ChatGPT, Claude, Gemini i drugi alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji postali su deo svakodnevice mnogih učenika. Koriste ih za domaće zadatke, sažimanje gradiva, programiranje i pronalaženje grešaka u kodu. Međutim, ostaje pitanje da li im ti alati pomažu da bolje razumeju gradivo ili im samo omogućavaju da brže dođu do odgovora.
O uticaju veštačke inteligencije na obrazovanje govore profesor informatike Igor Lazarević iz Gimnazije „Žarko Zrenjanin“ u Vrbasu i njegovi učenici Relja Stefanović i Filip Hromiš.
Relja se, osim škole, bavi programiranjem i svakodnevno koristi alate poput ChatGPT-ja ili AI asistenata kod-editora. Pomažu mu pri otkrivanju grešaka, traženju sintakse i optimizaciji. Filip uglavnom koristi Gemini AI za sažimanje informacija kada ima ograničeno vreme za učenje.
Pre pojave ovih alata, učenici i učenice su provodili sate i sate tražeći zaboravljenu tačku ili zarez u kodu. Danas AI alati takve greške mogu da pronađu za nekoliko sekundi.
„Učenje je sa memorisanja sintakse prešlo na nivo softverske arhitekture i logike”, navodi profesor Igor Lazarević.
On objašnjava da učenici danas ne moraju da pamte kodove niti ručno da pretražuju čitav kod. Najzastupljeniji alat je ChatGpt, ali pored njega učenici imaju na raspolaganju Claude Code, Cursor i mnoge druge. Prema njegovim rečima, suština je da se pravilno postavi arhitektura problema, kako bi veštačka inteligencija uspela da ga reši.
Lazarević na ovaj tehnološki napredak, koji je praćen velikim promenama u koracima rešavanja zadataka, gleda veoma optimistično. Smatra da AI asistenti mogu da olakšaju rešavanje problema ne samo učenicima, već i zaposlenima u raznim sektorima. Problem nastaje kada se koriste bez razumevanja i kritičkog odnosa. Za početak je važno znati da AI ne može da magično izbaci rešenje zadatka ili nekog problema koji učenici samo prepišu. Suština je u postavljanju ključnog pitanja AI agentu, a potom vođenju smislenog razgovora, navodi profesor.
Na svojim časovima primećuje razliku u načinu na koji učenici jezičkog i matematičkog smera upotrebljavaju veštačku inteligenciju. Učenici prirodno-matematičkog smera brže rešavaju zadatke i bolje razumeju logiku digitalnih asistenata, dok đaci sa društvenog smera, kao i sa opšteg, alate koriste kao prečicu za brže rešavanje zadataka, bez želje za ulaskom u suštinu funkcionisanja algoritma. Posledica slepog prepuštanja AI alatima može dovesti do gubitka autentičnog stila izražavanja, kaže Igor Lazarević.
Jedan uobičajeni čas informatike i računarstva
Na časovima informatike kod profesora Lazarevića korišćenje veštačke inteligencije nije zabranjeno.
„Uvek imamo dvočas iz informatike i učenicima zadajem jedan složeniji zadatak uz vremensko ograničenje od 60 minuta. Za rešavane zadatka mogu da koriste apsolutno sva sredstva koja imaju na raspolaganju”, objašnjava profesor.
Đaci koji pasivno uče padaju odmah na početku, jer ne znaju da postave pravo pitanje AI asistentu. Oni koji prepišu rešenje bez razumevanja padaju na drugom koraku, a to je odbrana rada. Potrebno je da usmeno obrazlože zašto su koristili određene alate i slično, objašnjava Lazarević. Takođe, kaže, važno je da znaju šta bi se dogodilo kada bi promenili određene varijable ili sa kojim mogu da zamene postojeće u tom trenutku.
„Na taj način je vrlo jednostavno utvrditi koji učenici uče sa razumevanjem”, kaže profesor.
Kada im zadaje domaće zadatke, profesor im namerno unutar koda ubaci grešku koju bi trebalo sami da otkriju. Pored toga, učenici često imaju zadatak da kreiraju vizuleni identitet projekta, a da generišu grafiku preko određene platforme i slično, jer je AI odličan alat za multimediju.
Igor Lazarević objašnava da se danas ne ocenjuje da li je učenik došao do tačnog rešenja, već proces kojim je došao do rešenja. Uz kombinaciju usmenog i praktičnog dela je moguće oceniti pravo znanje učenika. Zbog toga smatra da AI u školama ne treba zabraniti, ali da treba postaviti jasna pravila o njegovo upotrebi.
Dva učenika, dva pogleda
Relja ima slično mišljenje kao i profesor i kaže da u budućnosti ne bi mogao da zamisli školu bez AI alata. Filip, iako koristi Gemini za sažimanje informacija, smatra da AI alate treba zabraniti jer smanjuju potrebu za učenjem.
Profesor Lazarević smatra da će zato jedna od najvažnijih uloga nastavnika biti da učenike nauče kako da različite alate koriste etički, kritički i sa razumevanjem.
Veštačku inteligenciju upoređuje sa besplatnim strpljivim privatnim profesorom.
Veoma je važno da učenici ne veruju svemu što im se pojavi na ekranu jer to može dovesti do gubitka sopstvenog stila izražavanja, smatra Igor Lazarević. Bez samostalnog prolaska kroz proces, naglašava, nema pravog znanja.
„Veštačka inteligencija ume da napravi greške u kodovima, a neretko možemo da je uhvatimo u halucinaciji”, objašnjava profesor.
Relji se dešavalo da mu AI nudi nepostojeće funkcije, dok kod društvenih predmeta često pomeša istorijske detalje i podatke iz književnosti. Filip je primetio da mu AI potvrđuje informacije koje nisu tačne.
Prepoznavanje i otklanjanje grešaka koje napravi veštačka inteligenicja je moguće uz AI pismenost, smatra Lazarević. Pored navedenih nedostataka, naglašava da postoji još jedna opasnost kada je u pitanju nesavesno korišćenje veštačke inteligencije.
„Razvoj zavisnosti od AI alata je potencijalni rizik sa kojim možemo da se izborimo digitalnom pismenošću. Kritička upotreba AI alata smanjuje rizik od zavisnosti od veštačke inteligencije”, objašnjava Igor Lazarević.
Naslovna fotografija napravljena je uz pomoć AI asistenta Copilot
