Kultura drugačija

Dijalog o manjinskim i lokalnim medijima koji traje već deset godina

U Srbiji, u multikulturalnoj Vojvodini, pre deset godina je organizovana prva regionalna konferencija “Prisutni, vidljivi i zajedno snažni”, posvećena manjinskim medijima a sa namerom da se, kroz dijalog pronađu rešenja i kako dalje delovati u vremenu promena, piše Media Pont. Na desetogodišnji jubilej ove konferencije, koja je dostigla evropski nivo, dajemo osvrt na postignute rezultate sprovedenih dijaloga zajedno sa inicijatorkom ovog događaja i možemo reći, sponom među mnoštvo ljudi i medija koji su bili deo ove velike priče, predsednicom Centra za razvoj lokalnih i manjinskih medija u Novom Sadu, Natašom Heror.

Pre deset godina krenulo se na putovanje koje je imalo za cilj da manjinske medije izvuče iz standardne šeme, a samim tim i poveća njihovu prisutnost u javnom dijalogu. Za jubilarnih deset godina prisutnosti, vidljivosti i zajedništva, a zahvaljujući sve razvijenijoj digitalnoj strukturi, sigurno smo se pomerili nekoliko milja napred, ali na koji način i sa kakvim uticajem na javnost?

 Nataša Heror:  Koncept dijaloga koji smo vodili prethodnih deset godina je imao dva pravca. Sa jedne strane, da mediji na jezicima manjina razumeju sebe kao deo javnog dijaloga, da njihova uloga nije isključivo usmerena ka dijalogu sa svojim jezičkim zajednicama i da se stvori zainteresovanost šire javnosti o događajima koji se dešavaju u manjinskim zajednicama. Mišljenja smo da je to dobar put u multikulturnom društvu u kom živimo, da se neguju međusobni odnosi kroz javni dijalog.

Sa druge strane, većinski mediji su često skloni da prenose događaje iz manjinskih zajednica po ustaljenom šablonu, držeći u ,,rukavu” dežurne krivce ili lako prihvatajući sportske, naučne ili umetničke uspehe predstavnika manjinskih zajednica kao uspeh društva u celini.

Naš je pristup bio da osvetljavamo medije na jezicima manjina sa svih mogućih strana, ukazujući na velike mogućnosti koje ova medijska niša nosi sa sobom. Naravno, o delikatnosti konteksta se uvek pazilo. Srećna sam što smo vodili deset godina dijaloga sa zaista svim činiocima koji posredno i neposredno utiču na rad i razvoj medija u Srbiji, regionu i širom Evrope, i to mislim da daje naročitu vrednost ovom dijalogu. Razmišljanja i stavovi oko 250 učesnika sa kojima smo razgovarali tokom ove decenije daju verodostojnost zapisa ovog vremena i verujem da smo proizveli kvalitetan sadržaj, kao doprinos razvoju ove medijske niše.

Kada se setim početka i uporedim sa sadašnjim trenutkom, mogu sa sigurnošću reći da je naša misija uspela. Imamo već sjajnih realizovanih primera dobre prakse u Srbiji, koji su koristili benefite ovog dijaloga i odmah ga primenjivali. Uglavnom su mediji ,,merkali sa strane” šta se dešava, pa se odlučivali na neke mini promene. Neki od njih su u potpunosti ignorisali naš rad. Dobra je okolnost da smo mi dijalog čuvali od zaborava svake godine, izdavajući post publikacije.

Učlanjenjem medija na jezicima manjina u Asocijaciju medija Srbije i uključenjem Magyar Szó-a u Evropsku asocijaciju manjinskih dnevnih listova (MIDAS) manjinski mediji su se pozicionarali u domaćoj i evropskoj strukovnoj javnosti.

Nataša Heror / Foto: Čila David

Dijalozi o sintezi, sinergiji, simbiozi, generisanju kapaciteta, protagonistima rešenja i zajednicama novog vremena stvorili su u jednom momentu sinergiju kao novu naraciju sa evropskim kontekstom. Šta su nam doneli evropski manjinski mediji, koje nove ideje su se uspele implementirati kod nas?

 Nataša Heror:  Presudno za momenat izlaska u evropski kontekst ove konferencije je bilo formalno uključenje Magyar Szó-a u MIDAS i iste godine (2016.) nekoliko meseci kasnije, proglašenje Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture. Platforma za nastavak našeg dijaloga na evropskom nivou je bila širom otvorena. Činjenica da su u okviru naše konferencije govornici bili brojni urednici medija iz evropskih manjinskih zajednica, manjinski mediji u Srbiji su osetili da ,,nisu sami”. Predstavljanjem svojih uslova poslovanja, učešća ili neučešća u javnom dijalogu u zemljama u kojima rade, manjinski mediji iz Evrope su doneli mnoštvo rešenja za raznorazne nedoumice.

Kada se radi o implementaciji modela poslovanja i učešća u javnom dijalogu, opcija ,,copy-paste” nije rešenje. Rešenje je da se kombinuju razna rešenja, da se oseti šta je primenljivo i može da se ,,sadi” na našem podneblju i, naravno, najvažniji momenat, hrabrost da se uđe u promenu.

To je najkritičniji momenat u manjinskim medijima u Srbiji. Nerado se ovde urednici odlučuju na tu vrstu rizika.

Konferencija, kao komunikaciona platforma, je uvek nudila proaktivnost kao modus vivendi, jer se samo kroz stalni proces promene može držati korak sa vremenom.

Svojevremeno ste, na početku jedne od prošlih konferencija rekli da ,,nema ničeg zdravo za gotovo ako se ne prilagođava vremenu koje prolazi. Jer je živo.” Jedna od suštinskih stvari koja prezentuje jednu nacionalnu zajednicu jeste njeno kulturno nasleđe koje mnogi vezuju za tradiciju, običaje, etnologiju i folklor. Postavilo se pitanje jesu li manjinski mediji deo kulturnog nasleđa? Kako su se manjinski mediji uklopili u kulturnu konotaciju a da je vanserijska?

 Nataša Heror:  Mogu nastaviti odgovor iz prethodnog pitanja kada pričamo o prilagođavanju vremenu u kom medij komunicira. Sjajno je što su mediji na jezicima manjina kojima su osnivači Nacionalni saveti nacionalnih manjina, institucionalno finansijski osigurani. Ostali su prepušteni projektnom finansiranju i vetrometini tržišta.

Međutim i prvi gorepomenuti su osigurani samo za tekuće poslovanje. Razvoj je nužnost da bi se obnovila nova generacija čitalaca. U tom kontekstu je kulturno nasleđe koje mediji sobom nose sjajna mogućnost da se iskorači iz utabanih staza. Nametanje narativa koji podržava celu paletu kulturnog izraza jedne manjinske zajednice (od subkulture do folklora) je mogućnost za pozicioniranje medija kao stuba zajednice širokog spektra. Sjajan primer za to je baskijski dnevni list Berria. Njihovim ustanovljenjem pre tridesetak godina, baskijski jezik je standardizovan i uveden u sistem školstva. To je velika tekovina.

Kaže poslovica: na mlađima svet ostaje. Mogli bismo dodati na mladima i inovacijama. Primetila sam da kod dosta ljudi funkcioniše mišljenje da orijentacija na ono čega ima dovodi do rasta tog imanja, ali i obrnuto. Koje je inovacije tehnologija donela u manjinskim medijima kod nas?

 Nataša Heror:  Podignuti su sajtovi i tu se manje-više stalo, barem što se manjinskih medija u Srbiji tiče. Činjenica da je u jednom trenutku Evropska komisija zaustavila podršku lokalnim medijima, a tu spadaju i manjinski mediji, je zaustavila razvoj koji bi medij osposobio da obuči menadžment i novinare za proces promene i da se tehnički opremi. Samo nominalno znatno bogatije države su u mogućnosti da drže potreban nivo razvoja medija na jezicima manjina. Svima ostalima je neophodna finansijska podrška iz evropskih fondova.

Uzimajući u obzir prethodne edicije konferencija, mnoštvo panela i razgovora, kako sa ljudima u branši, tako i sa onima koji, na prvi pogled nemaju mnogo povezanosti sa medijima, ali su ipak ostavili trag u njihovom razvoju i napretku, da li bi se moglo govoriti o proširenju prefiksa konferencije na svetski nivo?

 Nataša Heror:  Odgovor je svakako da. Planiramo da dalje razvijamo dijalog. Činjenica da je tokom svog rada ova konferencija konstantno uvećavala broj institucija i organizacija koji su prepoznavali značaj ove komunikacione platforme, to je za nas jedini logičan sled stvari.

Izvor: Media Pont

+ posts

About the author

Médiá píšu / Mediji pišu

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.