Dabrovi u Srbiji, ali i celoj Evropi, na početku prošlog veka bili su na granici izumiranja. Početkom ovog, počela je sistemska repopulacija ovog glodara u Srbiji. Po svemu sudeći, izgleda da su i u vlažnim staništima u Bačkom Petrovcu pronašli novi dom. 

Jaroslav Valentik koristi svaku priliku da spokoj nađe pored vode. Dok peca, društvo mu ponekad pravi i poneki dabar, ali za to nema dokaz.  

“Ne stignem da ih snimim”, kaže ovaj alas. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Siguran je da u Bačkom Petrovcu ima više od jedne porodice dabrova, jer njihove tragove viđa na svakih par kilometara. Oboreno drveće i tragovi zuba po stablima, jasni su znaci da se ovde osećaju kao kod kuće.

Ima ih na Kanalu DTD, Begeju i jezeru Špor, čuo je profesor biologije Andrej Medveđ od svojih učenika. On objašnjava da je razlog zbog kojeg je dabar gotovo istrebljen pre više od veka, potražnja za njegovim mesom i krznom. 

Godine 2004. ovaj glodar je u Srbiju ponovo naseljen iz Bavarske. Specijalni rezervati prirode “Zasavica” i “Obedska bara” bili su glavno mesto odakle je repopulacija počela.  

Dabar je teritorijalna životinja i porodice, jedna od druge, žive  na udaljenosti od jednog do tri kilometara. Kada polno sazre, jedinke odlaze da se osamostale i pronađu sebi drugi dom. I tako su se za dve decenije dabrovi proširili i u Bačku. 

“Ne mora to da bude baš toliko čista sredina, on traži prosto neke mirnije vode”, objašnjava Medveđ. 

Dabrovi ruše drveće kako bi se nahranili lišćem i mladim granama. Vrsni su graditelji i u vodama do jednog metra grade brane, kako bi u bazenčićima koji potom nastanu, mogli da se kriju od predatora. Tako regulišu vegetaciju, a njihova arhitektonsko stvaralaštvo pogoduje i drugim vrstama. Ipak, njihovo smelo rušenje drveća moglo bi da zasmeta nekim ljudima. 

“Nemaju nameru da prave štetu, oni prosto sebi obezbeđuju hranu”, skreće pažnju Andrej Medveđ. 

Iako se populacija oporavlja, dabar je i dalje strogo zaštićena vrsta, prema Pravilniku o zaštiti strogo zaštićinih divljih vsta. Zabranjeno je korišćenje, uništavanje i preduzimanje svih aktivnosti kojima se može ugroziti ova vrsta i njegovo stanište. Kazna za ubijanje dabra je 120.000 dinara.