Pre trinaest godina, tokom prve trudnoće, Danijela Birta Čkonjević iz Novog Sada postala je dula. Ideja je došla spontano, više iz namere da potvrdi svoju odluku da bebu rodi kod kuće. Želju je i ostvarila, a zbog pozitivnog iskustva ni naredne dve dve trudnoće nije bilo dileme gde će se porođaj obaviti i kako će izgledati. 

U to vreme o dulama se u Srbiji moglo saznati tek ponešto i informacije je uglavnom pronalazila na internetu. Među prvima je završila obuku za dule, a od tada, kaže,  svake godine do 15 žena u Srbiji se obuči da majkama pruži emocionalnu i svaku drugu vrstu podrške kako bi što lakše donele bebu na svet. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

„Nakon prvog porođaja žene su počele da mi se javljaju, jer su čule da sam se porodila kod kuće, govorile su da je i njima potrebna podrška. Tako sam spontano, a nimalo slučajno ostala u tom zanimanju” – govori Danijela Birta Čkonjević, koja je po zanimanju arhitektica i vidi sličnosti između ova dva zanimanja. Arhitetke, kaže, pomažu ljudima da svoj životni prostor učine boljim, a dule pomažu porodici da urede unutrašnje, emotivne prostore.

Veruje da život uvek posloži stvari baš na mesto gde pripadaju. Peti maj je Međunarodni dan babica, ali i Danijelin rođendan. Kao još jednu zanimljivost navodi svoje devojačko prezime Birta koje se samo u jednom slovu razlikuje od engleske reči za rođenje (birth). Ova simbolika nije slučajna već poklapa sa onim čime se sada bavi, smatra Danijela. 

„Dula pruža podršku ženi u njenim izborima i potrebama vezanim za pororođaj, kakvi god da su, bez nametanja i osude. Bez obzira da li ide na carski red, da li se odlučila na prirodan porođaj sa epiduralnom anestezijom. Mi smo tu da je podržimo na tom putu” – kaže ona. 

Prisustvovala je na oko osamdeset porođaja i ima utisak, kaže, da ovo zanimanje više nije tolika nepoznanica. Žene dele lična iskustva, pa je sve više onih koje razmišljaju o porođaju kod kuće ili da bar pripremu i ohrabrenje potraže od dule. Pogrešno je, objašnjava, dule povezivati samo sa činom porođaja. Njihova podrška u vidu saveta i informisanja o trudnoći može da počne još i pre začeća. 

„Neke žene mi se jave u periodu planiranja trudnoće, jer prate moj rad i žele da se informišu. Bilo je žena koje su me zvale tri dana pred porođaj. Rad sa ženom je individualan i zavisi od toga kada se javi, da li joj je to prvi porođaj i kakva su joj očekivanja” – objašnjava ova dula. 

Pre porođaja budućim majkama i očevima dule predstave moguće opcije i prilagođavaju se njihovim potrebama. To se odnosi na prisustvo očeva samom porođaju, da li žele da se beba po rođenju ne odvaja od majke, da li žele da imaju slobodu kretanja ili da uz partnera porođaju prisustvuje i dula. U skladu sa odgovorima dogovara se i najbolja opcija, odnosno da li će porođaj biti u porodilištu ili kod kuće. 

Takođe, dule upoznaju trudnice sa fiziologijom porođaja i pokazuju im tehnike disanja. Posebno je važan razgovor o očekivanim emotivnim stanjima, kao i kakvu podršku partner može da im pruži. 

„Razgovaramo i o laktaciji, postpartumu i promenama koje treba očekivati u prvim danima i nedeljama nakon porođaja, emocijama i izazovima sa kojima se žena i njen partner mogu suočiti. Zaista je to jedan sveobuhvatan pristup” – dodaje Danijela Birta Čkonjević. 

Prilikom porođaja kod kuće postoji bliska saradnja dula i babica, koje takođe prisustvuju porođaju. Dok dule pružaju emotivnu i informativnu podršku, babice brinu o medicinskom delu porođaja. Danijela napominje da dule nisu zdravstvene radnice i ni u jednom momentu se ne mešaju u taj deo posla, ne daju savete i ne donose odluke. Ističe i da je njihov zadatak da ženama budu samo podrška, jer ženu niko ne porađa, to je prirodan proces koji žena sama obavi.

U Srbiji se porođaj kod kuće nalazi u pravnom vakumu 

Porođaj kod kuće u Srbiji nije pravno regulisan, ali nije ni zabranjen. Neophodno je istaći da su mogući samo kod urednih trudnoća, koje nemaju rizike. U nekim državama poput Holandije ili Velike Britanije ovaj vid porođaja je deo zdravstvenog sistema, pa se u Holandiji i do 30% svih porođaja obavi kod kuće. 

U Srbiji stavovi lekara nisu jedinstvni. Danijela kaže da iz njenog iskustva većina ne podržava porođaj kod kuće, jer ih smatraju rizičnim. Međutim, dodaje da zna za primer ginekološkinja i akušerki koje su imale loše iskustvo u zdravstvenom sistemu, pa su se u drugoj trudnoći odlučile za porođaj kod kuće. Veće razumevanje, ističe, postoji kod mlađih lekara, a veruje da će vremenom doći i do promena u stavovima. 

„Mogu da razumem lekare i medicinsko osoblje zašto im je fokus na rizicima, jer se time bave i za to su se školovali. Naš fokus je na neometanom prirodnom porođaju i sposobnost žene da slobodno i prirodno rodi bebu” – kaže Danijela. 

Činjenica je, navodi, da se svi porođaji kod kuće ne završe po planu. Čim primeti povećan rizik babica donosi odluku da li je potreban odlazak u bolnicu. Takvih slučajeva u Danijelinom dosadašnjem radu kao dule je bilo, ali vrlo retko, dodaje ona.  

Smatra da je ženama koje postaju majke jako važna mogućnost izbora. Ranije su imale uglavnom dve opcije, ili porođaj u bolnici ili kod kuće. Uloga dula je da im omogući nešto između. Pojedina beogradska privatna porodilišta sada već dozvoljavaju i prisustvo dula na porođaju. 

Istražianje „Birthplace in England” pokazuje da kod niskorizičnih trudnoća porođaj kod kuće znači manje medicinskih intervencija, poput indukcija ili upotrebe anestezije, a majke su izložene manjem stresu i imaju pozitivnije iskustvo. Opuštena atmosfera i poznata sredina uz podršku poznatih i bliskih osoba utiče i na kraće vreme porođaja, zaključci su istraživanja. 

„Porođaj ne mora da bude traumatično i bolno iskustvo. U bolnici su žene uglavnom broj, a ne osoba koja ima želje, potrebe i emocije. Kod kuće mogu da se kreću i rade ono što im prija, tu je partner, kao i mi koje pružamo podršku kroz tehnike koje porođaj čine manje bolnim” – priča Danijela od koje majke mogu dobiti i savete u vezi sa dojenjem, ali i nošenjem beba. 

Prvi savet koji će mladi roditelji dobiti glasi „ne navikavajte bebu na ruke”. Danijela im govori potpuno suprotno. 

„Navikavajte ih na ruke što više, jer ih tako navikavate na ljubav i prisutnost” – zaključuje Danijela Birta Čkonjević.