Nakon što je Storyteller pre nekoliko dana objavio informaciju da će nastup estradnog umetnika Ace Pejovića na Slovačkim narodnim svečanostima (SNS) koštati 9,6 miliona dinara, u javnosti se pojavilo otvoreno pismo i peticija u kojima deo građana izražava neslaganje sa takvim izdatkom i ukazuje na pitanje karaktera najveće manifestacije Slovaka u Srbiji. Jedan od autora otvorenog pisma, David Francisti, apsolvent kulturologije i omladinski aktivista iz Begeča, za Storyteller kaže da nije reč o nacionalnosti izvođača, već o načinu odlučivanja, visini troškova i očuvanju identiteta svečanosti.
„Ova peticija i otvoreno pismo nisu kritika vlasti, već poziv svima nama”, kaže David Francisti, koji govori u svoje ime. Naglašava i da suština primedbi nije jezik na kojem će izvođač pevati, niti njegova nacionalnost.
PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!
„Nije sporno na kom jeziku će se pevati, već isključivo za koliko novca će se pevati”, kaže.
Kao primer navodi da bi, prema njegovom mišljenju, istu reakciju izazvalo i angažovanje slovačkog izvođača za sličan iznos.
„Kada bi, na primer, doveli grupu iz Slovačke Kollárovci i platili im ovako ogroman iznos, moja reakcija i reakcija ogromne većine ljudi bila bi ista. Svi bismo rekli: Da, oni su Slovaci, ali to košta previše”, navodi.
Prema njegovim rečima, takav izdatak je problematičan posebno u kontekstu opštine Bački Petrovac, koja se, kako kaže, već dugo suočava sa infrastrukturnim problemima. Dodaje da kao čovek čiji koreni sežu i do Bačkog Petrovca, zabrinutost stanovnika vidi kao opravdanu.
„Čak i kada bi u Petrovac lično došla Madona i kada bi njen nastup koštao 82 hiljade evra iz opštinskog budžeta, za Petrovac bi to bilo previše”, objašnjava David.
Slovačke narodne svečanosti nisu samo petrovačka opštinska proslava, već sveslovačka kulturna manifestacija i praznik Slovaka koji žive u Srbiji. Prve nacionalne svečanosti Slovaka održane su 28. avgusta 1919. godine, a 2009. godine Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine u Srbiji proglasio ih je praznikom svih Slovaka koji žive u Srbiji. Organizatori manifestacije su Opština Bački Petrovac, Matica slovačka u Srbiji i Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine.
Na pitanje koji bi model finansiranja programa za njega bio prihvatljiviji, odgovara da bi presudan trebalo da bude stav građana. Pritom koristi narodnu izreku da bi opština trebalo da se „pokrije onoliko koliko joj je dugačak jorgan”.
Prema njegovom mišljenju, svaka opština bi najpre trebalo da rešava kvalitet života svojih stanovnika, a tek potom da finansira skupe estradne nastupe. Ako građani kažu da je nešto preskupo i da postoje preče stvari koje treba rešavati, rukovodstvo opštine bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da traži jeftinija, ali ne i manje kvalitetna rešenja, objašnjava David.
„Nedavno sam saznao da je porez na imovinu u opštini Bački Petrovac nekoliko puta veći nego u okolnim opštinama, zbog čega je zabrinutost Petrovčana u vezi sa tim gde i kako se troši njihov novac potpuno opravdana”, navodi David.
Matica slovačka u Srbiji se izjasnila o programu, NSSNM nije odgovorio na novinarska pitanja
Storyteller se u vezi sa navedenom temom obratio i Matici slovačkoj u Srbiji (MSS) i Nacionalnom savetu slovačke nacionalne manjine (NSSNM). Matica slovačka u Srbiji odgovorila je na pitanja, dok odgovor Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine do zaključenja ovog teksta nije stigao.
Predsednik Matice slovačke u Srbiji Juraj Červenak za Storyteller navodi da Odbor za svečanosti, čiji je i on član kao predstavnik Matice, za sada nije doneo nikakvu odluku o Aci Pejoviću, jer se o tome, prema njegovim rečima, do sada nije raspravljalo.
„Kada je reč o stavu MSS o ovakvim dešavanjima, mogu samo da kažem da se on nije promenio u odnosu na prethodne godine. Ove svečanosti pripadaju Slovacima. Svečanosti su naš sveslovački praznik. Ako se ovo pitanje nađe pred Odborom za svečanosti, u ime Matice za takav program neću glasati”, kaže Červenak.
Na pitanje da li je Matica slovačka u Srbiji bila konsultovana ili uključena u odlučivanje o ovom muzičkom programu, Červenak je odgovorio da Matica slovačka u Srbiji za sada još nije bila konsultovana o sadržaju muzičkog programa koji je sporan.
Prema rečima predsednika Matice slovačke u Srbiji, Slovačke narodne svečanosti trebalo bi da budu svojevrsno ogledalo svega onoga što kao nacionalna zajednica postižemo na kulturnom planu.
„Zato mislim da bi dominanta svih programa trebalo da budu naši slovački običaji i rezultati iz oblasti kulturnog života”, smatra Juraj Červenak.
Na pitanje kako Matica slovačka u Srbiji vidi primedbe navedene u otvorenom pismu i peticiji, predsednik MSS odgovara da su „mnoge konstatacije prihvatljive”. Istovremeno dodaje da svaki građanin ima demokratsko pravo da izrazi sopstveno mišljenje i stav. „Međutim, u ovom trenutku ne mogu da se izjasnim o pismu, jer nijedan dokument kao osnov za izjašnjenje još nismo dobili u MSS. Planiram da neposredno pre početka Slovačkih narodnih svečanosti na konferenciji za novinare predstavim zvanično odobren program”zaključuje Juraj Červenak.
Spor oko cene i karaktera Slovačkih narodnih svečanosti
Otvoreno pismo se, međutim, ne bavi samo cenom konkretnog nastupa, već i širim pitanjem: kakav treba da bude karakter Slovačkih narodnih svečanosti i gde se završava javna proslava kulture, a počinje komercijalna zabava.
Prema njegovom mišljenju, komercijalizacija može da oslabi specifičnost Slovačkih narodnih svečanosti. Istovremeno podseća i na pad broja Slovaka između dva popisa stanovništva, što, prema njegovom mišljenju, pitanje očuvanja identiteta čini još osetljivijim.
„Komercijalizacija uništava osobenost i specifičnost, koja je zbog negativnog prirodnog priraštaja već ionako na ivici nestanka. Podsećam da nas je između dva popisa stanovništva manje za čak 11 hiljada, uz tendenciju daljeg pada”, objašnjava David Francisti.
Na pitanje kako bi trebalo da izgledaju svečanosti koje su otvorene široj javnosti, ali istovremeno čuvaju slovački karakter, David odgovara da rasprava o tome ne traje samo od ove godine.
„To da Slovačke narodne svečanosti polako gube svoje identitetsko jezgro nije samo moja tvrdnja, to tvrde mnogi naši Slovaci. Ovo pitanje se ne povlači od juče, niti od prošle godine”, naveo je.
Prema njegovom mišljenju, među Slovacima u Srbiji se već godinama vode rasprave o tome da li bi srpski estradni izvođači trebalo da dobijaju glavne termine tokom svečanosti, posebno subotnje veče, koje je, prema njegovim rečima, najposećeniji dan manifestacije.
„Niko od nas nema ništa protiv srpskih izvođača. Lično mnoge od njih poštujem i rado ih slušam”, rekao je.
Dodaje, međutim, da ako je cilj povećanje posećenosti, ostaje pitanje zašto takvi izvođači ne nastupaju, na primer, u petak ili u nedelju, a ne u subotu, kada u Petrovac dolaze Slovaci iz različitih mesta u Vojvodini, ali i iz Slovačke, Rumunije, Mađarske i šireg okruženja.
Prema njegovom mišljenju, upravo u subotu bi najvidljiviji trebalo da bude program koji predstavlja slovačku kulturu, jezik, folklor i lokalne kulturne elemente.
„Glavna tema treba da bude slovačka kultura”
David Francisti naglašava da multikulturalizam i multietničnost smatra prirodnim delom Vojvodine, pa i Slovačkih narodnih svečanosti. Kao pozitivan primer navodi nastupe folklornih ansambala drugih nacionalnih zajednica.
„Svi su dobrodošli i svi imaju svoje mesto na našim svečanostima, ali glavna tema mora da bude predstavljanje naše kulture”, rekao je.
Prema njegovom mišljenju, program drugih zajednica mogao bi da obogati svečanosti, ali ne bi trebalo da potiskuje slovački sadržaj u drugi plan. Kao poređenje naveo je kulturne manifestacije dijaspora i manjinskih zajednica u inostranstvu, koje, prema njegovom mišljenju, po pravilu u centar stavljaju sopstvenu kulturu.
„Kada srpska emigracija, na primer u Beču ili Vašingtonu, organizuje svoje događaje, da li u centar stavlja sopstvenu kulturu ili kulturu nekog drugog naroda? Prirodno, svoju. Isti odgovor važi i za Slovačke narodne svečanosti”, dodaje.
Na pitanje koje bi konkretne promene predložio organizatorima u budućnosti, David Francisti odgovara da se slični problemi, inicijative i predlozi oko svečanosti pojavljuju već nekoliko godina. Prema njegovom mišljenju, najčešće se odnose na pitanje ko će nastupati i koliko će to koštati.
Kada bi sam bio u poziciji organizatora, kako kaže, najpre bi pokušao da se približi građanima i sazna šta žele da čuju i vide. Zatim bi tražio finansijski prihvatljiv model programa. Kao treću stvar naveo je uključivanje građana u odlučivanje o trošenju budžetskih sredstava.
„Sve ono gde se troši novac građana pripada građanima, i oni o tome moraju da se izjasne”, kaže David. Prema njegovom mišljenju, o tome bi se moglo odlučivati, na primer, putem zborova građana ili nekog drugog oblika organizovanog odlučivanja.
Peticija ostaje otvorena
Jedno od pitanja koje se pojavilo nakon objavljivanja otvorenog pisma jeste i šta će biti sa peticijom i da li će imena ljudi koji su je podržali biti javno dostupna.
David Francisti kaže da peticija ostaje otvorena dokle god bude trajalo interesovanje građana. Organizatori Slovačkih narodnih svečanosti će, prema njegovim rečima, biti upoznati sa konačnim rezultatom kada za to dođe pravi trenutak.
Interesovanje građana za otvoreno pismo i peticiju, prema njegovim rečima, raslo je već tokom prvih sati. Do sada ju je, prema podacima koje je dostavio, potpisalo više od 530 ljudi.
„Rezultati su me iskreno iznenadili, ali je očigledno da je ova tema pogodila mnoge”, kaže David.
Prema podacima koje je dostavio, najveći broj potpisa došao je iz Bačkog Petrovca, 36,6 odsto. Slede Stara Pazova, Pivnice i Kisač. Potpisi su, prema njegovim rečima, stigli i iz manjih mesta, među kojima su Rakovac, Beočin i Inđija, a po jedan potpis zabeležen je i iz Nitre, Savinog Sela, Slankamenačkih Vinograda, Bariča kod Obrenovca, Beočina, Rakovca, Inđije, Iloka i Považske Bistrice.
Kada je reč o starosnoj strukturi, prema njegovim podacima, najviše potpisnika pripada starosnoj grupi od 30 do 44 godine, i to 42,7 odsto. Slede osobe od 45 do 60 godina, koje čine tačno trećinu svih potpisnika. Približno jednak broj pripada starosnim grupama od 18 do 29 godina i iznad 60 godina, pri čemu obe kategorije čine oko 12 odsto.
Imena potpisnika, međutim, prema rečima Davida Francistija, neće biti objavljena. Kao razloge navodi zaštitu podataka o ličnosti i molbe dela ljudi da njihova imena ostanu neobjavljena.
„Peticija je slobodna i otvorena za sve. Ljudi koji žele da svoje ime učine vidljivim mogu to sami da urade putem društvenih mreža”, rekao je.
Pitanje posećenosti
U raspravi o nastupima poznatih estradnih imena često se navodi argument da takvi koncerti mogu povećati posećenost Slovačkih narodnih svečanosti. David Francisti kaže da to pitanje smatra diskutabilnim.
Podsetio je da su u poslednje dve godine na svečanostima nastupala poznata imena srpske muzičke scene, Haris Džinović 2024. godine i Nikola Rokvić 2025. godine. On sam, kako je naveo, ne može govoriti o tačnoj posećenosti njihovih koncerata, jer im nije prisustvovao, ali su prema tvrdnjama ljudi sa kojima je razgovarao koncerti grupe Sokoly bili posećeniji.
Prema njegovom mišljenju, suštinsko pitanje je da li ljudi na Slovačke narodne svečanosti treba da dolaze pre svega zbog estradnog programa ili zbog upoznavanja sa elementima lokalne slovačke kulture.
Izražava i bojazan da bi izrazita orijentacija na estradu mogla da oslabi turistički potencijal Slovačkih narodnih svečanosti i njihovu prepoznatljivost.
„Da li je cilj da ljudi dolaze na naše svečanosti da slušaju estradu, bez obzira na to da li dolazi sa slovačke ili srpske muzičke scene, ili da se upoznaju sa elementima naše lokalne kulture?”, navodi.
Slovaci u Srbiji, prema njegovom mišljenju, imaju razlog da budu ponosni na to što Slovačke narodne svečanosti postoje više od jednog veka. Istovremeno dodaje da odgovornost za očuvanje sopstvenog identiteta nosi pre svega sama zajednica.
„Na nama je da se ujedinimo i sačuvamo svoje nasleđe i identitet, jer to niko drugi osim nas neće uraditi. Ono što je naše čuvajmo mi, a ono što je zajedničko čuvajmo svi”, zaključuje David Francisti.
Ovaj članak je preveden uz pomoć veštačke inteligencije i redakcijski uređen. Ako primetite gramatičke ili činjenične greške, pišite redakciji na adresu [email protected].
