Rezultati aprilskih parlamentarnih izbora u Mađarskoj 2026. godine doveli su do nove konstelacije političkih snaga, koja direktno utiče i na  zastupljenost nacionalnih manjina u zakonodavnom telu. Pobeda pokreta TISA i istorijski visoka, skoro 80-procentna izlaznost birača, promenili su parametre za dobijanje preferencijalnih mandata. Usled ovih faktora u novom parlamentu neće sedeti poslanik nacionalne manjine sa punim pravom glasa, što otvara pitanja o daljem funkcionisanju manjinskih institucija u promenjenom političkom okruženju.

Anton Pavlik, koji u zakonodavnom telu nastavlja da radi kao parlamentarni portparol slovačke nacionalne manjine, sagledava ovoj situaciji na osnovu dosadašnjeg političkog iskustva. Prema njegovim rečima, ne radi se o nepoznatom stanju, jer je sličan model funkcionisao već u prvom izbornom mandatu, kada među nacionalnim portparolima takođe nije figurirao nijedan punopravni parlamentarni poslanik.

„Takva situacija nije prvi put. U prvom izbornom periodu, kada su nacionalni portparoli bili u parlamentu, takođe među njima nije bio nijedan parlamentarni poslanik“, objašnjava Pavlik. Odlučujuće za realan uticaj Slovaka i ostalih manjina neće biti samo glasanje na plenumu, već očuvanje nadležnosti Odbora za nacionalnosti, za koji Pavlik kaže da je punopravni stalni odbor parlamenta.

Snaga manjinske zastupljenosti u predstojećem periodu zavisiće prvenstveno od položaja predsednika Odbora za nacionalnosti u okviru parlamentarne hijerarhije. Ključno ostaje njegovo članstvo u takozvanom glavnom odboru (Házbizottság), koji određuje raspored i program pojedinačnih zasedanja.

Pavlik objašnjava da upravo od ovog tela zavisi koje su tačke zakonodavstva važne sa nacionalnog aspekta i omogućava manjinama da se o njima izjasne još pre početka plenarnih sednica.

„Ovaj odbor određuje program zasedanja. To znači da, kada se podnesu  predlozi raznih zakona, ovaj odbor određuje koji će se predlog naći na programu kog dana. Ako ovo ostane ovako, da predsednik našeg odbora bude član ovog glavnog odbora, onda ne očekujem velike promene u saradnji“, predviđa Pavlik u vezi sa budućim funkcionisanjem zakonodavnih procesa.

Uspostavljanje komunikacije sa novim nosiocima vlasti

Pobednički pokret TISA pod vođstvom Petera Mađara za sada predstavlja neistraženu oblast za nacionalnu politiku. Anton Pavlik kaže da u predizbornom programu pokreta nije bilo nikakvog pominjanja nacionalne agende i da dosadašnje iskustvo saradnje sa ovim subjektom praktično ne postoji.

„Istina je da u njihovom izbornom programu nema ni jednog pomena o tome kakva bi manjinska nacionalna politika trebalo da bude. To znači da nemamo nikakva iskustva u saradnji sa njima“, konstatuje Pavlik. Situaciju upotpunjuje i činjenica da u parlament dolazi grupa političara za koje je upitno koliko su upoznati sa radom na manjinskom zakonodavstvu. „Za sada ne znamo uopšte o njima koliko su u toku, koliku predstavu imaju o tome kako se radi u parlamentu“, dopunjava Pavlik.

Za slovačkog portparola sada počinje period uspostavljanja novih komunikacionih kanala. Njihov prioritet je predstavljanje dosadašnjih rezultata rada odbora novoj vladajućoj garnituri. Anton Pavlik naglašava da će morati brzo da se pripreme kako bi pronašli zajednički jezik ne samo sa rukovodstvom parlamenta, već i sa rukovodstvom pobedničke stranke. Određeni indikator bi, međutim, mogla biti činjenica da su se preko liste pobedničke stranke u parlament plasirali i predstavnici drugih nacionalnosti, konkretno romske i rumunske, što stvara preduslov za određenu meru razumevanja manjinskih potreba.

Sa stanovištva ekonomske stabilnosti slovačke zajednice u Mađarskoj Pavlik odbacuje nagađanja o stagnaciji podrške. Ukazuje pre svega na razvoj sistema stipendiranja budućih slovačkih nastavnika i učenika svih nivoa škola, koji su nastali poslednjih godina upravo iz nacionalnih fondova. Pravi test sposobnosti Odbora za nacionalnosti, kada je reč o slovačkoj zajednici u Mađarskoj, biće na primer pregovaranje o završetku započetih strateških projekata, kao što je Slovački kulturni centar u Budimpešti u prostorijama bivše crkve.

PODSEĆAMO I NA OVU PRIČU:

Odsustvo poslanika sa pravom glasa može se već u bliskoj budućnosti manifestovati već prilikom usvajanja državnog budžeta za 2027. godinu. Dok je do sada poslanik nacionalne manjine mogao da podnosi amandmane direktno na plenumu, u novom periodu portparoli će morati da se oslanjaju na kolektivni glas odbora.

„To će nam nedostajati, to je sigurno, jer nemamo takvu osobu koja bi, ako neki predlog odbora ne prođe, to još jednom pokušala da naglasi ili se dogovorila sa nekim od parlamentarnih političkih klubova“, priznaje Anton Pavlik povodom gubitka individualne nadležnosti za podnošenje amandmana na plenumu.

Na nivou spoljnopolitičkih odnosa između Budimpešte i Bratislave Anton Pavlik očekuje stabilnost. Prve postizborne izjave Petera Mađara, u kojima je akcentovao jačanje Višegradske četvorke i potrebu za dijalogom sa susedima, slovački portparol doživljava kao pozitivan signal.

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Pavlik pretpostavlja da bi manjinska politika trebalo da ostane u nadležnosti najvišeg vladinog nivoa, odnosno u okviru kabineta premijera, što manjinama osigurava direktan pristup procesima odlučivanja, slično kao što je to bio slučaj i do sada.

„Skoro sam siguran da će interes nove vlade biti isti, odnosno interesi u ovoj oblasti biće identični interesima prethodne vlasti“, zaključuje Pavlik sa uverenjem da će slovačka samouprava i dalje ispunjavati ulogu prirodnog diplomatskog mosta.

Naslovna fotografija: Mina Delić © Szabad Magyarszó