U Srbiju je stiglo rashlađenje. Nakon sedam dana izuzetno visokih temperatura ostaće zapisano da je u Beogradu izmerena najviša junska temperatura od kada se vrše meteorološka merenja. Rekord je oborila i Kikinda kao grad u kojem je tokom ovog toplotnog talasa izmerena najviša temperatura od 40 stepeni Celzijusa. Osim ovih zvaničnih podataka, za pamćenje će ostati i fotografije građana koji su na termometrima na ulicama svojih gradova beležili i temperaturu oko 50 stepeni. 

Ko god je ovih dana izgovorio da ovakvo vreme nije normalno, bio je u pravu. Istine radi, temperatura preko 35 stepeni bilo je i pre više decenije, ali su bile vrlo redak izuzetak, baš kao i topli talasi, kaže Vladimir Đurđević, profesor na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu. 

„Klima je toliko promenjena da se te promene osećaju svakodnevno. U prošlosti je bilo vrućina, ali nikada u ovom intenzitetu i učestalosti. Kod nas tokom šezdesetih, sedamdesetih godina nije bilo toplotnih talasa ili je bio eventualno jedan. Danas leto ne može da prođe bez tri-četiri toplotna talasa” – kaže Vladimir Đurđević. 

Tako će biti i ovog leta. Nakon zahlađenja koje će biti kratkog daha, temperature će opet prelaziti preko 35 stepeni. O toplotnom talasu može se govoriti onda kada više dana u nizu budu izmerene temperature koje znatno prevazilaze očekivane vrednosti za određeni period godine. Očekivane vrednosti za Srbiju u ovo doba godine su oko 30 stepeni. 

„Toplotni talas može da bude i zimi, ako su temperature iznad proseka, samo što tada to zovemo ′lepo vreme′. Kada kažu da je iznenada lepo vreme oko Božića, to je ustvari toplotni talas, samo ga ljudi ne doživljavaju tako” – objašnjava Đurđević. 

On dodaje da se ništa od ovoga ne dešava zbog kemtrejlsa, zaprašivanja iz aviona i drugih tajnih radnji svetskih moćnika, već je direktna posledica klimatskih promena za koje je odgovorno isključivo čovečanstvo. U proteklih 150 godina temperatura na zemlji se povećala za 1,3 stepena. Neko će možda i pomisliti da je to malo, ali profesor Fizičkog fakulteta ovo poredi sa temperaturom ljudskog tela, koja, ukoliko se sa normalne poveća za jedan stepen, to je već znak promene zdravstvenog stanja. 

Temperature danas manji su problem o onih koje se očekuju u decenijama koje dolaze, kaže Đurđević. Na međunarodnom planu postoje dogovori i planovi kako da se zaustave klimatske promene. Međutim, postavljeni ciljevi se ne ostvaruju, a čovečanstvo nastavlja da u vazduh emituje velike količine štetnog ugljen-dioksida. Rezultat toga biće brži porast temperature za još jedan stepen u narednih trideset godina. 

„Već sada imamo intenzivne toplotne talase. U nekim delovima planete i intenzivne padavine, dok u drugim ima manje padavina, pa dolazi do gubitka vodnih resursa. Menjaju se zone, poljoprivreda je pod sve većim pritiskom, ekosistemi se menjaju. U našem delu Evrope pojavljuju se insekti koji tu pre nisu živeli i prenose bolesti” – dodaje Vladimir Đurđević. 

Povratak na pređašnje stanje nije moguće. Klima je nepovratno promenjena i temperature do 40 stepeni su nova normalnost. Realna je opasnost da će to u budućnosti postati i one od 45 stepeni Celzijusa.

Štete od suše mere se milijardama

U novosadskom Zavodu za hitnu medicinsku pomoć tokom toplotnog talasa zabeleženo je oko 30 posto više poziva pacijenata. Osim što izazivaju zdravstvene probleme, visoke temperature utiču i na produktivnost, kaže Duška Laketa, doktorka u Hitnoj pomoći. 

„Bez obzira da li ljudi rade u klimatizovanim prostorijama, oni moraju da dođu do posla i da se kreću, a nisu svi ni u mogućnosti da imaju klimu. Smanjena je radna sposobnost, koncentracija, povećava se razdražljivost, pojavljuju se glavobolje i druge tegobe. Visoke temperature utiču na naš svakodnevni život” – dodaje Laketa, a kao posebno ugrožene izdvaja one koji rade na otvorenom. 

Na njivama je u toku žetva pšenice. Usevi moraju da se sklone u skladišta bez obzira na temperature vazduha. Na polju je ovih dana boravio i poljoprivrednik Saša Tomas i kako kaže poljoprivrednici će ove godine brojati gubitke. 

„Visoke temperature i nedostatak vlage nam je prepolovio rod pšenice. Ostale jare kulture su na ivici da prođu isto, jedino gajimo nadu da će u narednim danima biti kiše” – kaže on. 

Gubitaka i visokih troškova verovatno će biti i u drugih oblastima, a zbog rashlađivanja prostorija osetiće ih i građani kada stignu računi za struju. Pošto povratka unazad nema, rešenje je prilagođavanje celog društva na vrela leta. 

U Srbiji postoji Nacionalni plan prilagođavanja na klimatske promene, ali smo daleko od toga da se u punom obimu prilagodimo na vrela leta, kaže Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu. 

U poslednjih trideset godina u Srbiji ništa nije rađeno kako bi se privreda i društvo prilagodili klimatskim promenama. Pripremajući svoj doktorat ovo je zaključio Uroš Davidović, meteorolog i doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Bavi se ekonomijom klimatskim promena i u doktoratu koji još nije objavljen utvrdio je lineranu vezu između klimatskih promena i štete izraženih u novcu. U poslednjih trideset godina je, kaže, 70 posto nastale štete posledica visokih temperatura, a 30 posto su rezultat velikih padavina, oluja i poplava. 

„Najveći troškovi su direktan gubitak poljoprivredne vredosti. Od 2000. do 2024. godine štete od suše u Srbiji, samo u poljoprivredi, iznose 13,5 milijardi evra u današnjoj vrednosti” – kaže Uroš Davidović. 

Ovome treba dodati i gubitke koji su nastali u šumarstvu, ali i one prouzrokovane poplavom, pa bi realna procena štete u poslednjih dvadeset pet godina u samo jednoj oblasti iznosila oko 20 milijardi evra. 

Usled visokih temperatura štete trpi i energetski sistem. Tokom suša hidropotencijal se smanji i proizvodnja energije nije na planiranom niovu, pa se električna energija mora uvoziti, objašava Davidović. Navodi 2007. godinu kada je bila bila jaka suša i kada je samo u drugoj polovini jula potrošnja električne energije bila povećana za 22%, a zbog toga su usledile i restrikcije u određenim delovima zemlje. 

„Tada je zabeležen i pad produktivnosti i to specifično za sektor poljoprivrede i građevine, ali je došlo do pada privredne aktivnosti i u turizmu, trgovini, u javnim komunalnim uslugama i drugim oblastima” – navodi Uroš Davidović.

Dobar Zakon o klimatskim promenama koji ne služi ničemu

To se ponavlja sa svakim toplotnim talasom i može se sprečiti, kaže Davidović, sprovođenjem adekvatne politike, mera i instrumenta prilagođavanja na klimatske promene, ističe ovaj meteorolog. Međutim, u Srbiji to za sada ne postoji. Nema čak ni centralizovane baze u kojoj bi se nalazili podaci o štetama uzrokovanim promenom klime. Nema ni institucije koja bi beležila štetu, planirala klimatsku politiku i pratila njihovu realizaciju. 

„Nije samo pitanje šta ćemo da radimo narednih pedeset godina, već i da pratimo kakvi su efekti klimatske politike koju implementiramo i da se ona prilagođava okolnostima. Priča o štetama i klimatskim promenama je pokazatelj koliko mi nemamo institucionalni odgovor na sve što se dešava” – kaže Uroš Davidović. 

To što Srbija ima dobar Zakon o klimatskim promenama i Program prilagođavanja na izmenjenje klimatske uslove ne znači ništa, ako se ne primenjuju. A ne primenjuju se, potvrđuje meteorolog. Problem je, dodaje, što čak i u institucijama koje bi trebalo time da se bave, poput Republičkog hidrometeorološkog zavoda rade ljudi koji ne veruju u klimatske promene, a, kako kaže Davidović, Srbija ima ljude koji bi procesom prilagođavanja na klimatske promene mogli da se bave posvećeno i stručno. 

Kad već institucije ne rade, spas od suše i visokih temperatura u narednih deset godina ponudiće priroda i to u vidu ekstremno jakih padavina, sa bujičnim poplavama i novim štetama. Po sadašnjim trendovima nakon tog kratkog perioda vlaženja, nastupiće velike suše zbog koje će, smatra Uroš Davidović, Srbija izgubiti status poljoprivredne zemlje. 

„Postoji ta rečenica da Srbija nikada nije gladovala, čak ni za vreme ratova, ali postoji mogućnost da to više neće biti tako. To sada zvuči kao naučna fantastika, ali po svim klimatskim projekcijama koje sada vidimo, krećemo se ka najgorem scenariju” – upozorava Davidović. 

Prema njegovom mišljenju prvo što bi trebalo uraditi, a što bi bio pokazatelj rešenosti države da radi na prilagođavanju klimatskim promenama je izgradnja hidrokapitala, brana i rečnih korita kako bi se višak vode preusmerio u poljoprivredu. Za sve to, kaže Davidović, nije potrebno mnogo vremena, pa čak ni novca. Primer je Maroko koji je proteklih godina mnogo uradio na razvoju obnovljivih izvora energije i drugim vidovima prilagođavanja na klimatske promene. 

Novac i vreme bi se nekako i našli, stručnjake već imamo, ali ono što nedostaje kako bi se društvo i privreda u Srbiji konačno adaptirali na izmenjene vremenske prilike je vladavina prava, smatra Uroš Davidović. 

„Jedna siromašna Ruanda, koja ne može da se poredi čak ni sa Srbijom u ekonomskoj moći, po vladavini prava je na nivou evropskih država i imaju ulaganja u klimatske politike koje su vrlo uspešne. Zato kada imate vladavinu prava, vi čak ne morate ni da budete bogata država da biste krenuli u jasne politike koje će dovesti do razvoja društva” – zaključuje Uroš Davidović.

PRIKLJUČI SE VIBER GRUPI