Dok bezbrižno otvaraju internet stranice, mnogi zaboravljaju da sa svakim klikom ostavljaju digitalni trag. U pozadini, potpuno izvan njihove volje, posebni servisi prikupljaju različite podatke na osnovu kojih se korisnicima potom plasiraju sadržaji prilagođeni njihovim ranijim pretragama. U zemlji u kojoj internet svakodnevno koristi 89% građana i građanki, ti nevidljivi tragovi postali su deo svakodnevice.

Većini građana i građanki u Srbiji nije dovoljno poznata tema upotrebe i zaštite ličnih podataka prilikom korišćenja interneta, kažu istraživanja. Ne znaju koje informacije o sebi podele kada, bez prethodnog čitanja politike privatnosti ili korišćenja kolačića, kliknu na dugme “prihvati sve”. 

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

„Korisnik kada poseti sajt, samom posetom, bez obzira što se nije registrovao, nešto komentarisao, lajkovao ili na nešto kliknuo, taj sajt prikuplja podatke o njemu. To su uglavnom tehnički podaci, poput IP adrese, lokacije, rezolucije ekrana, ali čak i ti podaci mogu da dovedu do identifikacije osobe” – kaže Milica Tošić iz organizacije „Partneri Srbija”.

Prikupljanje ovih podataka je nužno i korisnici internet sadržaja ne mogu da ih odbiju. 

Međutim, pojedini sajtovi prikupljaju mnogo šire podatke na osnovu kojih „upoznaju” korisike, pa tako „znaju” gde se korisnici nalaze, sa kojeg uređaja pristupaju, šta čitaju i kupuju, koliko se zadržavaju na određenom sadržaju, kakva su im interesovanja, navike i obrasci ponašanja. 

Na osnovu svih ovih informacija pravi se digitalni profil svakog korisnika koji se koristi za ciljano oglašavanje, preporuku sadržaja ili analizu ponašanja na interentu. Nije se jednom desilo da samo klik na fotograiju nekog proizvoda ili turističke destinacije za rezultat ima stalno iskakanje istog sadržaja pri svakoj sledećoj poseti interent stranicama. Poznato, zar ne?

„Ovo se dešava kada sajt koristi marketinške kolačiće. Takođe, određeni podaci se prikupljaju i uz pomoć analitičkih kolačića. Ako sajt koji posećujemo koristi embedovan (umetnut) sadržaj sa društvenih mreža, Jutjuba ili drugih stranica, tada je i njima omogućeno da prikupljaju naše podatke” – ističe Milica. 

Svi internet servisi, a posebno društvene mreže, svesno su napravljene tako da stvore zavisnost i potrebu stalnog posećivanja. Glavna svrha im je da zadrže korisnike i korisnice što duže na svojim platformama, jer je svaki klik, lajk i vreme provedeno na internetu glavna moneta koju dalje prodaju oglašivačima, medijima ili nekom drugom. 

Iako neke informacije o sebi korisnici moraju da ostave ukoliko uopšte žele da pretražuju internet, ipak imaju mogućnost da utiču na količinu i vrstu podataka koje dele. Zato kada prilikom sledeće posete nekom sajtu, izađe baner koji informiše o prikupljanju podataka uz pomoć kolačića, bilo bi dobro razmisliti šta prihvatiti, da li samo nužne ili sve kolačiće. 

„Sajtovi koji koriste kolačiće imaju zakonsku obavezu da korisniku daju mogućnost izbora da li će dozvoliti prikupljanje podataka koji nisu nužni ili ne. Takođe, moraju jasno da informišu kako i u koju svrhu prikupljaju podatke. Ja uvek pročitam baner o kolačićima i odbijem sve kolačiće koji nisu nužni” – kaže Milica Tošić.

Korisnici moraju biti obavešteni o načinu prikupljanja ličnih podataka

Ovu oblast u Srbiji detalno reguliše Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i tačno je definisano na koji način i kada se mogu prikupljati lični podaci građana, kako o tome informisati i omogućiti svima da traže uklanjanje podataka, čak i onih koji su svjevoljno dati. 

Prema istraživanju, koje je  pre tri godine radio OSCE u saradnji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu ličnosti, više od polovine građana Srbije ne zna da postoji zakon koji im omogućava da provere šta se radi sa njihovim ličnim podacima. 

Tanja Maksić, programska koordinatorka u organizaciji BIRN kaže da nema razloga za paniku ili stalno razmišljanje da li će lični podaci biti zloupotrebljeni, ali je potrebna određena doza opreza. Dovoljno je voditi računa koje podatke korisnici sami ostavljaju tokom internet predraživanja. 

„Ne bi trebalo da ostavljaju bankovne podatke, odnosno sve podatke koji se, prema našem zakonu smatraju naročito osetljivim, a to su podaci o zdravstvenom stanju, o verskoj i nacionalnoj pripadnosti, seksualno opredeljenju. Naročito treba voditi računa o ostavljanju podataka o maloletnicima, jer to ne sme da se radi bez saglasnosti roditelja ili staratelja” – navodi Tanja Maksić. 

Posebno rizične mogu biti online kupovine, pa je potreban oprez i kupovanje samo sa proverenih platformi. Svaka sumnja da se ne radi o pouzdanom servisu trebalo bi da bude razlog za odustajanje od kupovine ili prestanak korišćenja tog sajta. Zato je način na koji brinu o podacima korisnika jedan od pokazatelja profesionalnosti i doprinosi izgradnji poverenja u određenu interent stranicu. 

„Tehnologija se jako brzo razvija i za prosečnog korisnika je teško da ide u korak sa njom, ali kao što imamo kola, vozačku dozvolu i saobraćajne propise koje pratimo, moramo nekih pravila da se pridržavamo i u digitalnom prostoru i da znamo gde su potencijalne opasnosti i rizici” – zaključuje Tanja Maksić.