U proteklih godinu dana mediji su izvestili o minimum deset hapšenja zastupnika i zastupnica nevladinih organizacija sa sedištem u Novom Sadu. Uhapšeni su zbog zloupotrebe položaja i malverzacija u vezi sa sprovođenjem projekata i trošenjem sredstava iz budžeta koja su im dodeljenja putem konkursa.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je krajem aprila izdalo saopštenje u kojem se navodi da je za dva meseca podnelo 19 optužnih akata, koji obuhvataju 261 projekat. Još se navodi da je kroz ove projekte budžet Republike, Pokrajine i Grada Novog Sada oštećen za preko sto miliona dinara.
U Srbiji već godinama funkcioniše relativno ustaljen postupak dodele sredstava iz budžeta udruženjima i organizacijama civilnog društva koje bi, uz pomoć tih sredstava, trebalo da realizuju projekte u javnom interesu. Državni organi i jedinice lokalne samouprave raspisuju konkurs na koji se sa predlogom projekta prijavljuju organizacije i udruženja. O tome ko će dobiti sredstva odlučuje komisija, a nakon što se potpišu ugovori, kreće realizacija projekta.
PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!
Iako je procedura uredbom jasno propisana, dodelu sredstava, a potom i utrošak prati niz neregularnosti na koje ukazuje i organizacija Građanske inicijative.
„Dodela sredstava na konkursima nije transparentna. Imamo veliki problem da vidimo ko je u komisijama koje ocenjuju svaki projekat u odnosu na unapred definisane kriterijume” – kaže Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa.
Kao još jedan u niz problema ističe i to što se sredstva iz budžeta uglavnom dodeljuju tzv. GONGO organizacijama, odnosno „vladinim nevladinim organizacijama”. Iako su formalno registrovane kao udruženja civilnog sektora, ustvari ih osniva vlast kako bi zastupale interese vladajuće većine. Za podršku koju pružaju vlastima bivaju nagrađene novcem iz državnog budžeta.
„Takođe, postoje fantomske organizacije. One se pojave pred konkurs na kojem dobiju sredstva, ali nemaju sajt, niti društvene mreže. To su organizacije koje menjaju ciljeve udruženja kako bi ih prilagodile konkursu, pa dodaju nešto čime se ranije nisu bavili i tako ispune uslov da se prijave na konkurs” – objašnjava Jovanović.
Uredba, kojom je propisana procedura dodele sredstava, predviđa i kontrolu utroška novca i realizacije projekta. Kontrolu bi trebalo da vrši državni organ koji je raspisao konkurs. Uroš Jovanović kaže da postoji sumnja da se kontrole ne sprovode dosledno i po popisima, jer neregularnosti koje postoje kod realizacije mnogih projekata prođu bez sankcije.
| Prema medijskim izveštajima, u periodu od juna prošle do maja ove godine uhapšeni su zastupnici i zastupnice sledećih udruženja iz Novog Sada: ● Udruženje „Fabrika znanja i očuvanja” – dodeljeni iznos sredstava: 7,4 miliona dinara ● Udruženje „Omladinska brigada Novi Sad” – dodeljeni iznos sredstava: 750 000 dinara ● Udruženje „Institut za društveni razvoj” – dodeljeni iznos sredstava: 3,8 miliona dinaa ● Udruđenje „021 MOLE” – dodeljeni iznos sredstava: 2 miliona dinara ● Udruženje „Pokret mladih Novosađana Progres” – dodeljeni iznos sredstava: 4,25 miliona dinara ● Udruženje „ARTI” – dodeljeni iznos sredstava: 6,2 miliona dinara ● Udruženje „Omladinsko jezgro Novi Sad” – dodeljeni iznos sredstava: 2,3 miliona dinara |
Građanske inicijative su analizirale tri konkursa Ministarstva za brigu o porodici i demografiju iz 2022. godine. Na ovim konkursima ministarstvo je udruženjima dodelilo tri miliona evra. Najveći deo novca, čak 2,6 miliona otišlo je fantomskim udruženjima, kaže Uroš Jovanović.
„Polovina tih sredstava otišla je udruženjima koja su povezana sa dve osobe. To su Bojan Lešović i Tatjana Borojević. Tokom istraživanja, mi smo identifikovali osobe koje su ili zakonski zastupnici ili su na drugi način povezani sa udruženjima koja su dobila sredstva. Protiv njih i protiv tadašnjeg ministra podneli smo krivičnu prijavu” – dodaje on.
Prijava je podneta 2023. godine, ali reakcije Tužilaštva za organizovani kriminal i drugih nadležnih organa i dalje nema, kaže Jovanović. Zato ne veruje da su hapšenja koja su se desila u proteklom periodu u Novom Sadu pokazatelj da su pravosudni organi počeli da rade svoj posao. Postoji mogućnost, kako kaže, da se radi samo o „sukobu unutar korumpiranog sistema”.
Redakcija Storytellera poslala je pitanja Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Pitali smo u kojoj fazi postupka se nalaze predmeti uhapšenih lica, ali odgovor nismo dobili.
Nema volje za uspostavljanje sistema koji funkcioniše
U Srbiji nema mnogo organizacija koje prate poštovanje konkursne procedure i dodelu novca za projekte udruženjima građana. Osim što su im kapaciteti vrlo ograničeni, rad im otežavaju i sami državni organi, jer odugovlače sa dostavljanjem informacija i dokumentacije, ako ih uopšte i dostave, istče Uroš Jovanović. Građanske inicijative trenutno istražuju konkurse Ministarstva za brigu o porodici iz 2024. godine.
„Te godine u januaru su raspisana četiri konkursa i dodeljeno je 176 miliona dinara, a javilo se 75 organizacija. Čak 36 organizacija koje su dobile sredstva nemaju društvene mreže ili im je poslednja aktivnost na društvenim mrežama bila pre više godina. Kod 35 organizacija nije bilo moguće pronaći nijednu objavu vezanu za podržani projekat” – navodi Jovanović i dodaje da za više od polovne sredstava dodeljenih na ovi konkursima nema nikakvih informacija o njihovom utrošku.
Podaci koje otkriju, smatra, tužilaštvu bi trebalo da budu dovoljni za pokretanje istrage. Međutim, do toga ne dolazi. Ovakvih primera je, ističe, mnogo i verovatno se nikada i neće saznati koliko je sredstava iz budžeta umesto za javni interes otišlo u privatne džepove.
Nije normalno da je za novac, koji je namenjen unapređenju položaja građana i bilo kojeg njihovog prava, potrebno istraživati da li je utrošen za ono za šta je dodeljen, smatra Ana Dešić iz organizacije Partneri Srbija. Gde se troši njihov novac građani bi trebalo da znaju, ali ne tako da sami istražuju, već bi informacije javnosti trebalo da dostavljaju državni organi, ističe ona.
„U ovakvoj situaciji najviše gube građani. Prvo, to su sredstva koja pripadaju njima i koja i bi trebalo da budu upotrebljena za njihove interese. Kada čitate određeni konkurs, tu budu navedeni neki specifični kriterijumi, pa ne može da vam se ne javi misao da je konkurs za nekoga konketno raspisan” – kaže Ana Dešić.
Ukoliko udruženje zloupotrebi novac koji je dobilo za projekte, to ruši poverenje građana u ceo nevladin sektor, navodi ona. Zato je potreban sistem koji funkcioniše i koji bi trebalo da trebalo bi da bude potpuno transparentan od raspisivanja konkursa do usvajanja finansijskog izveštaja.
Dešić smatra da organizacijama treba ostaviti dovoljno vremena da napišu i dostave projekte, što se često ne dešava. Zatim, kriterijumi na osnovu kojih se odobravaju projekti moraju biti precizno utvrđeni uz rednovu kontrolu izvršavanja svih planiranih aktivnosti.
Da bi se sve ovo kvalitetno primenilo u praksi potrebni su kapaciteti i volja, a to je ono što uglavnom nedostaje, kaže Dešić.
„Što se tiče kontrole, teško mi je da zamislim da u nekoj manjoj opštini, pa i na nivou grada postoje ljudi koji se ozbiljno bave praćenjem projekata. Te osobe bi trebalo za to da imaju i stručnost i iskustvo. S druge strane, mislim ni da nema volje da se uspostavi sistem koji funkcioniše” – zaključuje Ana Dešić iz organizacije Partneri Srbija.
