Pojedine bandere u Perlezu, naselju nadomak Zrenjanina, imaju posebne ukrase koji privlače poglede meštana. Čak i prolaznici zaustavljaju svoje automobile kako bi nakratko uživali u gnezdima koje su na banderama svile rode.
Mnoge legende ispredene su o rodama. Aleksandar Gura u knjizi Simobolika životinja u slovenskoj narodnoj tradiciji, o rodama piše kao o božjim pticama. Ona donosi dobre vesti, a s obzirom na to da se uvek vraćaju svom gnezdu, simbol su porodice i plodnosti. U narodnoj tradiciji u kojoj se životinje dele na čiste i nečiste, rode su one koje čuvaju od „nečistih” – zmija, žaba, insekata, ali i zlih sila.
PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!
Stare Ukrajince, Beloruse, Bugare i Poljake vezuje legenda o muškarcu ili ženi kojoj je Bog dao vreću, da je baci u more, reku, jezero, vatru, zakopa u zemlju ili stavi na vrh planine. Detalji se razlikuju od mesta u kojem je isptričana priča. Osoba kojoj je poveren selestijalni zadatak uništenja, odbija naredbu i otvara vreću iz koje izlaze zmije, žabe i ostali gmizavci.
Za kaznu Bog pretvara čoveka u rodu, koja će svet čistiti od ovih “gamadi”. Od stida rodi pocrveneše noge i kljun, a perje na krilima je postalo crno jer ju je Bog ošinuo pozadi usijanim gvožđem.
Osim legendi, oko roda se ispredaju i običaji koji mogu biti i novijeg datuma. U Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin” u Magliću, praksa je da učenik koji je prvi video da se roda vratila u školsko gnezdo, dobije simboličnu nagradu.
SIGURNO ĆE VAS ZANIMATI:
Kuća u kojoj jedan pogrešan potez znači smrt
Bele rode su selice, koje dva puta godišnje prevale put dug 12.000 kilometara u jednom pravcu. Mladunci do tri godine, kada prođe zima, ostaju da se vrzmaju po južnim delovima Afrike dok se polno zrele jedinke vraćaju u svoja gnezda na drugom kraju planete. Ženke ležu od tri do šest jaja godišnje, na kojima 34 dana sede oba roditelja naizmenično.
Naseljavaju obode šuma, močvare i travnata staništa, ali se najčešće mogu videti u naseljima. Ornitolog i docent na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakultetu u Novom Sadu Dimitrije Radišić objašnjava da se suživot ljudi i roda beleži od srednjeg veka. Ipak, nije u potpunosti moguće rekonstruisati gde su rode živele pre njega, kada su evropski pejzaži izlgedali drugačije, tvrdi ornitolog.
„Naša naselja za ptice predstavljaju deo njihovog prirodnog staništa. Mi ih doživljavamo kao naša staništa, a prirodu kao njihova, ali iz njihve vizure, to je tek nova mogućnost za razmnožavanje”, objašnjava Radišić.
Dodaje da su se početkom 20. veka u Vojvodini uglavnom pravila gnezda na stogovima slame, koji su se tada gomilali, jer je bilo mnogo stoke. Kasnije su se rode prebacile na razmnožavanje na krovovima kuća i dimnjacima, a danas se uglavnom gnezde na banderama. Ovo poslednje dolazi sa cenom.
„Ljudske kuće ili bandere – to bi za rodu bilo idealno mesto za gnezdo, pod uslovom da nema struje koja povremeno, kad roda preskoči žicu, sprži pticu ili zbog koje povremeno izgori gnezdo i da nema nas, ljudi, koji im rušimo gnezda. Na tim mestima ih ne diraju njihovi prirodni predatori”, kaže Radišić.
Rode u Srbiji predstavljaju strogo zaštićenu vrstu. Kazna za ubijanje jedinke je 200.000 dinara, a naknada štete za narušavanje staništa i uznemiranvanje naročito u vreme reprodukcije, kreće se od 20% do 80% te vrednosti. Prema popisu koje je pre dve godine sprovelo Drušvo za proučavanje i zaštitu ptica, izbrojano je preko 1.900 aktivnih gnezda u Srbiji, naječešće u Banatu.
Dimitrije Radišić podseća da su rode sposobne da menjaju svoju strategiju preživaljavanja, što populaciju može odvesti u drugom pravcu. S obzirom da su shavtile da se mogu hraniti na deponiji, jedan deo roda se danas ne seli. Dodaje da su istraživači primetili da se rode sa juga Evrope, sve više opredeljuju da u septembru „ostanu kod kuće” – na smetlištu.
„Mi snažno, nekada nesvesno i na neočekivane načine, menjamo uslove života i navike vrsta koje su spremne da sa nama podele životni prostor. Kod ptica se to najlakše vidi”, zaključuje ornitolog.
