Decembra 2021. godine Dragana Arsić, ekološka aktivistkinja pokreta „Odbranimo šume Fruške gore” dobila je prvu od, kako će ispostaviti, pet tužbi koje je protiv nje podneo bračni par Petrić, vlasnici građevinske firme „Galens Invest” iz Novog Sada.
Tužgama je prethodio protest na Fruškoj gori koji je ovaj pokret organizovao nekoliko meseci ranije i na kojem su aktivisti presekli ogradu koju su, kako su tada naveli, vlasnici Galensa nezakonito postavili oko svog turističkog kompleksa u izgradnji. Oko lokaliteta Kesten na Fruškog gori postavili su ogradu dugu više kilometara i time zatvorili javni planinarski put.
„Od tih pet tužbi, dve su bile kolektivne, protiv nas četvoro, a tri su bile samo protiv mene. Za nadoknadu materijalne štete, za presečenu žicu i katanac tražili su ukupno 400 000 dinara. U krivičnoj tužbi koju su podneli protiv mene tražili su milion dinara i godinu dana zatvora” – kaže Dragana Arsić koja je za sedamnaest meseci, koliko su trajala suđenja po ovim tužbama, čak 27 puta bila na ročištima.
Epilog podnetih tužbi protiv Dragane Arsić je izrečena jedna novčana kazna, jer je vlasnika građevinske firme „Galens Invest” nazvala tajkunom, dok je za tri tužbe dobila oslobađajuću presudu, a za još jednu se čeka drugostepena odluka.
Za ovo iskustvo kaže da je bilo i fizički i psihički iscrpljujuće. Međutim, čim je dobila tužbe, bilo joj je, kaže, jasno da cilj nije pravda i zadovoljenje materijalne štete i narušenog ugleda, kako je u tužbi navedeno, već zastrašivanje i pokušaj da se zaustavi njeno dalje delovanje.
„Mi smo već ranije protiv njih podnosili prijave i stavili smo reflektor na sve nezakonite radnje. Naravno da nas ovim nisu zaustavili. Mi smo nastavili svoje borbe za šume i protiv svih vidova uzurpacije” – dodaje Arsić.
Ona je jedna od većeg broja aktivista i aktivistkinja, organizacija, novinara i novinarki koji su se godinama unazad našli na meti SLAPP tužbi. Prema izveštaju koji je Koalicija za borbu protiv SLAPP tužbi u Evropi podnela početkom ove godine, Srbija se nalazi na trećem mestu po broju novozabeleženih tužbi. Međutim, treba imati na umu da se ovaj izveštaj odnosi na 2024. godinu kada je zabeleženo trinaest ovakvh slučajeva.
Broj novih slučajeva raste, a u poslednje nepune dve godine država je, podnošenjem prijava protiv građana zbog učešća na protestima ili objava na društvenim mrežama, postala najveći slaper, kaže Alma Mustajbašić, istraživačica i programska koordinatorka u organizaciji „Građanske inicijative”. Ova organizacija deo je Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP-a koja je kreirala bazu za dokumentovanje svih tužbe koje imaju karakteristike SLAPP-a.
„Strateške tužbe protiv učešća javnosti (na eng. Strategic Lawsuit Against Public Participation – SLAPP) su tužbe koje podnosi moćnija strana, može biti finansijski ili politički moćnija, protiv slabije strane, a to su uglavnom pojedinci. Mogu biti aktivisti ili novinari, ali i obični građani zbog toga što su pisanjem ili delovanjem ukazivali na nezakonite prakse ili javno kritikovali rad funkcionera ili kompanije” – objašnjava Alma Mustajbašić.
Cilj ovih tužbi nije zaštita prava, a već kažnjavanje tužene strane zbog iznete kritike. Na taj način se, kaže Mustajbašić, guši javni interes, sloboda izražavanja i građanski aktivizam. Savet Evrope je definisao indikatore zahvaljući kojima se može prepoznati SLAPP tužba. U prvom redu, tužbeni zahtev, a najčešće se radi o novčanom iznosu, je visok i nesrazmeran, a često se traži i zakonska kazna.
Tužbu obično prati i kampanja u javnosti kojom se tužena strana diskredituje, a kao podnosilac tužbe se javlja neko ko je od ranije poznat po različitim vidovima zastrašivanja aktera u javnoj debati.
„U bazi sada imamo slučajeve zabeležene od 2021. godine. Brojka je oko 80 slučajeva, ali se baza konstantno puni novim slučajevima. Samo za ovu godinu imamo osam slučajeva koje čekaju da prođu verifikaciju pravnog tima” – kaže Mustajbašić.
Za mnoge tužbe javnost nikada i ne sazna iz različitih razloga. Nekada tužena strana ne prepozna da se radi o SLAPP tužbi ili ako se radi o manjim sredinama, takvi slučajevi i ne dobiju pažnju javnosti, ističe istraživačica Građanskih inicijativa. Rano prepoznavanje i odbacivanje ovih tužbi na sudu je otežano, jer u Srbiji pojam SLAPP tužbe nije pravno regulisan. Određenu zaštitu građani imaju posredno, kroz druge zakonske odredbe, a jedna od njih je i institut zabrane zloupotrebe procesnih prava.
„Time je stranama u postupku zabranjeno da zlouporebljava pravo ili odugovlače proces. Problem je što se to odnosi na sam tok postupka. Znači ne sprečava pokretanje postupka” – kaže Alma Mustajbašić.
Dok u domaćem zakondavstvu za građane nema zaštite od SLAPP tužbi, sudije imaju mogućnost da se rukovode i međunarodnim pravnim okvirom, kao i sudskim presudama koje je donosio Evropski sud za ljudska prava. Mustajbašić kaže da je do sada zabeležena neujednačeno postupanje sudija. Dok u nekim slučajevima prepoznaju da se radi o zlonamernim tužbama, u drugima presudama se navodi da novinari moraju biti tolerantniji prema nekome zato što je javni funkcioner, kaže ona.
„Nisu sve sudije jednako edukovane o ovoj temi, a nažalost, imajući u vidu širu društveno-političku situaciju možemo govoriti i o političkom pritisku i uticaju za pojedine slučajeve, posebno kada je reč o visokim funkcionerima” kaže Alma Mustajbašić.
Posledice SLAPP tužbi su višestruke. Visoke novčane kazne mogu u potpunosti da onemoguće rad tužene organizacije ili medija, kao i da primora pojedince da odustanu od javnog angažovanja. Obeshrabrujuće deluju na sve ostale članove društva i tako ove tužbe i postižu svoj cilj, jer guše slobodu izražavanja, građanski interes i aktivizam.
Poslednjih godina, kaže Alma Mustajbašić, primetna je veća solidarnost u društvu u slučaju kada pojedinci ili organizaciju budu osuđeni po osnovu SLAPP tužbi. Spremni su da doniranjem novca učestvuju u plaćanju kazne. Međutim, to nije trajno rešenje, već je potrebno pronaći sistemsko rešenje, smatra Mustajbašić.
