Sunčan letnji dan, plavo nebo bez oblaka, ali prošarano belim tragovima koji ostaju iza aviona. Fotografija sa ovako opisanim pejzažom obično osvane na društvenim mrežama uz dobro poznat komentar – iz aviona se u atmosferu ispuštaju štetne hemikalije. 

Nauka ima objašnjenje za ovu pojavu. Kaže da beli tragovi koje prave avioni nastaju zbog kondenzovanja vodene pare koja se potom smrzava u sitne kristale. Međutim, pobornici teorije zavere o kemtrejlsima (od chemical: hemikalije i trail: tragovi) uvereni su da tragovi predstavljaju otrovne materije. Imaju i objašnjenje da ispuštanjem hemikalija vlade ili tajne organizacije žele da kontrolišu vreme i ljude. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Ova teorija zavere prisutna je decenijama i samo je jedna od mnogih. Neke služe isključivo za zabavu (najnovija da je američka glumica i pevačica Selena Gomez klonirana) i brzo izblede. Druge, pak, mogu da imaju ozbiljne posledice poput verovanja da farmaceutska mafija podstiče štetnu vakcinaciju. 

Da bi se nešto smatralo teorijom zavere mora da ispunjava određene kriterijume, kaže Jasna Milošević Đorđević, profesorka socijalne psihologije na Fakultetu za medije i kulturu u Beogradu. 

„Ako, recimo, ja mislim da me neko proganja, to nije teorija zavere” – kaže ona. 

Mora, pre svega, da bude od javnog značaja, odnosno da se tiče društva u celini. Zatim, da se veruje u postojanje skrivene agende ili neprijateljske namere grupe ljudi koji deluju netransparentno. 

Teško je reći da postoje osobe koje nisu sklone verovanju u teorije zavere. Zaverenički pogledi na svet prisutni su u svim društvima. Razlikuje se samo sadržaj, a aktuelne postaju naročito u periodu velikih kriza. 

„Kada su ljudi izloženi situacijama koje su zastrašujuće i preplavljujuće, onda se traže jednostavna rešenja i lako se poveruje u crno-belu sliku kakve su obično teorije zavere. Postoje i neke individualne crte ličnosti kao faktori verovanja u teorije zavere. Zavisi od obrazovanja, kognitivnih stilova, anksioznosti” – dodaje profesorka socijalne psihologije.

U teoriji se pominje i konspirativni mentalitet. To je individualna karakteristika koja može ukazati na to da je osoba više ili manje sklona da poveruje u zavereničke teorije o određenim događajima.

Verovanje u potpuno različite teorije zavere o istom događaju

U Srbiji je rađeno nekoliko istraživanja o teorijama zavere. Pre sedam godina studenti Fakulteta političkih nauka izneli su podatke da skoro 70% građana i građanki Srbije smatra da se virusi namerno izazivaju kako bi se ugrozili životi određenih naroda ili grupa. Veliki procenat, takođe, smatra da postoji svetska zavera protiv Srba i Srbije. 

Petar Lukić, naučni saradnik Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu jedan je od autora istraživanja o verovanju u međusobno kontradiktorne teorije zavere. Ispitivanje je sprovedeno među studentskom populacijom i prema rezultatima ljudi koji veruju u terije zavere vrlo lako mogu da prihvate i one koje su  suprotstavljene jedna drugoj. 

Kod njih postoji nepoverenje u zvanično objašnjenje. Ako postoje dve kontradiktorne teorije zavere o istom događaju, reći će da tačne mogu da budu ili jedna ili druga, ali da ništa nije onako kako izgleda, već je sve deo skrivenog plana. 

„Druga strategija koju su koristili da objasne zašto veruju u suprotstavljene teorije zavere je da izvuku ono što im je zajedničko. Imali smo pitanje da li je Tito bio američki ili ruski špijun. Odgovarali su da ne znaju, ali da je sigurno bio špijun” – navodi Petar Lukić jedan od rezultata istraživanja. 

Verovati da zavere postoje nije iracionalno, jer zavere zaista postoje, dodaje Lukić. Međutim, problem se javlja onda kada za određene tvrdnje ili teorije nema nikakvog dokaza. Ipak postoje slučajevi i kada ljudi koji nisu skloni teorijama zavere svoje stavove zasnivaju samo na poverenju koje imaju u nauku ili neke druge autoritete. Kao primer Petar Lukić navodi važnost i delotvornost vakcinacije. 

PROČITAJTE I OVO:

„Mi koji nismo bioinžinjeri možemo da ubeđujemo nekoga da su vakcine bezbedne, ali mi za to nemamo dokaze, već verujemo naučnicima. Jedina razlika je što se mi oslanjamo na neki autoritet, u ovom slučaju naučnike, dok kod teoretičara zavere ti autoriteti nisu uvek jasni” – objašnjava Lukić. 

Kroz istoriju je bilo slučajeva da se nešto, što je važilo za teoriju zavere, ispostavilo kao tačno. Zato se u teoriji, objašnjava Jasna Milošević Đorđević, više ne govori o netačnim teorijama zavere već nelogičnim. Onima koji čvrsto veruju u zavere nije baš lako promeniti mišljenje jednostavnim pokazivanjem naučnih dokaza ili činjenica. 

„Ljudi ne prihvataju informacije koje su suprotne njihovom stanovništvu, a ovde postoji i emocionalni segment, koji je teško pobiti argumentima. Danas, ako gledamo društvene mreže, ljudi su izloženi algoritmu, ali i sami traže informacije koje potvrđuju njihovo mišljenje, a ne suprotno” – ističe Milošević Đorđević.

Dobre i loše strane teorija zavera

Teorije zavere prisutne su kod pristalica i leve i desne političke ideologije. Jesu nešto češće kod konzervativnog dela društva, kaže Petar Lukić. Ljudi će lakše da poveruju u onu teoriju zavere koja je u skladu sa njihovim političkim uverenjima ili stavovima grupe kojoj pripadaju. Okreću im se kada svet doživljavaju kao jedno opasno mesto i imaju potrebu da nešto što ne razumeju objasne na jednostavan način. 

„Ono što uglavnom ne čujemo, a ključno je za teoriju zavere je zašto bi neko sprovodio zaveru. Zašto bi neko krio da je, recimo, zemlja ravna ploča?” – pita Petar Lukić.

Generalizacija nije moguća i zavisi od sadržaja zavere, ali neke teorije zavere bi se verovatno mogle povezati i sa religioznošću, navodi Jasna Milošević Đorđević. Iz kojeg god razloga da se javljaju mogu biti vrlo uspešno sredstvo propagande i manipulacije ljudima. Kreću se na liniji od onih koje su potpuno bezopasne i služe samo za zabavu do vrlo problematičnih koje deluju na društveno ponašanje. 

„Mogu uticati na zdravstveno ponašanje. Imali smo primere tokom kovida. Utiču na spremnost ljudi da se vakcinišu ili idu na preventivne preglede, jer ne veruju lekarima već u zaveru farmaceutske mafije. U politici mogu obeshrabriti ljude od izlaska na izbore” – navodi Jasna Milošević Đorđević. 

Svako zlo ima i svoje dobro, kaže izreka, pa tako i teorije zavere. Veruje se, da ukoliko nisu ekstremne i protivne svakoj logici, mogu da razviju kritičko mišljenje, kaže profesorka socijalne psihologije. Ljude podstiču da proveravaju zvanična objašnjenja i traže druge izvore. Međutim, pretpostavlja se da ovakav efekat mogu da imaju samo kod ljudi koji su medijski pismeni i koji umeju da procene šta su pouzdani izvori i spremni su da preispituju ono što određena grupa nudi kao istinu. 

Postojale su u prošlosti, postoje i sada, a verovatno će ih biti i u budućnosti. Teško je izdvojiti efikasne metode borbe protiv teorija zavere, kaže Jasna Milošević Đorđević. Edukacija je jednostavan, ali nije efikasan način, jer je to dugoročan proces, dodaje ona.

„Zaverenički pogledi na svet su prisutniji na društvenim mrežama. Za vreme kovida u Australiji su doktori na društvenim mrežama odgovarali na sve postojeće zavere i to je bilo korisno. Istraživanja pokazuju i da je veštačka inteligencija dosta efikasna, jer je sistematična i neće izgubiti živce, nego će koliko god je potrebno vraćati argumente protiv teorije zavere” – ističe Jasna Milošević Đorđević.