Na društvenoj mreži Instagram juče se na profilu „Mladi za Kulu” pojavilo saopštenje u kojem se iznose navodi o izbornim manipulacijama u vidu kupovine glasova uoči lokalnih izbora u Kuli. Još se navodi da su u ovome učestvovali i članovi Srpske napredne stranke, a da listi „Mladi za Kulu”, koja se na izbornom listiću nalazila pod rednim brojem dva, cilj nisu bili glasovi, već je ideja bila da se zbune glasači i ubede da se radi o studentskoj listi. 

Dario Šišarica, kandidat liste „Mladi za Kulu” demantovao je za televiziju Insajder ove navode, ističući da se radi o lažnom nalogu koji ne pripada listi koju je predvodio na izborima. Još u martu, tokom predizborne kampanje  je negirao da je grupa građana „Mladi za Kulu” fantomska lista na šta su ukazivali kandidati grupe „Glas mladih opštine Kula” koju su na izborima podržali studenti. Tada su navodili da niko nije video kada i gde su aktivisti grupe „Mladi za Kulu” skupili potrebne potpise. 

Nepostojanje štandova na kojima se prikupljaju potpisi, kao i drugih predizbornih aktivnosti već dugo se navodi kao jedan od važnih pokazatelja da je reč o fantomskoj listi koja se formira u dogovoru sa vladajućom strankom. 

„Fantomske liste obično nemaju štandove, ne objavljuju pozive građanima da ih podrže, samo se pojave s neophodnim spiskom, što izaziva sumnju da je neko drugi za njih obavio taj posao” – kaže Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA). 

Fantomske liste se obično pojave samo pred izbore, dodaje on, a organizacije koje ih kandiduju gotovo da nemaju nikakve aktivnosti između izbornih ciklusa. Takođe, na izborima često imaju manji broj glasova od potrebnog broja potpisa za kandidaturu. 

Da se radi o fantomskim listama građani bi mogli da posumnaju i na osnovu toga što se na njima često pojavljuju i osobe koje su donedavno bile ili su i dalje povezane sa drugom političkom strankom, obično vladajućom, objašnjava Dimitrijević. Na prethodnim izborima zabeleženo je i učešće liste nacionalnih manjina i to u sredinama gde ne žive pripadnici tih manjina. 

„Često je i naziv fantomske liste manipulativan, u smislu namerne sličnosti sa nazivom neke autentične liste. Uloga im je da pokušaju dovesti birače u zabludu i uzeti deo glasova nekoj drugoj listi. Fantomskim listama stvara se privid pluralizma ponude dok se stvarna politička konkurencija na razne načine sprečava da se uopšte kandiduje” – dodaje Pavle Dimitrijević. 

Osim da zbune birače i uzmu deo glasova, fanomske liste i na drugi način rade u korist, najčešće vladajuće partije. S obzirom na to da svaka proglašena lista ima svog predstavnika u biračkom odboru i Izbornoj komisiji, što više fantomskih listi to je veća mogućnost vladajućoj stranci da u ovim telima osigura većinu prilikom odlučivanja. 

Svi ovi pokazatelji trebalo bi da budu signal građanima da se na svim budućim izborima dobro informišu o listama i kandidatima, jer čak i ako se naknadno dokaže da je na izborima učestvovala fantomska lista, nema zakonskog osnova da se izborni proces poništi. „Na osnovu toga izborni proces nije moguće osporiti ili, što bi narod rekao, završenom poslu nema mane. Međutim, ukoliko postoje tvrdnje o plaćanju potpisa, tužilaštvo bi trebalo da ispita tokove finansiranja, baš kao i druge zloupotrebe” – kaže Pavle Dimitrijević iz CRTA.