radnjama trgovinskog lanca „Univerexport” već nekoliko dana traje akcija na određene proizvode. Ispod kafe, grickalica, hrane za životinje, suhomesnatih i drugih proizvoda stoji upečatljiva, u zeleno obojena nalepnica na kojoj piše „akcija”. Ispod je precrtana stara cena, a pored je nova, koja se od prethodne razlikuje za samo jedan dinara, pa na primer instant kafa koja je koštala 144,99 dinara sada je 143,99 dinara.
Kako piše na etiketi akcija je počela 21. juna i trajaće do 5. jula. Ovo sniženje primetila je i Nataša Kinik iz Bačkog Petrovca. Tokom uobičajene jutarnje kupovine, kaže, pažljivije je nego obično obratila pažnju na cene proizvoda koji su na sniženjima. Često, dodaje, samo stavi proizvod u korpu i ne poredi redovnu i akcijsku cenu.
„Primetila sam da je veliki broj proizvoda označen upadljivim zelenim akcijskim etiketama, a popust je iznosio svega jedan dinar. To nije akcija već marketinški trik koji stvara privid velike uštede” – kaže Nataša.
Ona smatra da ovakve akcije u zabludu mogu da dovedu sve potrošače, a posebno starije građane. Zbog upečatljivo istaknutih etiketa sa akcijama i sitno ispisanih cena nije uvek lako proveriti stvarnu razliku u ceni. Na to se i računa, dodaje Nataša.
„Veruje se da će boja, oznaka i poruka privući pažnuju više nego sam iznos popusta. To je veoma obmanjujuća praksa” – navodi ona.
Krajnje je vreme, smatra, da se ova praksa zaustavi i zakonom uredi način označanja akcijskih cena. Ako je prozivod snižen za jedan dinar, to ne bi smelo da se promoviše na isti način kao stvaran popust koji kupcu zaista i donosi uštetu, kaže Nataša Kinik.
„Potrošači zaslužuju transparentne informacije, a ne marketinške trikove koji stvaraju lažni utisak da će uštedeti” – ističe Nataša.
Obilaskom nekoliko radnji „Univerexporta” u Novom Sadu utvrdili smo da je i u njima u toku akcija koja nije vremenski ograničena, a sniženje za određene proizvode se kreće od jednog do pet dinara.
Zakon o trgovini i Zakon o zaštiti potrošača ne propisuju koliko treba da iznosi minimalni popust. Samim tim ukoliko je neki proizvod snižen za jedan dinar, trgovinski lanci ne krše nijedan zakonski propis, kaže Žana Karavezić Krbanjević, pravna savetnica u Udruženju za zaštitu potrošača „Prosperitet”.
„Problem može biti ako se taj, rekla bih, simboličan popust predstavlja kao veliko sniženje. Znamo kako oni ističu akcije da budu vidljive, i ako na osnovu toga prosečan potrošač stekne utisak da ostvaruje značajnu uštetu, moglo bi se postaviti pitanje obmanjujuće poslovne prakse” – navodi Žana Karavezić Krbanjević.
Obmanjujuća poslovna praksa ili samo poštovanje zakona?
Ukoliko potrošači smatraju da su promotivnim isticanjem akcija na policama prodavnica dovedeni u zabludu, imaju mogućnost da podnesu prijavu Tržišnoj inspekciji, koja bi trebalo da proceni da li ima elemenata obmanjujuće poslovne prakse.
Ova oblast dodatno je regulisana i Zakonom o trgovini koji zabranjuje trgovcima da veštački podignu cenu neposredno pre akcije, a zatim prikažu veliki popust koji nije stvaran. Ukoliko je već postojalo sniženje na određeni proizvod, mora da bude naznačena najniža cena koju je taj proizvod imao u proteklih trideset dana.
Redakcija portala Storyteller uputila je i mejl na adresu trgovinskog lanca„Univerexport” u čijim radnjama su zableležena ova sniženja. U odgovoru koji smo dobili navedeno je da cene akcijskih artikala prikazuju u skladu sa zakonom i da tokom sniženja iskazuju najnižu cenu po kojoj je proizvod bio u prodaji u prethodnih trideset dana, a ne njegovu redovnu cenu.
„To znači da će, ukoliko je proizvod bio na akciji pre dvadeset pet dana, kao prethodna cena biti prikazana upravo ta akcijska cena, a ne njegova redovna cena. Zbog toga razlika između prethodne i aktuelne akcijske cene ponekad može biti vrlo mala. To znači da je proizvod već bio na sniženju u prethodnih trideset dana, a sada je ponuđen po još nižoj ceni” – navodi se u saopštenju.
Inače, ova obaveza trgovaca da prilikom sniženja kao prethodnu cenu prikazuju najnižu koju je proizvod imao u proteklih trideset dana, novina je u Zakonu o trgovini i primenjuje se od maja ove godine. U Univerexportu dodaju da ovo pravilo još nije poznato svim potrošačima i da se trude da pruže što jasnija objašnjenja i otklone sve eventualne nedoumice.
U avgustu bi trebalo da počne primena novog Zakona o zaštiti potrošača. Međutim, ni u njemu nije propisan minimalni iznos sniženja, dodaje pravna savetnica Udruženja potrošača „Prosperitet”.
„On znatno strože uređuje zabranu obmanjujuće poslovne prakse. Po novom zakonu nije presudno samo da li je cena formalno niža, već i da li način predstavljanja akcije kod potrošača stvara utisak značajne pogodnosti, koji ne postoji” – kaže Žana Karavezić Krbanjević.
Karavezić Krbanjević kaže da im se građani nisu javljali zbog sniženja od jednog dinara, ali su česte pritužbe penzionera koji popuste na koje imaju pravo ne mogu da ostvare na brzim kasama u supermarketima. Ovo se, navode iz Udruženja za zaštitu potrošača „Prosperitet” može, posmatrati kao vid diskriminacije.
