Tanja Raković iz Novog Sada je jednojajčana bliznakinja i mama dvojajčanih blizanaca. Njeno i sestrino odrastanje je, kaže, pratila rečenica da su iste. Odnos okoline prema blizancima često je obojen stereotipima o istom izgledu, ponašanju i osobinama. Nasuprot doživljaju koji imaju drugi ljudi, Tanja iz iskustva kaže da je blizancima važna individualnost i da ih drugi posmatraju kao različite osobe. Tako odgaja i svoje sedmogodišnje blizance.
„Njih dvoje su jako bliski, ali to je i potpuno normalno, jer su od svog prvog dana dvadeset i četiri sata zajedno. Iz iskustva znam da nas povezuje to što smo stalno zajedno” – kaže Tanja Raković.
Tanjin suprug Mihajlo kaže da je fizički zahtevnije biti roditelj blizanaca, ali je ljubav koja se daje i prima duplo uvećana. Prate kako sin i ćerka reaguju u određenim situacijama i primećuju razlike, koje se sada ispoljavaju i u odnosu prema školskim obavezama.
„Imaju različite karaktere. Ćerka želi nešto da uradi odmah i sada. Ona je više od reda. Kada imaju neke obaveze, ona to odmah završi, a sin ostavlja za kasnije. On voli da se igra, a sve teže stvari ostavlja za kraj” – kaže Mihajlo Raković.
PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!
Ono što im je zajedničko, primećuju ovi roditelji blizanaca, je empatija i to posebno kada primete patnju kod ljudi ili životinja.
Empatija jeste osobina koja kod blizanaca može biti više razvijena neko kod ostalih osoba, kaže Željka Nikolašević, docentkinja na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i profesorka na Katedri za psihologiju. Ovo je tema o kojoj može da govori i iz ličnog iskustva, jer je, takođe, bliznakinja.
Među blizancima se, ističe ona, razvija posebna veza, ali od toga ne treba praviti nešto misteriozno i natprirodno, jer bliskost proizilazi iz zajedičkog odrastanja i podrške. Postoji verovanje da blizanci, kada su odvojeni mogu da osete patnju ili bol brata ili sestre. Nikolašević kaže da to naučno nije dokazano, iako ima blizanaca koji navode takvo iskustvo.
Ono što im se može pripisati jesu razvijenije socijalne veštine, koje proizilaze upravo iz stalne upućenosti jedno na drugo.
„Od ranog uzrasta upravo kroz komunikaciju sa bratom ili sestrom, oni uvežbavaju tu vrstu odnosa i socijalno su veštiji. Razvijaju se pozitivne strane blizanaštva, koje se ogledaju u tome što su komunikativniji, otvoreniji, pristupačniji i empatičniji” – nabraja uočene osobine kod blizanaca Željka Nikolašević.
Ovo se javlja, objašnjava ona, kod zdravog blizanaštva koje postoji kada je individualizacija započeta na vreme i gde su roditelji vodili računa da se podstiče njihova osobenost. U protivnom blizanci, kako kaže, mogu postati nekomunikativni dvojac.
Nije neobično da roditelji svoje blizance, posebno ako su istog pola, isto i oblače. Kroz tu fazu tokom odrastanja je sa sestrom prošla i Željka, a danas kada se i kroz nauku bavi ovom temom, ističe da je pitanje da li blizance oblačiti isto ili ne jedan od izazova u njihovom vaspitavanju.
„Roditelji valjda smatraju da i blizanci žele da imaju iste stvari, ali trebalo bi da ponude alternativu. Ako nema mogućnosti da se kupe različite haljinice, onda bar boje da se razlikuju. Jednostavno da im se ponudi izbor” – objašnjava Nikolašević.
Sličnosti iza kojih se nalaze razlike
U odgajanju blizanaca neophodno je napraviti balans između bliskosti i razvoja individualnosti. Povezanost je izvor emocionalne sigurnosti, podrške i pripadanja, ali previše zajedništa sputava razvoj samostalnosti i socijalnih veština. Iza zajedničkog rođendana, izgleda i odrastanja kriju se dve ličnosti, sa različitim interesovanjima, talentima i planovima.
Osim istog oblačenja, roditelji se blizancima često obraćaju i pozivaju ih u množini, koristeći reč blizanci, bez navođenja pojedinačnih imena. Željka Nikolašević se seća da joj je u detinstvu smetalo stalno poređenje kojem su sestra i ona bile izložene, kao i pažnja okoline koja je proizilazila iz činjenice da su bliznakinje.
Jedan od saveta koji daje roditeljima blizanaca je da izbegnu zamku poređenja. Ovo se, kaže, često radi nesvesno, ali može postati deo slike koju dete stiče o sebi i uticati na njegovu motivaciju i samopouzdanje.
„Umesto toga korisnije je da posmatraju napredak svakog deteta u odnosu na njihove mogućnosti. Takođe, roditelji često kažnjavaju decu u paketu, a trebalo bi sankcionisati pojedinčane postupke pojedinačnog deteta” – savetuje profesorka.
Preporuka je i da svako dete ima individualne aktivnosti sa majkom i ocem, a tragično ne treba doživljavati ni međusobne sukobe, jer im je to još jedan način kako jačaju vlastitu individualnost. Struka nema jedinstvenu preporuku u vezi sa tim da li blizanci, kada krenu u školu, treba da idu u isto odeljenje. Obično je to praktičnije, iako je tada češće poređenje uspeha dece.
„Neophono im je obezbediti vreme za individualna druženja, ako žele da ima svako svoje prijatelje, ne treba forsirati da po svaku cenu budu zajedno” – dodaje još Željka Nikolašević.
Blizanci su dragoceni ispitanici za naučna istraživanja
Istraživanjem blizanaca u Srbiji se bavi Centar izuzetnih vrednosti za bihejvioralna ponašanja (STAR). Deluje kao jedinica Filozofskog fakulteta u Novom Sadu okuplja istraživače i istraživačice iz različitih oblasti psihologije. Iako se bave i drugim temama, blizanci su u fokusu istraživanja ovog centra. Dušanka Mitrović, profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu kaže da su blizanci dragoceni ispitanici, jer prikupljeni podaci mogu da odgovore na važna naučna pitanja.
Centar se bavi istraživanjem naslednih činilaca, kao i faktora iz okruženja koji doprinose razvoju psiholoških karakteristika ličnosti. Za nauku su ove teme važne i zbog ispitvanja načina na koje se može uticati na promenu ponašanja pojedinaca.
Istraživanjem blizanaca dolazi se do podataka i procena koje se mogu primeniti na celokupnu populaciju.
„Kada su psihološke osobine kod ljudi u pitanju, sve imaju genetsku osnovu. Geni jesu važni, ali ne jednako za sve karakteristike. Na primer, uticaj genskih činilaca na inteligenciju može biti i do 75%, dok je kod osobina ličnosti grubo rečeno uticaj genskih i spoljnih činilaca 50:50” – kaže Dušanka Mitrović.
Stopa jednojajčanih blizanačkih trudnoća u svetskoj populaciji se javlja u 4% slučajeva i predstavlja potpuno nasumičnu pojavu. Sa druge strane, kod trudnoće sa dvojajčanim blizancima postoje dokazi da su genetski uslovljene. Kako bi tokom istraživala dobili što relevantniji uzorak i rezultata pri Centru STAR formiran je i Registar blizanaca u koji se prijavljuju odrasli blizanci, članovi njihovih porodica, kao i deca blizanci koje prijavljuju roditelji.
„Takođe, imamo braću i sestre koji nisu blizanci, ali kod kojih razlika u uzrastu nije veća od četiri godine. Trenutno u registru imamo oko 5000 osoba, polovina od toga su blizanci” – navodi podatak Dušanka Mitrović. Dodaje i da istraživanje blizanaca nije značajno samo za psihologiju, već i za druge oblasti, posebno medicinu.
