Šetam kampusom Univerziteta u Novom Sadu. Prisećam se kako je izgledao pre par godina, kada sam ja studirala. Pod krošnjama je bilo mnogo više studenata, ulazna vrata bila su obeležena grupicama pušača i ničije ruke nisu bile krvave. Sada nema onih koji će žuriti na
Priče koje se polako čitaju. Kao pismo. Jednom mesečno u vašem inboxu.
