Pre dva dana na portalu Storyteller objavljen je tekst pod naslovom „Verovatno se nikada neće saznati koliko novca iz budžeta je zloupotrebljeno kroz projekte GONGO i fantomskim nevladinih organizacija”. U tekstu se govori o projektnom finansiranju udruženja i organizacija kroz konkurse koje raspisuju državni organi i podseća na slučajeve hapšenja zastupnika više udruženja u Novom Sadu. Uhapšeni su po nalogu Višeg javnog tužilaštva zbog zloupotrebe položaja čime je oštećen budžet Grada, Pokrajine i Republike.
Tokom pripreme teksta redakcija Storytellera obratila se Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu sa pitanjima u kojoj fazi postupka se nalaze predmeti uhapšenih lica i šta je konkretan razlog hapšenja. Odgovori su stigli nakon objavljivanja teksta i u njima se navodi da je u periodu od 19. febrauara prošle godine do 5. maja ove godine podneto dvadeset optužnih akata zbog 275 projekata za koje je dodeljeno oko 106 miliona dinara.
„U tri predmeta su donete pravosnažne presude na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, a u još šest predmeta su donete prvostepene presude” – piše u odgovoru Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.
Kako se navodi, novac iz javne kase je, između ostalog, izvlačen za projekte čije aktivnosti su bile namenjene porodicama palih boraca, ratnih vojnih invalida, štićenicima Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, ličnim pratiocima bolesne dece. Među udruženjima čiji zastupnici su uhapšeni su i ona koja su dobila novac za projekte podrške licima sa Daunovim sindromom, siromašnoj deci, kao i za obuku sakupljača sekundarnih sirovina.
Aktivnosti na svim ovim projektima nikada nisu sprovedene, stoji u odgovoru Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.
„Okrivljeni (zastupnici udruženja) davaocima sredstava su podnosili lažne izveštaje o pravdanju utroška dodeljenog novca. U narativnom delu izveštaja opisuju aktivnosti koje se nikada nisu desile” – dodaje se u odgovoru.
| Postupak dodele sredstava iz budžeta udruženjima i organizacijama regulisan je uredbom koja predviđa način i kriterijume finansiranja projekata. Godinama pojedini mediji i predstavnici civilnog sektora izveštavaju i upozoravaju da se novac dodeljuje netransparentno i to najčešće udruženjima koja su bliska vlastima. Građanske inicijative su jedna od tek nekoliko organizacija koje se bave istraživanjem načina dodele i utroška sredstava. Uroš Jovanović iz ove organizacije rekao je za Storyteller da novac često odlazi fantomskim organizacijama, koje su osnovane neposredno pred raspisivanje konkursa, a da prethodno nemaju nikakvih aktivnosti. Sumnja postoji i da se aktivnosti projekta uopšte ne realizuju, te da se ne vrši predviđena kontrola utroška dodeljenog novca, koju bi trebalo da obavlja organ koji je raspisao konkurs. |
Problem je što se novac za projekte uzima na štetu najranjivijih društvenih katergorija, kaže Tanja Maksić, programska direktorka BIRN-a koji je u više navrata istraživao i pisao o zloupotrebama javnog novca koji je dodeljivan fantomskim i GONGO organizacijama. Maksić ističe da su sve teme spornih projekata jako važne i da društvo te oblasti treba da finansira, ali je sporno što je, kako navodi, konkursna procedura verovatno prekršena na svakom koraku.
Potvrda toga može se naći i u odgovoru koje je Storyteller dobio od tužilaštva da su projekti pravdani tekstovima nasumično skinutim sa interneta i fotografijama iz drugih država, kao i „navodnim predavanjima članova porodice, kumova i prijatelja zastupnika udruženja, koji o tome da su održali predavanje nisu imali pojma”.
Takođe, na lica povezana sa uhapšenim zastupnicima, osnivana su udruženja, štamparije i poljoprivredna gazdinstva, a da oni sa tim nisu bili upoznati.
„Nije se proverilo ko su te organizacije, da li iza njih stoje stvarni ljudi ili ljudi koji uopšte ne znaju da su zastupnici tih udruženja, nije se ispratila implementacija projekta. I dodatno, ti konkursi nemaju adekvatnu evaluaciju, javnost nikada ne sazna za šta je novac utrošen, šta od aktivnosti je sprovdeno i šta je bilo dobro, a šta ne” – kaže Tanja Maksić.
U nekoliko slučajeva zloupotrebe sredstava za projekte o kojima je pisao BIRN, u saradnji sa Građanskim inicijativama podnete su tužbe, međutim, ni nakon više godina nema epiloga, niti je poznato u kojoj fazi se nalaze ti postupci. U Srbiji je korupcija institucionalizovana i prožima sve pore društva, kaže Maksić i smatra da bi najbolja vest bila da hapšenja zastupnika udruženja u Novom Sadu znače početak ozbiljnog rada pravosudnih organa na ovim slučajevima.
„Ono što, nažalost, može da se desi da tu nema stvarne volje da se obračuna sa korupcijom i da se akcenat stavi na potrošnju javnog novca, već da su to interni sukobi između različitih struja” – ističe Tanja Maksić, programska direktorka BIRN-a.
