I preduzetnice bi da budu majke. Zašto nemaju ista prava?

Nakon osam godina rada, usavršavanja i posvećenosti da razvije posao i stekne stalne klijente i klijentkinje, Svetlana Bošnjaković morala je privremeno da zatvori svoj kozmetički salon. Za nekoliko meseci postaće majka. Zbog rizične trudnoće trenutno se nalazi na bolovanju, a kako je u salonu i jedina zaposlena, posao umesto nje nije mogao niko da nastavi, pa je stavljanje preduzetničke delatnosti u stanje mirovanja bila jedna, a za mnoge preduzetnice u sličnom položaju, i najbolja opcija.

“I pre nego što sam ostala u drugom stanju sam se raspitivala kakva su moja prava kao preduzetnice i tada sam shvatila da ja nemam ista prava kao žene koje su zaposlene kod poslodavaca” – govori Svetlana Bošnjaković.

🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇

Kada je preduzetnica na trudničkom bolovanju, uslov da dobije punu naknadu, baš kao i ostale zaposlene žene, je da svoju preduzetničku delatnost trajno zatvori ili privremeno stavi u stanje mirovanja. Svetlana kaže da nije sigurna o kojem iznosu naknade se radi, jer, iako je na bolovanju već nekoliko meseci, isplate još nije bilo.

“Kažu da se čeka nekoliko meseci, tako da ništa ne znam” – kaže Svetlana i dodaje da preduzetnice imaju još jednu mogućnost kada odu na trudničko bolovanje – da njihovo preduzeće nastavi sa radom.

Tada dobijaju upola manju naknadu, a ujedno imaju obavezu da angažuju poslovođu koji će preuzeti poslovanje. U tom slučaju moraće da mu isplaćuju zaradu, te da redovno plaćaju poreze i doprinose, kako za poslovođu, tako i za sebe.

Ovo ispuniti, kaže Svetlana, potpuno je nemoguće za preduzetnice koje su u svom preduzeću jedine zaposlene. Svesna je da će i ovo privremeno zatvaranje salona ostaviti posledice na posao.

“Klijenti odmah nađu drugi kozmetički salon, nije im teško da nađu. Kada počnem da radim, neki klijenti će se vratiti, ali dosta njih i neće, tako da opet moram sve iz početka, da tražim nove klijente. A to će opet biti teško, jer ću kod kuće imati dve bebe i pitanje je koliko ću dugo u toku dana moći da radim” – kaže Svetlana.

Birati između preduzetništva i majčinstva

Uporedo sa razvojem vlastitog posla trajala je i Svetlanina borba za potomstvo. Iza nje je sedam vantelesnih oplodnji i priča da je posle svake bila na bolovanju, a prema zakonu prvi mesec bolovanja ide na teret preduzetnice. Zbog prisutne diskriminacije u pravima, kaže Svetlana, ženama nije lako da usklade i preduzetništvo i majčinstvo.

“Teško je kada nešto stvaraš godinama i moraš to da prekineš, dvoumiš se kako da prekineš, jer ostaćeš bez klijenata. Posle gledaš da se što pre vratiš, a opet želiš da budeš majka. U nezavidnoj smo situaciji” – zaključuje Svetlana Bošnjaković.

Kada se porode i odu na porodiljsko bolovanje, preduzetnice opet nemaju jednaka prava kao ostale zaposlene žene. Dobijaju oko 30% manju naknadu i ne uplaćuje im se doprinos za radni staž.

Već godinama na neravnopravan položaj preduzetnica ukazuje Unija poslodavaca Vojvodine (UPV). Direktorica UPV Miljana Stojšić Stojanovska podseća da su prošle godine usvojene izmene Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, pa preduzetnice sada imaju pravo na odsustvo u trajanju od dve godine za rođenje trećeg i svakog narednog deteta. Takođe, kada beba napuni tri meseca i preduzetnica odluči da se vrati na posao, pravo na odsustvo ima partner, odnosno otac.

“Za veoma mali broj preduzetnica smo uspeli da uradimo neki pomak. Međutim, to nije dovoljno. Usvojene su dve-tri stavke, ali osnovni zahtevi, a to su pravična naknada i plaćanje doprinosa za vreme porodiljskog, kao i regulisanje trudničkog bolovanja, još nisu rešeni” – priča Miljana Stojšić Stojanovska.

Većina peduzetnica u Srbiji su vlasnice mikro i malih preduzeća. Ova diskriminacija  u pravima ponajviše pogađa one koje su i jedine zaposlene, jer za njih majčinstvo nužno znači privremeno ili trajno zatvaranje preduzeća.

Pred njima je i dilema – prolongirati majčinstvo ili uopšte ne ulaziti u preduzetništvo.

“Danas su mlade žene mnogo racionalnije, znaju šta je biznis plan, stavljalju sve na papir. Naravno da gledaju i na svoj privatni život, ali kada sagledaju sve činjenice, verujem da će reći “vidim ovde dosta problema, hajde da sačekam sa preduzetništvom ili sa majčinstvom” – navodi direktorica Unije poslodavaca Vojvodine.

A ženama koje žele i jedno i drugo važno je da ne moraju praviti izbor. Zato pitanje jednakih prava za preduzetnice kada odluče da postanu majke mora i dalje da bude tema i da njen značaj shvati celo društvo, smatra Miljana Stojšić Stojanovska.

Predrasude vezane za preduzetništvo, ali i još prisutna tradicionalna shvatanja o ulozi i položaju žene usporavaju ovu borbu i trebaće vremena da bi se privela kraju.

“Mislim da se naš patrijarhalni način razmišljanja o ovom pitanju menja i da je to zahvaljujući mladim generacijama koje su drugačije u odnosima u zajednici, porodici i polovoma” – zaključuje Miljana Stojšić Stojanovska.